Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је својим сарадницима да то "оставе по страни на неко време", рекао је његов портпарол Ибрахим Калин турском телевизијском каналу CNN Turk.
Прошле недеље, Турска је саопштила да планира да отпреми истраживачки брод "Орук Реис" и два помоћна брода да обаве истраживање до 2. августа јужно од грчких острва Родос, Карпатос и Кастелоризо. Сва та острва су близу обале Турске.
Та најава је наљутила Грчку и изазвала критике Сједињених Држава, Француске и других европских земаља.
"Грчка је екстремно реаговала, као да ћемо окупирати острво Меис (Кастелоризо)", рекао је Калин. Притом је навео да је „планирано подручје истраживања удаљено око 180 километара од тог малог острва“.
"Ипак, наш председник је рекао да 'пошто се преговори настављају, да видимо шта се дешава и оставимо ово по страни неко време“, цитирао је Калин Ердогана.
Анкара тражи да се границе мора за комерцијалну експлоатацију одреде "равноправно" - на основу линије грчког и турског копна, без укључивања грчких острва. Атина одговара да тај став Турске представља кршење међународног права.
Серхат Гувенц, професор међународних односа на Универзитету Кадир Хас у Истанбулу, рекао је да присуство Шесте флоте САД ради морнаричке вежбе у том подручју доприноси одлуци Турске да обустави истраживање, што је назвао "стратешким повлачењем" Турске.
Ударна група носача авиона "Двајт Д. Ајзенхауер" учествовала је у вежбама с грчком Ратном морнарицом од 24. јула до данас.
„То је био директан резултат америчког ангажовања, иако је порука била суптилна и никада није било отворене претње ни Турској ни Грчкој. Али, присуство тако застрашујућих и толико великих поморских снага САД даје јасну поруку да Вашингтон не може допустити да се криза између два савезника претвори у отворен сукоб", рекао је Гувенц.
У Атини је портпарол грчке владе, Стељос Пеца, поздравио одлуку Турске.
"Ово је позитиван развој", рекао је Пецас и додао: "Желимо отворене канале комуникације с Турском и разматрање питања које мучи две стране већ дужи низ година: разграничење поморских зона. То је питање којем је, наравно, потребан одговарајући оквир да би било напретка".
Та два историјска регионална ривала три пута су била на ивици рата од раних 1970-их година, због права на експлоатацију мора и власништва над једним ненасељеним острвом Егејског мора. Најозбиљнија конфронтација била је 1974. године, када је Турска извршила инвазију на државу Кипар, у Источном Средоземљу, после покушаја пуча присталица уније Кипра с Грчком.
Немачка је предводила дипломатско посредовање између две стране, а раније овог месеца била је домаћин састанка на којем су учествовали Калин и шеф дипломатске канцеларије грчког премијера. Тај састанак у Берлину открио је неколико дана касније турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.
Али у ствари "игру је променила америчка политика кориштења пословичног великог штапа у пословању с Турском и Грчком", рекао је професор Гувенц и додао да "Немачка има мало средстава за заустављање поморског сукоба двеју земаља".
ЕУ од наше стране захтеваће да призна Косово и омогући му чланство у УН. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
