Упитан да прокоментарише честе изјаве чланова Кризног штаба да већину заражених тренутно чине асимптоматски случајеви или пацијенти са благом клиничком сликом, он одговара да јавност не зна каква је структура оболелих, што битно утиче на то како ће се вирус понашати.
– Ако се ради углавном о младим људима, онда је очекивано да они имају благу клиничку слику. Међутим колико је старијих међу онима који су означени као лакши случајеви, додаје Делић.
– Да би се доказало да је вирус ослабио, потребна су сериозна испитивања. Вирус може да се мења. При приписивању генетичког материјала он прави грешке а при томе нема репарационе механизме којима би те грешке исправио. Те мале грешке током времена могу да резултирају у променама биолошких особина вируса. Вирус може да остане истог степена патогености, може да постане више, а може и мање патоген. Међутим, такве промене захтевају дужи временски период. А да би се промене доказале, потребно је озбиљно испитивање које би укључило две хомогене и велике групе болесника, које могу лако да се пореде, а у којима би били распоређени лакши и тежи болесници, објашњава професор Делић.
На питање како види тренутну ситуацију у Србији, саговорник Данаса одговара да се преко ноћи променила политика сузбијања ширења корона вируса па смо од веома рестриктивних мера стигли готово до шведског приступа.
– Тренутно се све своди на препоруке и поруку да је одговорност на појединцу. Међутим, није појединац већ држава одлучила да дозволи да се игра фудбалска утакмица пред публиком. И не одлучује појединац већ држава какви ће бити критеријуми за тестирање и да ли ће се заражени тражити само међу болеснима или шире. Оваквим приступом, инсистирањем на личној одговорности појединца, држава се извлачи из проблема који је заједнички. Јер у тренутној ситуацији потребно је и делање појединаца али и државе, кризног штаба и целог здравственог система. У супротном, шта ће нам уопште ове последње три инстанце – наводи Делић.
Како истиче, претходних неколико месеци обележили су велики обрти.
– У почетку смо имали неозбиљне конференције за штампу, па смо увели полицијски сат и на тај начин спречили да дође до експлозије броја заражених и угрожавања најрањивијих група. Та друга фаза је била изнуђена али примерена мера у датим околностима јер ми смо за епидемију били неприпремљени. Пред крај тих строгих мера у једном тренутку смо имали испод један одсто заражених и били смо у мирној фази. Тада је требало почети са постепеним укидањем мера по узору на Словенију, Словачку, Аустрију и Хрватску, које су полако уводиле а потом и укидали мере, закључује инфектолог Драган Делић.
Чиме је имунолог Срћа Јанковић алармирао јавност, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Данас
