Као наручиоци Шијановог убиства помињани су Зоран Ускоковић Сколе и група Жељка Максимовића Маке, али није скупљено довољно доказа, нити је покренут поступак.
У овој акцији учествовало је око 200 полицајаца, претрес је трајао од поноћи до шест ујутру, а заплењен је 31 скупоцени аутомобил - "мерцедес", БМВ, "ферари"... Такође, нађена је и велика количина нелегалног оружја. Само код Шијана заплењен је револвер марке "смит и весон", аутомат "узи", малокалибарска пушка "хеклер и кох" са оптичким нишаном и карабин "црвена застава"...
"Моји пријатељи из Сурчина, труде се, уосталом као и ја, да нешто створе, да себи и својима омогуће што бољи живот“, рекао је Зоран Шијан у интервјуу Сведоку 12. маја 1998, одговарајући на питање о сурчинском клану. „Сви они имају фирме, обимне послове и партнере. Неки моји пријатељи раде са иностранством, где је, наравно, могућност зараде већа. Да ли то треба одмах, без аргумената, подвести под криминал?"
Новинар Милован Бркић, тада запослен у Српској речи, а сада власник "Таблоида", тужио је Зорана Шијана и Љубишу Буху за наношење тешких телесних повреда. У приватној тужби новинара наводи се да су Шијан и Буха 17. октобра 1996. године, представљајући се лажно као припадници полиције, извели Бркића са радног места, приморали га да уђе у кола и одвезли га у Сурчин. Тамо су га у ауто-сервису, чији је власник Буха, скинули голог и изложили линчу тукући га цревом за воду, бејзбол палицама, стављали му репетирани пиштољ у уста и претили му да ће га убити. Судски процес вукао се неколико година, да би Бркић на крају одустао.
Зоран Шијан је средином 1996. године у пуцњави у хотелу "Путник" био лакше рањен, а укупно је у животу био осуђиван због шест кривичних дела.
Убијен је у 27. новембра 1999. око 1.30 ујутру у свом "мерцедесу 600", на углу улица Немањине и Светозара Марковића у центру Београда. У тренутку кад је Шијан зауставио возило на семафору, с леве стране пришао му је аутомобил са нападачима који су у њега испалили смртоносне рафале из "шкорпиона". "Мерцедес" је кренуо низ улицу, прешао трамвајске шине и зауставио се ударивши у паркирано возило са друге стране улице.
Последњем испраћају контроверзног Сурчинца присуствовало је неколико хиљада пријатеља, чланова породице и мештана Сурчина. Сахрани су присуствовали фолк певачи Милош Бојанић, Ванеса Шокчић, Виолета Вики Миљковић, Марина Живковић, Зоран Калезић, некадашњи тенисер Слободан Боба Живојиновић са супругом Лепом Бреном, Драган Човић, члан Извршног одбора Скупштине Београда, али и многи Шијанови пријатељи с оне стране закона.
Пола естраде на сахрани
Као наручиоци Шијановог убиства помињани су Зоран Ускоковић Сколе и група Жељка Максимовића Маке, али никада није скупљено довољно доказа, нити је покренут кривични поступак. Шијанова мајка је пре неколико година у изјави за један таблоид рекла: „Мог сина је убио неко много моћан, а вероватно је у његово убиство умешана и бивша Служба државне безбедности. Не могу да упрем прстом ни у кога, али знам само да се два-три месеца пре смрти посвађао с Марком Милошевићем и да га је тада ошамарио."
Подсетимо, Зоран Шијан, шампион Европе у кик-боксу и један од жестоких момака београдског асфалта, убијен је 27. новембра 1999. у Београду. Шијан је тада имао само 35 година, а његово убиство до данас није разјашњено, док се о мотивима само спекулише.
Певачица Гоца Божиновска 1989. године упознала је кик-боксера и вођу тзв. Сурчинског клана Зорана Шијана. Срели су се на плажи у Херцег Новом, а Гоца је једном приликом испричала да су после сусрета на плажи изашли на вечеру, а љубав се десила одмах.
Након сусрета су се растали, а да нису разменили бројеве. Једино што је Зоран знао јесте да се певачица враћа с одмора три дана касније, па је решио да се поново сретну и дочекао ју је на аеродрому. Након тек друге вечери који су провели заједно запросио ју је и Гоца Божиновска је пристала.
Фолк звезда је у једном интервјуу признала да се међу њима десила "ненормална љубав", праћена великом љубомором, а на крају и патњом.
Добили су су ћерку Зорану и сина Мирослава (Мирка). Године 1996. Зоран је оставио Гоцу и децу због њихове комшинице Горане, за коју је певачица тврдила да су јако добре пријатељице. Горана је Зорану касније родила сина Вукашина, а Божиновска је причала:
- Та жена ми је уништила породицу. У ствари, уништила ми је цео живот. Било је тешко, али не враћам се на старо. Одлучила сам да више не трошим време и живце на непотребне ствари. Треба се радовати, а не туговати и враћати филм у прошлост. Увек сам била толерантна и праштала, па тако и њој. Опростила сам, али нисам заборавила. Једно је сигурно, мој Зоран је био уз мене до краја - рекла је Гоца медијима својевремено.
Зоран Шијан
- био је вођа сурчинске групе,
- убијен после поноћи 27. новембра 1999. у центру Београда,
- хапсило га је 200 полицајаца,
- сахрани присуствовало неколико хиљада пријатеља.
Турски авиони немилосрдно туку, стартовала велика офанзива. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Еспресо