Шта је било са Законом о пореклу имовине?
Закон о пореклу имовине је акт о којем се говорило још од пада Милошевићевог режима. Да није усвојен 29. фебруара ове године, чекали бисмо на њега и више од 20 година. А, да су испуњена обећана која су политичари давали из године у годину, чекање би било знатно краће.
Актуелна владајућа странка, о Закону је говорила још 2012. године. Сада председник, тада премијер Вучић је управо 2012. најавио доношење Закона о пореклу имовине. Када овај закон није усвојен 2013, Нацрт је обећан за крај 2015. Међутим, и тај рок је прошао.
Подсетимо се која су све обећања политичари давали од 2013. до 2015 године када је реч о овом закону:
Нови рок за усвајање Закона о пореклу имовине дат током излагања експозеа у августу 2016. године.
Након што је Вучић обећао усвајање закона до краја 2016, исто обећање дала је и министарка правде Нела Кубуровић. Обећање међутим, није било испуњено. Када је редакција Истиномера питала Министарство правде када ће закон бити усвојен, одговор је био – током 2017. године. Међутим, усвојен је три године касније.
Шта је било са обећаним ауто-путевима?
Вучић се дотакао и ауто-путева у свом експозеу.
“Када будемо завршили са мандатом ове Владе моћи ћете да идете до бугарске границе ауто-путем од Хоргоша, моћи ћете од Шида. Дакле, хоћете, моћи ћете да идете до македонске границе ауто-путем свуда и кроз Грделичку клисуру, где нам данас недостаје 28,6 километара плус 9,8 километара Левосој – Српска кућа, све остало смо завршили. Отворили смо Грабовница – Грделичка клисура. Дакле, све ће то да буде завршено као што ћете моћи да идете до Чачка, надам се и до Пожеге пре краја мандата ове Владе у најмању руку ауто-путем где ће вам и Златибор и Златар и многи други српски туристички центри бити и те како доступни. И то ће бити резултат ове Владе“.
Међутим, пут до Чачка, који спада у Коридор 11 није завршен до краја овог мандата, нити током председничког мандата Александра Вучића.
Још јула 2014. је Вучић најављивао да ће се до Чачка путовати ауто-путем до краја 2016, а до Пожеге до марта 2017. О изградњи Коридора 10 и 11 слушали смо и од министарке Зоране Михајловић. Она је 2014. рекла да “Коридор 10 треба да буде завршен до 2016. године, а Коридор 11 од Београда до Чачка мора бити готов до почетка 2017. године”. Како је Истиномер већ писао, уследили су проблеми, јер је један део деонице Уб – Лајковац пропао и морао је поново да се ради. У међувремену се завршио и Вучићев мандат.
Уз кашњења су убрзо стигла и нова обећања. Вучић, сада већ као председник, као нови рок за завршетак радова навео је крај 2018. године.
„Радимо путеве више него икада, завршићемо све коридоре у следећој години, сем деонице Сурчин – Обреновац, имаћемо комплетан завршен Коридор 11 до Чачка. Креће изградња Чачак – Пожега да, колико можемо, заобиђемо Овчарско – кабларску клисуру“, казао је тада председник Вучић.
Ни тај рок није испоштован, па је Михајловић средином маја 2019. рекла да ће до Видовдана, 28. јуна те године “потпуно пустити ауто-пут”, деоницу Обреновца до Чачка дугу 103 километара. Али, ово обећање није ипак било испуњено. Рок за завршетак радова је померен за 15. август.
“До тада ћу им стајати над главом, све док рок не буде испоштован”, рекла је Михајловић, и додала да су деонице “требало да буду отворене 28. јуна, али да је рок померен, пре свега, због кишовитог априла и маја”.
Коначно, деоница је отворена тог 15. августа. Који дан касније, отворена је и деоница ауто-пута „Милош Велики“ од Обреновца до Љига.
У међувремену, и за друге деонице је министарка давала обећања, међутим, многа обећања остала су неиспуњена, док је обећање да ће деоница Сурчин – Обреновац бити готова до краја 2019. испуњено.
Иначе, Милутин Мркоњић 2008. године говорио како је пут Београд – Чачак приоритет и да ће “грађевински радови почети на пролеће 2009. године”. Међутим – ни започето!. Такође, Млађан Динкић, тадашњи министар економије и регионалног развоја и потпредседник Владе Србије, рекао је 2009. да ће “већ у марту 2010. године“ почети да се ради овај аутопут. Али, ни то није испуњено.
Када је реч о Коридору 10, и ту је било кашњења, а завршен је крајем прошле године. Међутим, поново се јавио проблем – овог пута са пуштањем у рад Ипсилон крака, о чему је Истиномер већ писао.
Жежељев мост
„Жежељев мост ће бити отворен у првој половини 2017. године“, рекао је Вучић у свом експозеу, али, ни ово није испуњено. Мост је отворен тек у септембру 2018.
Овај мост је срушен током НАТО бомбардовања 1999. године. Прва обећања да ће мост бити обновљен дата су још 2005. године. Рокови су се, затим, само ређали из године у годину – ни 2012, а ни 2013. мост није био готов. Радови су почели 2012. године, а обећање тадашњег министра инфраструктуре Милутина Мркоњића да ће мост бити готов до 2015. није испуњен.
Аеродром “Никола Тесла”
Од пола милијарде евра, колико је проценио Вучић у јануару 2016. да вреди аеродром “Никола Тесла”, већ августа исте године је рекао да ће за њега тражити “најмање 310 милиона евра”.
Почетком 2018. године сазнато је да ће аеродром на концесију на 25 година добити француска компанија Ванси.
Прича је била следећа: Србија ће одмах добити 501 милион евра, а Ванси ће инвестирати 732 милиона евра и још сваке године плаћати Србији концесиону накнаду која ће се кретати између четири и 16 милиона евра годишње.
Премијерка је у март у 2018. најавила да ће уговор о концесији бити објављен бити објављен до септембра те године, али ово обећање није било испуњено. Овај уговор до данас није објављен.
Лицитирање са процентом јавног дуга
До 2020. јавни дуг испод 70 одсто БДП-а, рекао је Вучић током излагања експозеа 2016.
Када је постао председник, од њега смо, подсетимо, више пута чули да је јавни дуг био оволики или онолики док је био председник Владе.
Тако је за изјаву из новембра 2017. да је јавни дуг био 76,5% БДП када је преузео вођење владе добио оцену “кратке ноге”. Затим, када је месец дана касније рекао да “у априлу 2014. јавни дуг био 77 одсто БДП” добио је исту оцену. И још једном, када је рекао да је јавни дуг био од 77 до 79 одсто БДП када је постао премијер.
А какав је заиста био дуг?
Јавни дуг у априлу 2014, када је он преузео владу, био је 62,7 одсто.
Веће плате у просвети и здравству
Још једно обећање Вучића из овог експозеа – веће плате и у просвети и у здравству пре краја 2016. Опет – неиспуњено. Иако су плате заиста повећане крајем 2016. године, оне нису биле исте као пре смањења.
Нису ни просветарима биле веће плате него пре смањења, када је Истиномер оцењивао изјаву Вучића из фебруара 2017.
„Плате многима су враћене, неке су и веће него што су биле, од оних у јавном сектору. Рецимо, учитељима и наставницима су за неких 0.5 посто веће, 10.5 су увећане, а било је минус 10. Дакле, њима су веће“, рекао је он тада.
Подсетимо, иначе, како су “повећаване” плате у здравству из године у годину кроз анализе и оцене које је радио Истиномер. Чак је и једна од оцена која се бави управо овом тематиком проглашена за лаж године 2019.
“Данас плата медицинске сестре износи 54.775 са вишом школом, 50.446 са нижом”, рекао је Вучић крајем фебруара 2019, а истимоер ја ову изјаву оценио као – “неистину”.
Крајем прошле године чули смо од председника да су “медицинским сестрама плате у последњих пет година повећане 38,9 посто”. За ову изјаву је добио оцену “злоупотреба чињеница”. Разлог – председник је изоставио да напомене промену стопе инфлације, односно раста цена у датом периоду, која директно утиче на реалну процену о количини повећања. Узевши у обзир стопу инфлације, повећање од 38 одсто пада на 22 одсто.
Од скоријих изјава, Вучић је недавно навео да је плата лекара на Инфективној клиници пре седам година износила 64.000 динара, што није било истина. Плата доктора специјалисте на Инфективној клиници је 2013. године износила 73.939, а не 64.000 динара.
Континуирано повећавање смањене пензије
У свом експозеу из 2016. Вучић је рекао и да пензионери “у наредном четворогодишњем мандату Владе Србије могу да очекују бољитак и континуирано повећање пензија.“ Међутим, два године пре овог експозеа, пензије су – смањене, иако је говорено да се то неће десити.
Крајем октобра 2014. године донет је Закон о привременом уређивању исплате пензија, па су све пензије које су биле веће од 25.000 динара умањене за најмање 22 процента. А рачуница за пензије веће од 40.000 динара била је нешто компликованија.
Шта је испуњено из Вучићевог шесточасовног експозеа?
У јануару 2016. године пензије су повећане за 1,25 одсто. У јануару 2017. године за 1,5 одсто, да би на почетку 2018. године биле повећане 5 одсто. А од 1. новембра 2018. пензије су враћене “на старо”, јер су нешто раније усвојене измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању којима је укинут Закон о привременом утврђивању начина исплате пензија.
Тачно је, дакле, да је повећавања пензија у периоду након експозеа било, али су пре тога оне смањене. А и само повећање до 2018. године износило је 7,9 одсто.
Испуњена обећања
Било је, међутим и испуњених обећања, датих у експозеу. Једно од њих је обећање о повећању минималне цене рада. Почевши од 1. јануара ове године, минималац износи 172,54 динара (нето) по сату. Још једно испуњено обећање је и усвајање другог ревидираног Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније.
Оптужница од 16. тачака за Александра Вучића! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Истиномер
