"Оно што је обавезно је ношење маски у градском и приградском превозу, а на свим осталим местима ношење маске се препоручује", истиче докторка Кисић Тепавчевић.
Наводи да маске могу бити и памучне, које могу да се перу више пута.
На питање ко ће у градском превозу контролисати да ли путници носе маске, докторка Кисић Тепавчевић каже да је основно да схватимо да смо ми сами себи контролори.
"За све активности које будемо спроводили морамо да размислимо колики је ризик и како да се заштитимо. Биће у превозним средствима особа које ће опомињати да се носе маске, али напомињем да сви треба да схватимо да тај контролор треба да буде у нашим главама", наглашава Кисић Тепавчевићева.
Пораст броја особа које захтевају хоспитализацију
Докторка Кисић Тепавчевић каже да имамо континуиран пораст броја особа које захтевају хоспитализацију, па је дошло до потребе да се ван инфективних клиника, чији капацитети нису велики, за пријем ковид пацијената поново оспособе одређене болнице.
"То је на подручју Београда Клиничко-болнички центар Бежанијска коса, а у Нишу Клиника за плућне болести", објашњава докторка Кисић Тепавчевићева.
Забране и ограничења окупљања на отвореном нису поново уведена.
"Докле год је присутан овај вирус у циркулацији, треба да имамо на уму да је држање физичке дистанце од најмање једног метра, ношење маске и редовно прање руку нешто што спасава животе и што спречава да се инфицирамо. Куда год будемо ишли, треба то да имамо на уму", истиче докторка Кисић Тепавчевић.
"Умрли нису само пуки бројеви"
На наводе новинара да подаци са сајта Kovid19.rs нису тачни и да је број оболелих и преминулих већи, докторка Кисић Тепавчевић одговара да није сваки пацијент који је имао ковид 19 на крају умро од последица инфекције.
"Када је у питању једна заразна болест, ми говоримо о смртним исходима који се могу довести у везу са инфекцијом. Такође, ту разликујемо и директни узрок смрти, непосредни узрок смрти и различите факторе који су посредовали. То је једна устаљена методологија Светске здравствене организације коју ми пратимо", објашњава докторка Кисић Тепавчевић.
Наглашава да умрли нису само пуки бројеви, већ стварне особе које су, нажалост, преминуле, што представља велику трагедију за њихове породице.
"Постоји медицинска документација за сваког појединачног пацијента шта је био директни узрок смрти, шта је био непосредни узрок смрти. За све болести постоји таква методологија, ми је пратимо и у обавези смо да све пријављујемо и Светској здравственој организацији, што редовно и чинимо", истиче докторка Кисић Тепавчевић.
Каже да је битно напоменути да се, поготово када су у питању заразне болести, врше и различите реевалуације смртних исхода.
"Да се подсетимо како су месец дана након одјаве епидемије у Вухану, када су урадили рекласификацију смртних случајева, рекли да је на крају било 1.600 смртних исхода више. У Великој Британији је било слично. То није нешто што је неуобичајено", наглашава докторка Дарија Кисић Тепавчевић.
Прочитајте ОВДЕ како је најбољи тенисер света Новак Ђоковић заражен короном.
Извор: РТС
