„Ми смо имали сложене тренутке у (НАТО) савезу, али не можемо бити нојеви и не можемо се претварати како НАТО нема проблема с Турском. Морамо то увидети, казати и решити (тај проблем)“, изјавио је неименовани службеник француског МО уочи самита министара одбране НАТО савеза.
Још раније ове недеље високи службеник тог Министарства казао је како је Париз незадовољан „још агресивнијом и тврдоглавијом позицијом Турске“. Изјавио је како је 7 турских бродова било распоређено дуж либијске обале, када су желели испоручити оружје тој земљи, кршећи успостављени ембарго од стране УН-а. „Француска неће стајати са стране, јер се Турци настављају непримерено понашати и искориштавати НАТО“, изјавио је француски службеник. Претходно је француско Министарство спољних послова изјавило како је мешање Турске у унутрашње ствари Либије већ довело до осетног погоршања ситуације у тој северноафричкој земљи, и да Турска, као савезница у НАТО-у, не сме спроводити такве активности, помажући терористичким организацијама у Триполију.
Турско Министарство спољних послова јуче је реаговало на споменуту изјаву француског МСП-а, наводећи, како Француска стоји непосредно уз заповедника Либијске националне војске – ЛНА генерала Калифу Хафтара, којег Анкара сматра „ратним злочинцем“.
Подсећамо: последњих недеља су евидентирани бројни летови турских транспортних војних ваздухооплова Ц-130 Херкулес у Либију и обрнуто. Није тешко претпоставити што се њима превозило с обзиром на то да Анкара војно активно подржава снаге владе Фајеза Ал-Сараја у Триполију, које су последњих недеља, након дуго времена, оствариле значајне војне победе над Хафтаровом ЛНА на северо-западу Либије. Као главну тачку за доставу турске војне помоћи Анкара користи ваздушну луку у граду Мисурати, 190 километара источно од Триполија. У њу су пре тога слетали и катарски транспортни авиони Ц-17 Глобмастер III, под турским војним обележјима. Ништа необично, уколико се зна како Турска и Катар заједнички подржавају међународно признату владу у Триполију, коју, међутим, моноги на Западу оптужују за отворену сарадњу с радикалним исламистичким организацијама. У зони Мисурате Турска је разместила ракетне системе МИМ-23 Хок (Hawk) америчке производње, како би се достављена помоћ штитила од напада Хафтаровог ваздухопловства.
Пре или касније по овој проблематици морало је доћи до отворене реакције Француске (а преко ње, посредно, и других кључних држава ЕУ с обзиром како је заједничку спољну политику ЕУ данас готово немогуће усугласити по било којем питању). Париз традиционално има велике интересе у Либији (понајвише енергетске природе) и дубље у сахелској Африци, а, осим тога, Европској унији је надзор над Либијом врло важан и с обзиром на неконтролирани долазак мигрантске популације на европско копно управо преко те земље. А када је то тако, било је само питање времена када ће се сударити национални интереси Турске и Француске (ЕУ) на тим просторима. Јер није никаква тајна како Турска намерава снажно јачати своју војну назорност на Источном Средоземљу (то већ активно и чини), при чему јој је Либија, врло веројатно, нова (друга) арапска земља у којој ће Анкара успети успоставити своје војне базе, и што би за њу био велики стратешки успех. За сада у арапском свету Турска своју војну базу има само у Катару, великом „трну у оку“ Саудијској Арабији и УАЕ.
Због чега је НАТО у паници, сазнајте ОВДЕ!
Извор: geopolitika.news
