"Нажалост, дошло је до разбуктавања, барем у Београду, које још увек не представља претњу која се не може санирати, само ако будемо сада реаговали брзо и адекватно".
О мерама није могао да говори, јер је, каже, разматрање у току, али је искључио могућност поновног увођења полицијског часа.
Јанковић је, подсећајући и на речи др Предрага Кона, рекао да је очигледно да поново имамо претњу разбуктавања епидемије.
Каже да не може ништа званично да говори о могућим новим мерама јер је разматрање у току, али да би искључио изузетно рестриктивне мере као што је полицијски час.
“Јесмо били при крају, на силазној путањи епидемијске криве и надали смо се периоду са нула случаја и крају првог таласа, али овај вирус прави изненађења од почетка ове пандемије, има биолошке незгодне особине, без обзира што смртност по броју заражених није тако велика као код других вируса - потенцијал да зарази огроман број људи надмашује друге пандемије са којима смо имали посла”, истакао је имунолог.
Додао је да и земље са развијенијим здравственим системима, као што је Немачка, имају повећање броја заражених.
Јанковић је подвукао да су након укидања ванредног стања остале да важе мере које су, заправо, замењене препорукама. Каже да су оне врло јасне - да се носе маске у затвореном простору тамо где долази до контаката, да се мора држати физичка дистанца и још неке мере везане за дезинфекцију и све друго што може да спречи преношење с особе на особе...
“Како су те препоруке спроведене, и да ли је можда могло да се разматра да постоји и доза законске принуде, ја као лекар то не могу да анализирам”, рекао је он.
“Сви морамо да учинимо више - да ли ће то бити спроведено кроз мере у виду забрана или кроз подизање свести, више бих волео да подизање свести доминира, али у сваком случају битно је да се препоруке спроводе”, истиче Јанковић.
Можда ће бити неопходно учинити још нешто да се из нових жаришта вирус не пренесе, додао је он.
Учешће свих нас у заједничкој борби је неопходно и у сржи свих мера, чак и кад је полицијски час био, говорили смо да ни то не може успети, ако сви не дамо свој допринос, рекао је доктор.
"Догађаји сугеришу да ћемо морати ипак то на неки начин да подвучемо и појачамо".
Упитан о одржавању избора, уз констатацију да није било држања дистанце међу члановима бирачких одбора, у редовима, али и на окупљањима по штабовима након избора, као и да је грађанима препоручено да носе маску, односно да то није било обавезно, Јанковић је подсетио на речи епидемиолошкиње Дарије Кисић Тепавчевић која је оценила да је излазак на изборе једнак одласку у продавницу.
Казао је да су на његовом бирачком месту све мере спроведене и да се нада да је тако било и на осталим.
“Очигледно је да коронавирус има довољно биолошког потенцијала чак и када га летњи услови делимично слабе, подвлачим делимично, јер вирус није уништен високим температурама нити УВ зрачењем, нити можемо рећи да је он неизоставно биолошки ослабио, мада то очекујемо, само је тај процес дугорочнији и спорији”, рекао је Јанковић.
"Оно што знамо је да је епидемија ослабила и да су остала изолована жаришта за која смо се надали да се могу појединачно локализовати. Нажалост, дошло је до разбуктавања, барем у Београду, које још увек не представља претњу која се не може санирати, само ако будемо сада реаговали брзо и адекватно".
Јасно је, каже имунолог, да тамо где постоји пренос вируса у иоле значајнијем обиму - треба ограничити контакте. Окупљања су ризична због контакта, уколико би се спроводила било каква окупљања, да људи одржавају физичку дистанцу ризик би био мали, каже, додајући да је важно и ношење маске.
“Врхунски тим научника из Немачке је закључио да се успорава преношење за 40 одсто ако сви носе маску, а то се онда надодаје на све остале мере - држање дистанце, изолацију, тестирање - и кад се све сабере имамо услове да прекинемо преношење вируса”, истакао је.
"Само сви заједно можемо да спречимо да се ствари поново погоршају и да онај повољан ток и, надали смо се, повољан исход сузбијања првог таласа не угрозимо и да успемо да га сачувамо. Ми то још увек можемо, у том смислу, за мене, свака препорука има пуну тежину, било да се она касније преводи у неке принудне мере или не", рекао је Јанковић.
Говорећи о могућности стварања колективног имунитета, каже да су земље које су покушале с тим, брзо и одустале, и да се види да нису оствариле боље резулате.
Истичући да је немогуће спровести прокужавање само оних који ће засигурно имати блажу клиничку слику, "јер и чак ван ризичних група, ризик постоји", Јанковић наводи и да сам не би рекао да је тихо прокужавање добра стратегија да убрзамо пут ка колективном имунитету.
"Ми треба да га успоримо, и да се надамо да ће чак вакцина бити направљена пре него што бисмо на тај начин морали то да решавамо", казао је Јанковић.
Прочитајте ОВДЕ шта је Предраг Кон рекао о актуелној епидемиолошкој ситуацији.
Извор: Н1
