Човек који је годинама важио за контроверзног политичара открива како је изгледао састанак државног врха на којем се 1995. одлучивало о судбини Бањалуке, те како је тада текао разговор српског и хрватског председника - Слободана Милошевића и Фрање Туђмана. Открива и да ли је помагао Караџићу док је бежао од Хага, затим ког српског политичара је финансирао, каква је била улога страних служби у Србији после промене власти 2000. године...
Да ли је тачно да сте годинама финансирали Караџића док се скривао од Хашког трибунала?
- Не. Био сам директор државне банке Републике Српске и ми смо за Караџићево скривање и евентуално суђење у Хагу издвојили неки новац. До 1998. смо знали где се налази и дали смо му одређену своту новца. После тога је прекинуо везе са свима нама, осим са малобројним људима с којима је, како се после испоставило, остао у контакту.
Тих година смо он и ја криминализовани у медијима, говорили су да шверцујемо дуван, дрогу и нафту, а он је за то време био са шампањцем по западним амбасадама, летовао у Хрватској... Било ми је после жао кад је ухапшен. Исто као и за генерала Ратка Младића. Тад је Борис Тадић, као председник Србије, изашао у јавност да се тиме хвали, сав усхићен и срећан што је генерал ухапшен. Није требало тако, могао је да пусти неког другог да то ради, ако је већ морао да буде ухапшен...
И ви сте хапшени, и то у акцији „Сабља“ 2003. године.
- Хапшен сам искључиво због сумњи енглеске и америчке обавештајне службе да помажем хашке оптуженике, а посебно Караџића. Ухапшен сам по налогу тадашњег амбасадора Британије у Београду, који је 8. априла 2003. године, на сахрани Ивана Стамболића, наредио свом сараднику Душану Михајловићу, тадашњем министру полиције, да ме ухапси. Кад му је овај рекао да немају ништа против мене и да су све претресли, амбасадор му је рекао: „Нисам те то питао, питао сам те зашто није ухапшен, морате га ухапсити.“ Михајловић је све радио по налогу Британаца, њихове службе... Ухапшен сам после неколико дана, и то није, дакле, било на почетку „Сабље“, већ касније. Био сам у притвору 154 дана. У притвору су ме третирали енглески и амерички обавештајци, односно хашки истражитељи који су трагали за хашким оптуженицима. У неколико наврата су долазили после поноћи и одводили ме у неку просторију где су ме испитивали по два-три сата и претили ми да ћу бити оптужен и одведен у Хаг.
Какво је ваше искуство с Милошевићем?
Морам да признам: да није било Србије и Милошевића, не би било Републике Српске. Србија нас је хранила, дала оружје, сместила наше породице овде током рата...
Да ли сте се често сретали с њим?
- Не баш често, углавном сам био у неким делегацијама с Момчилом Крајишником, а последњи пут 1995. кад је падала Крајина. Ту смо били Милошевић, Крајишник, Јовица Станишић, Баџа Стојичић, Момчило Перишић и ја. Да није било Милошевића, пала би Бањалука. Тад сам, на том састанку у Ботићевој улици у Београду, присуствовао телефонском разговору Милошевића и Туђмана. Милошевић је тад рекао Туђману: „Уђу ли твоји још 100 метара, дижем авионе на Загреб.“ Онда је Слободан укључио телефон да сви чујемо како Туђман разговара са Антом Готовином (хрватски генерал), који каже: „Ево, на централи палим и гасим светло Бањалуци. Председниче, за 15 минута ћу бити у Господској (главној улици у Бањалуци).“ Онда је интервенисао и Ричард Холбрук, који је Хрватима рекао да их неће бранити, да сва подршка иде другој страни и да ће Срби доћи до Загреба ако крену 100 метара напред. Холбрук и Милошевић су спасли Бањалуку. Иначе, на том састанку сам такође видео и да влада расуло у руководству Србије.
У ком смислу расуло?
- Баџа је нападао и вређао Перишића и његове официре, а Јовица Станишић је нападао Милошевића и јако лоше му говорио о Мири Марковић и ЈУЛ, вређао, говорио да је лоше што она преузима власт и бави се нечим што не зна да ради, упропаштава државу... Срамота ме је било све то да слушам. Ето, они су о томе говорили, свађали се док је овамо Крајина падала...
Има теорија да су Туђман и Милошевић заправо имали договор у вези са ратним сукобом деведесетих.
- Били су блиски, ословљавали су се именима... Шта су договарали, а шта нису - то не знам.
Шта је Милошевићева највећа грешка?
- Мира Марковић.
Због чега Москва губи поверење у Вучића, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Курир
