Како каже, сада је ''огољено'' колико су актери спремни да манипулишу механизмима транзиционе правде да би минирали Гренелове и Трампове напоре.
То што косовски председник Тачи не иде у Вашингтон каже, је разумљиво, док јој је мање разумљиво што не иде премијер Хоти и додаје да су политика Србије и паметна, рационална политика америчке админситрације, оголиле многе ствари.
Она потез Специјализованог тужилаштва Косова које је супротно пракси, објавио предлог оптужнице против косовског председника Хашима Тачија, није изненађујућ и да на то упућује недавна изјава једног од кључних актера немачке политичке сцене Питера Бера који је, како тврди, позвао представнике Београда и Приштине да не иду у Вашингтон и не прихватају никакав ''прљави'' споразум Ричарда Гренела.
''Ово је Пирова победа, хтели су да минирају врло користан и за сада успешан процес америчке администрације која се први пут после дужег времена у српској јавности види као рационална и објективна у сагледавању проблема'', каже Милић.
Она сматра да ће такав амерички приступ, који је отворенији, рационалнији и хладнији, са много мање скривених, партикуларних интереса него што их, каже, имају други ''либерални'' актери у Вашингтону, а поготово у Берлину, дугорочно победити.
Милић примећује да је одмах по објављењу вести о оптужници против Тачија уследила серија коментара немачких званичника и аналитичара у којима се, како каже, као главни разлог оптужнице не види покушај налажења правде за српске жртве него намера да се упропасти најављени састанак у Белој кући.
''Тако експлицитно огољавање - ''да Бог да комшији цркла крава'' у међународним односима нисам одавно видела. Питам се шта је ''љубав Немачке'' - Аљбин Курти икада учинио за формирање овог суда на који се сада сви позивају и срећни су што је отежао састанак у Вашингтону, а не што је оптужио Тачија и показао да постоји проблем 2.500 убијених Срба за које нико никада није одговорио. То је тужно лице Немачке које видимо'', наводи директорка ЦЕАС-а.
Истиче да Србија и САД треба да наставе да се приближавају и да заједнички раде на свом делу споразума и аранжмана, а да потом механизми међународног права и институција раде свој посао и да преговарају са приштинском страном.
''Да сам на месту председника Вучића, тек сад бих отишла у Вашингтон и искористила ову прилику медијске америчке заинтересованости за тему и нагласила оне ствари о којима Елиот Енгел није никада говорио - о диспропорцији у броју погинулих и у степену и висини казни'', каже Милић.
Она сматра да да председник Вучић треба да оде у Белу кући и покаже да је приближавање и боља сарадња са САД-ом процес, а не један изоловани ''инцидент'' због статуса и преговора о КиМ и да искористи прилику да што већем броју различитих америчких актера пренесе информације и чињенице о балансу жртава и казни и лицемерју западне међународне заједнице.
Упитана да ли Вашингтон има одговор на новонасталу ситуацију, Милић каже да не жели да спекулише шта је био циљ и да ли су у Белој кући пријатно или непријатно изненађени, али сматра да је за Гренела ово много више корист него штета.
Како каже, сада је ''огољено'' колико су актери спремни да манипулишу механизмима транзиционе правде да би минирали његове и Трампове напоре који су, истиче Милић, врло компатибилни са политиком САД у континуитету на Западном Балкану и Југоисточној Европи.
Милић указује и на недавну изјаву професора Колумбија Универзитета Дејвида Филипса, који је био Тачијев саветник, а који је, како наводи, изненађен чињеницом да се САД и Србија приближавају и говори да је то грешка и да је увек мислио да је Вашингтону само Косово 'клијент', указује Милић.
''Они који сада губе, а чија се политика и тврдоглавост у вези са решењем за КиМ сада огољавају, целу ствар представљају тако да ако се направи компромис према Београду, то је окретање леђа од Косова. Нико не жели да види, осим председника Вучића и малог круга људи, колико је проналажење компромиса добитничка ситуација за цео Балкан'', наводи Милић.
Вест о подизању оптужница за ратне злочине ОВК је, каже Милић, прва ''полупозитивна'' вест после 20 година која говори да западна међународна заједница покушава да утврди одговорност за 2.500 убијених Срба и другог неалбанског становништва на КиМ од стране ОВК, а за које нико никада није осуђен.
''Ово је у том смислу мали позитиван корак за жртве и њихове породице које 20 година не добијају никакав епилог. Нажалост, за сада се ради само о 100 убистава међу којима нису само Срби, али боље ишта него ништа'', наводи Милић.
Прочитајте ОВДЕ језиву истину о издаји на КиМ.
Извор: Танјуг
