Број новооткривених особа које су инфициране коронавирусом не само да не опада него се из дана у дан повећава. Како у таквој ситуацији схватити изјаве чланова Кризног штаба да је епидемија под контролом?
- Условно речено, епидемија је још под контролом, утолико што се откривају теже оболели и што се у односу на њих предузимају одговарајуће мере. Међутим, стање је ровито. Пуних шест недеља број новооткривених инфекција се креће у мање-више истом распону од 20-30 до преко 100, без тенденције опадања - каже Радовановић.
Да ли власт и Кризни штаб угрожавају здравље грађана тиме што не придају значај ширењу епидемије?
- Верујем да не игноришу постојеће околности и да нису изгубили интерес за народно здравље, али да су им избори императив. Све остало, укључујући обољевање од ковида 19, доживљава се као ометајући чинилац. Понашају се као да су се затекли на ливади по пљуску, па се мора до заклона. Улетеће се у по неку бару, оклизнуће се у блату, али важан је једино циљ - 21. јуни.
Прети ли нам сада опасност од "шведског сценарија"?
- Предрасуда је да су Швеђани потпуно игнорисали пандемију. Они су заштитили домове за старе и дали упутства становништву како да се понаша, али нису инсистирали на казнама. Схватили су да је тако либерална политика погрешна, па су је касније пооштрили. Тамо универзитети не раде, нема масовних окупљања, нема ни спортских такмичења уз присуство публике, а од почетка се препоручује да се ради од куће.
Код нас је сада све дозвољено?
- Ми се, међутим, понашамо много опуштеније него Швеђани пре него што су се отрезнили. Поређења показују да Србија има најтолерантнији однос према новом вирусу корона у целој Европи, допуштам да је Белорусија изузетак, јер ситуацију у тој земљи нисам анализирао.
Да ли је време да се неке превентивне мере врате?
- Није изгледно да се прибегне смисленим противепидемијским мерама пре 21. јуна. После тога све ће зависити од епидемиолошке, али и од политичке ситуације.
Како коментаришете изјаву министра здравља Златибора Лончара да 10. јула нећемо имати ниједан случај инфицираних коронавирусом?
- Ако се стручњацима дозволи да неометано раде свој посао, вероватно ће број новозаражених током 24 сата и пре тог датума постати једноцифрен, па се потом приближити нули. Не бих се клео у потпуни нестанак болести током лета. Много је реалније да се она јавља спорадично, а од наше спремности зависи да ли ћемо је и у којој мери ћемо је откривати. Иначе, да се Кризни штаб почетком маја руководио узусима струке и саветима Светске здравствене организације, мере би биле ублажаване постепено, уз праћење ефеката, а не би било ни политичких скупова, ни масовних посета утакмицама, ни бахаћења по приватним прославама, па бисмо се рекорду о којем говори министар већ сада приближили или га достигли.
Као да нешто не функционише у Кризном штабу?
- Стиче се утисак да су стручњаци у Кризном штабу резигнирани и да су дигли руке. Показатељ „шумова на вези“ су честе контрадикторне изјаве са којима они излазе у јавност. Спремнији на запостављање струке међу њима прибегавају „шминкању“ ситуације, што се огледа чак и у својеврсном „новоговору“, а најдрастичније се испољава хаосом са бројевима болесних и излечених. Један истинољубив и посвећен средњошколац би ту статистику лако довео у ред.
Власт се понаша као да вирус држи у својим рукама?
- Лако је владати поданицима, али је теже зауздати природне феномене. Освета природе зна да буде сурова.
За четри дана биће одржани избори. Да ли ће и у којој мери излазак три милиона људи на биралишта утицати на раст броја оболелих од коронавируса?
- Предизборне активности и избори су школски примери ситуација које треба избегавати. За такав закључак није потребно завиривати у стручну литературу, већ се осврнути на понашање осталих земаља. Наши суседи, попут Црне Горе, Хрватске и Мађарске, који су, за разлику од нас, сврстани у групу успешних бораца против ковида 19, јер су епидемију ставили под контролу за само 5-7 недеља, никад себи не би дозволили такав луксуз. Исто важи и за суседе категорисане у групу лошију од наше (БиХ, Северна Македонија, Бугарска), да не идемо даље од региона. А, сазнања о евентуалном расту броја заражених зависиће како од стриктности придржавања мера, тако и од ентузијазма којим се уочавају последице.
Да сте члан Кризног штаба да ли бисте предложили да се избори одложе?
- То би ми била професионална обавеза.
Да ли сматрате да је излазак на биралишта непотребан здравствени ризик?
- Додатни ризик свакако јесте. Стручно гледано, непотребан је, а с политичке тачке гледишта - ваљда зависи од посматрача.
Колики ће бити ризик за старије особе и хроничне болеснике да се у недељу појаве на гласачким местима?
- Долазак у масу и гурање са комшијама несумњиво су фактори ризика. Није реч само о опасности непосредног заражавања старијих и болесних људи. Они могу да седе код куће, а да их заразе ближњи по повратку са биралишта.
Да ли је паметно да се и дечији вртићи претворе у биралишта?
- Одлука би била непромишљена чак и када би било довољно времена за дезинфекцију. Међутим, чланови гласачких одбора напуштају просторије око поноћи, а већ шест сати касније долазе деца. Јасно је поручено да у том интервалу, у ноћи између недеље и понедељка, надлежни не могу да учине простор безбедним - закључио је проф Радовановић.
Настављена операција "Тигрова канџа", Турци уништили више од 500 мета. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Direktno.rs
