Одлука да се овакав документарац о Кону, који је, према наводима хрватског Јутарњег листа, палио комунистичке књиге и кокетирао са расизмом, емитује баш у време расних немира у Америци и све већег захуктавања кампање пред председничке изборе заказане за новембар, уопште није случајна и део је плана демократа и њиховог кандидата Џоа Бајдена да што више оцрне самог Трампа.
Ово остварење дело је редитељке Ајви Мерпул, унуке њујоршких Јевреја Џулијуса и Етел Розенберг, које је Кон, као млади тужилац, послао на електричну столицу када је педесетих година прошлог века откривено да су они совјетски шпијуни који су Москви доставили нацрте америчке нуклеарне бомбе.
Филм део кампање
Ипак, да редитељки мотив за снимање документарца "Силеџија. Кукавица. Жртва: Прича о Роју Кону" није била само лична освета према човеку који је послао у смрт њену бабу и деду, показује и изјава да је дефинитивну одлуку да направи филм о Кону донела оног јутра кад је Трамп изабран за председника САД 2016. године јер су Конов лик и живот том победом одједном добили нову перспективу. Кон је рођен 1927. у Бронксу, у секуларној јеврејској породици, а као млади 21-годишњи правник основао је Америчку јеврејску антикомунистичку лигу, а две године касније укључио се у судски процес против Розенбергових, где га је вештина унакрсног испитивања сведока учинила правосудном звездом. Иако је био јавно био против гејева, имао је бројне младе љубавнике, а умро је од сиде 1986. године.
Током 30-годишње адвокатске каријере заступао је славне особе, пословне могуле попут Руперта Мердока и Аристотела Оназиса, њујоршку католичку надбискупију, бејзбол клуб Њујорк Јенкиз, али и мафијашке породице Салерно, Галанте и Готи.
Трампов питбул
Из данашње перспективе, особито је занимљива његова улога у политичком и друштвеном успону Доналда Трампа. Кад га је пут спојио с Коном, Трамп је имао 28 година и био млади наследник империје некретнина свог оца. Трампови су били богати, али нису били "old money", нису имали приступ њујоршкој елити, а с пројектима некретнинама нису могли да закораче тамо где се делио најсласнији колач - на Менхетнн. Године 1973. догодио се скандал који је поготово занимљив данас, кад се Трамп сумњичи за кокетирање с расизмом. Трампови су, наиме, били оптужени да у својим стамбеним зградама не желе да продају станове црнцима и Хиспанцима.
Градски су истражитељи слали своје агенте као лажне купце, и резултат би увек био исти: ако би на разговор дошли "купци" с истим референцама, за белце је станова било, за црнце не. Након што је град тужио Трампове, млади Трамп је ангажирао Кона, а овај је у правом стилу уличарског питбула протутужио град за 100 милиона долара штете. И тај је процес Кон решио вансудски: Трампови су ослобођени казне, али су убудуће морали јавно да нуде доступне станове. Кон постаје пријатељ и покровитељ младог тајкуна.
Раних осамдесетих година био је адвокат и најближи сарадник тада младог Доналда Трумпа, којег је, како наводи Јутарњи, бранио као што питбул брани власника.
Политички се везао за најконзервативније крило Републиканске партије, а у те кругове увео је и Трампа и тиме започео политичку каријеру актуелног шефа Беле куће. Један од саговорника у документарцу каже да је "Кон Трампа превео преко реке" у Њујорку, односно омогућио му улазак у утицајне кругове на Менхетну. Наводи се да је 1980. године Кон у некој телевизијској емисији гласно нахвалио тада 34-годишњег Трампа казавши да је "јако способан" и да би "једног дана могао да постане председник", што се и десило 30 година после Конове смрти.
Раскалашни живот
Иначе, тек кад се разболео, а потом 1986. и умро од АИДС-а, на видело је изишло друго Коново лице. Испоставило се да је јавно гласни конзервативац био промискуитетни геј. Да је бројне љубавнике користио за прање новца, те музао новац од тестамената клијената.
Иако је 50-их водио кампању против хомосексуалаца у јавним службама, Кон је сам био хомосексуалац и проводио раскалашена лета у летовалишту Provincetown. Ипак, до краја је истрајно лагао. Тврдио је да нема АИДС него рак јетре, у трач-рубрике пуштао је лажне вести о својим хетеро везама.
Током 50-их, Кон је поборник и главни сарадник сенатору McCarthyju током његове кампање против комуниста у јавном животу (и Холивуду).
Ако постоји епизода која најбоље сведочи о Коновој дволичности, онда је то веројатно његова улога у тзв. lavander scareu (ружичастој опасности). Премда и сам активни геј, Кон је отпочео кампању против хомосексуалаца у јавним службама и државном апарату, с тврдњом да би гејеви због своје сексуалне оријентације могли бити рањивији на совјетско уцјењивање. Кампања је уродила успехом: 1953. Dwight Eisehower је потписао закон којим се брани запошљавање хомосексуалаца у савезним службама. Сарказам је да би сам Кон морао добити отказ по закону који је сам излобирао.
Поетска је правда, међутим, стигла на наплату: хомосексуалност је и самог Кона коштала позиције у Мекартијевој канцеларији. Године 1954., Кон је интервенисао у министарству обране да би свом љубавнику олакшао војни рок. Војска је објавила те притиске, избио је скандал, а Мекартни се отарасио Кона да смањи бламажу. Кон се враћа у Њујор и отпочиње с 30-годишњу адвокатску праксу.
У том периоду, Кон је био адвокат за радио заза ветник радити за Медока и Оназиса, али за три италијанске мафијашке породице - Салерно, Галанте и Готти. Биће практички скривени сувласник клуба Студио 54. Изручивао је мито, посредовао у изнудама, обилазио утамничене, пуштао медијске спинове, изводио правне смицалице, а више од 60 одсто парница решавао је извансудски.
Ту није крај бизарностима. Иако је био неописиво богат, имао је обичај да - не плаћа рачуне. О томе у филму говори новинар Петер Мансо, који је пре смрти с Цохном направио вишесатни биографски интервју. Он у филму показује дебели сноп неплаћених рачуна који су остали за Коном. Рачуни су за ноћења у скупим хотелима, скупе вечере, антиквитете...Такође је опсесивно избегавао плаћање пореза. Америчка порезна управа стално му је била за вратом. Каснији Трампов сарадник и блиски коном познаник Роџер Стоне о томе је рекао: "Кон је тежио томе да умре банкротиран, и да порезној у том часу дугује милионе. У том је успео". Неславна Конова адвокатска пракса дотакла је дно кад је 1985. изгубио право на рад, јер је умирућем милионеру подметнуо тестамен себи у корист.
Кон је ХИВ покупио на њујоршкој геј сцени где је био и промискуитетан и јако активан. Болест је, међутим, негирао. Тврдио је до краја да има рак јетре, а кад га је Лари Кинг у свом шоу директно питао има ли АИДС, хладно је лагао да нема. До краја је јавно порицао и своју - свима знану - хомосексуалност. Умро је у августу 1986. у 59. години, а у службену верзију о раку није није веровао нитко. Недуго потом, активисти за борбу против АИДС-а у Вашингтону су прекрили улици великом простирком на коју су увезли имена преминулих од болести. На простирач је нетко ушио и Кохново име. Уз име је на простирци био ушивен и коментар који филму даје наслов: "Cohn: Bully. Coward. Victim.” (Кон: Насилник. Кукавица. Жртва.).
Биографија Трамповог ментора
- Рој Кон рођен 1927. у Бронксу, у секуларној јеврејској породици
- као млади 21-годишњи правник основао је Америчку јеврејску антикомунистичку лигу, а две године касније укључио се у судски процес против Џулијуса и Етел Розенберг, совјетских шпијуна који су Москви доставили нацрте америчке нуклеарне бомбе и које је он послао на електричну столицу
- током 30-годишње адвокатске каријере заступао славне особе, пословне могуле попут Руперта Мердока и Аристотела Оназиса, њујоршку католичку надбискупију, бејзбол клуб Њујорк Јенкиз, али и мафијашке породице Салерно, Галанте и Готи
- јавно био против гејева, а имао је бројне младе љубавнике и умро од сиде 1986. године.
Појавио се снимак како деца уносе намештене изборне листиће у РИК који можете погледати ОВДЕ.
Извор: Jutarnji.hr