"Ова мрежа не само да планира и изводи нападе… она такође наставља да инспирише појединце да самостално изводе нападе", рекао је Натан Салс амерички координатор за борбу против тероризма при Стејт департменту.

Извештај у уводу напомиње да су Исламска држава, Ал-Каида и групе које подржава Иран и даље главна претња у борби против тероризма на глобалном плану, али да је у експанзији и расно и етничко мотивисани тероризам, односно белачки супремацисти.

На конференцији за медије новинарима се обратио амерички државни секретар Мајк Помпео који се осврнуо на ситуацију у Ирану и истакнуо важност продужења ембарга на оружје за Иран.

Помпео је такође споменуо Венецуелу и њен увоз нафте из Ирана, истакавши да је "недопустиво да држава која располаже са једним од највећих резерви нафте у свету увози нафту из Ирана" што омогућава Ирану да даље спонзорише тероризам.

Међу државама у којима се циљано прати развој могућих терористичких претњи налазе се западнобалканске државе: Босна и Херцеговина, тзв. Косово, Северна Македонија и Србија. Поред њих у истој групи су: Авганистан, Азербејџан, Бугарска, Грузија, Иран, Казахстан, Киргистан, Пакистан, Русија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан.

Колико су државе Западног Балкана напредовале у борби против тероризма?

Босна и Херцеговина

Извештај наводи да у БиХ током 2019. није било терористичких напада. Такође да није било покушаја одлазака на страна ратишта бх. држављана током прошле године, иако је на десетине оних који су отишли претходних година остало у Ираку, Сирији и Украјини, те да се ова држава и даље суочава са претњом повратка бораца са страних ратишта.

Похваљен је напор који је остварен у организованом повратку из Сирије када је 19. децембра у земљу враћено шест жена, 12 деце и седам мушкараца.

Благе судске казне у случајевима тероризма и даље представљају изазов за Босну и Херцеговину, али недавне пресуде указују на то да неки од судија препознају потребу примене строжих санкција, наводи се у извештају.

Оперативна координација наставља се и интерно у БиХ и с америчким партнерима. БиХ је чланица Међународне коалиције за пораз "Исламске државе". Међутим, компликована политичка ситуација нарушава бољу и ефикаснију сарадњу, посебно због недостатка стратешких смерница Министарства безбедности БиХ.

Иако је постигнут мали напредак у рехабилитацији и дерадикализацији, различите групе из сектора цивилног друштва, Међурелигијско веће и поједине верске вође уложили су значајне напоре у спречавању и сузбијању радикализације и регрутовања.

Србија

Србија спроводи своју Националну стратегију за спречавање и сузбијање тероризма за 2017-2021. и пратећи Акцијски план којим се настоје утврдити рани фактори који доводе до терористичке радикализације, побољшати сигурност својих грађана и пратити и сузбијати активности на друштвеним медијима.

Србија је 2019. именовала директора полиције у Министарству унутрашњих послова за националног координатора за сузбијање радикализације и регрутовања за тероризам. Влада је предузела неке кораке како би се супротставила насиљу над мањинама, наводи извештај.

Без терористичких напада у 2019. и ниског степена активности регрутовања за ИД, главна забринутост у вези тероризма у Србији остаје потенцијално кретање новца и оружја кроз регију, регрутовање и повратак бораца са страних ратишта и милитаната, ревитализација терористичких идеологија и могућности саморадикализације, укључујући расно и етнички мотивисан тероризам.

Србија је изградила своје напоре у борби против тероризма и наставља сарадњу са САД и међународним партнерима. Србија је, као и БиХ чланица Међународне коалиције за пораз "Исламске државе".

Северна Македонија

Северна Македонија је сарађивала са Америком у напорима борбе против тероризма и била је чланица Међународне коалиције за пораз "Исламске државе". Без терористичких напада у 2019. години и без пријављених одлазака грађана на страна ратишта и придруживање "Исламској држави", главна терористичка пријетња с којом се Северна Македонија суочила јесте повратак страних бораца из Сирије и Ирака.

Власти Северне Македоније процениле су да су припадници и симпатизери тзв. Исламске државе били присутни у Северној Македонији. Национални одбор за сузбијање насилног екстремизма и тероризма проценио је да је 156 грађана Северне Македоније путовало како би се придружило терористичким групама у Сирији и Ираку. Од тог броја 36 је убијено, 37 их је остало, а 83 се вратило у Северну Македонију, наводи извештај. Власти су признале како непотврђени број чланова породица живи у избегличким камповима у Сирији.

Тзв. Косово

На тзв. Косову током 2019. није било терористичких напада. Тзв. Косово је наставило да се бори против претње тероризма блиско сарађујући са САД и члан је Међународне коалиције за пораз "Исламске државе".

Извештај наводи да се тзв. Влада Косова приближава крају временског оквира предвиђеног опсежном стратегијом за борбу против насилног екстремизма и припрема нову свеобухватну стратегију и акцијски план за 2020-2025.

Уз америчку помоћ, 20. априла на Косово су се вратила четири борца са страних ратишта и 106 чланова породица, жена и деце из Сирије. Тако је тзв. Косово било међу првим државама које су вратиле велики број цивила из сиријске зоне сукоба.

Извештај такође наводи да се тзв. Влада Косова професионално бавила повратницима током почетног периода од 72 сата. Ипак, иако влада управља Оделом за превенцију и реинтеграцију у оквиру Министарства унутрашњих послова, ограничени ресурси и капацитети и даље ометају способност владе да повратницима пружи адекватне услуге и помоћ која им је потребна.

Напредак на глобалном плану

Поред пораза "калифата" у Ираку и Сирији у марту 2019., заједно с Међународном коалицијом за борбу против "Исламске државе", извештај истиче и покретање војне операција која је резултирала смрћу Абу Бакр ал-Багдадија, самопроглашеног "калифа" ИД.

А, као део кампање максималног притиска на режим у Ирану САД су са партнерима увеле нове санкције Техерану.

Прочитајте ОВДЕ који одговор очекују Руси од Турске.

Извор: Радио Слободна Европа