„Данас 23.јуна, у предвечерје пред параду Победе у Москви ће се у Загребу одржати презентација пројекта поставке меморијалне плоче у знак сећања на припадника совјетске војне мисије која је сарађивала са Врховним штабом Нарадоноослободилачке војске Југославије, и маршалом Титом. Место на коме ће се поставити спомен обележје се налази у улици Павла Хатза, и то на згради у којој се током Другог светског рата налазио Гестапо“ – речено је у ветеранској организацији која делује на простору Републике Хрватске.
За време Другог светског рата на територији тадашње Југославије се налазило више од 2,600 совјетских војних специјалиста. Од тог броја њих 13 је одликовано највишим југословенским медаљама (орден „Народног хероја“).
„Само у 1944.години Нарадоноослободилачка војска Југославије је од Совјетског Савеза добила око 350 авиона, 65 тенкова, 579 артиљеријских оруђа разних калибара, 170 противвавионских оруђа, више од 3,300 минобацача, 500 тешких митраљеза, 67,000 аутомата и лаких митраљеза, 53,000 пушака и карабина и огромну количину муниције и различите опреме. Сва ова помоћ је била бесплатна“ – напомиње су у Савезу антифиашиста и ратних ветерана Републике Хрватске.
Руководиоци војне мисије на територији Југославије су били генерал-потпуковник Николај Конрњејев и легендарни пуковник Иља Старинов (специјалиста за диверзантсне облике борбе и герилу). Овај двојац је дао велики допринос у обуци кадрова који су се налазили у саставу НОВЈ, посебно на плану тактике и организације партизанских јединица.
Генерал-потпуковник Николај Конрњејев је на простор Балкана дошао као већ искусни официр-обавештајац, али и као командант најкрупнијих састава Црвене армије. Он је после окончања Војне Академије Фрунзе постао начелник обавештајног сектора 19-те пешадијске дивизије Црвене армије, а неколико пута је у боравио и на простору Кине. Упоредо са својом службом стално се усавршавао тако да је средином 30-их година прошлог века постао Начелник главног штаба 20-те пешадијске дивизије, а убрзо након тако и помоћних Начелника обавештајне службе комплетног Лењинградског војног округа. У ратним годинама је обављао највише официрске дужности у оквиру оперативно-стратегијске групе снага Северо-западног фронта.
Крајем 1943.године овај официр је од стране Врховне команде одређен за команданта специјалне совјестке војне мисије на тлу Југославије (директно везан за штаб НОВЈ). Он је 1944.године дошао на слободну територију и успоставио везу са Јосипом Брозом Титом. Током целе године је развио снажну активност на тлу Југославије (и генерално Балкана) у циљу припрема за ефикасно увођење јединица Црвене армије, која је незадрживо напредовала на свом јужном стратегијском правцу. Он је једном приликом био и рањен током извођења немачких специјалних операција које су за циљ имале хватање и ликвидацију Врховног штаба НОВЈ.
Пуковник Иља Старинов је родоначелник руског спецназа. Представља високог совјетског официра које је своје богато искуство диверзанта теоријски и практично уобличио у више уџбеника, који су били основа обуке специјалних снага. Посебан фокус његовог рада је био усмерен на организацију борбе у дубокој позадини непријатељаских снага (диверзантска дејства на комуникације и објекте, препади, заседе,герила).
О каквом се рођеном диверзанту ради најбоље сведочи податак, да је за време Другог светског рата, под његовом командом, извршено на стотине операција у непријатељској позадини у којима је срушено преко 250 различитих објеката и уништено на хиљаде непријатељских возова, моторизованих колона, логистичких конвоја и сл. Пуковник Старинов и његова оперативна група је била ангажована на најтежим деловима Источног фронта, где је изводила најкомплексније задатке у којима је убијено и неколико немачких генерала (кмд. дивизија).
Врховна команда Црвене армије је пуковника Старинова ускоро поставила на дужност организатора партизанске акције која је имала задатак да „запали“ окупиране територије, како на простору СССР-а, тако и Источне Европе. Највише се ангажовао на организацији партизанске борбе на тлу Украјине, али и Пољске и Југославије (НОВЈ). Током 1944.године долази у ослобођени Букурешт одакле одлази на тло Југославије. Ту успоставља везу са Јосипом Брозом Титом где учествује у креирању оперативног плана садејства и координације између партизанских формација НОВЈ и јединица 3-ћег украјинског фронта који су се спремали за наставак гоњења немачких снага даље на запад. Његова улога је посебно важна у Београдској операцији, Сремском фронту и Батинској операцији.
Шта су се Немачка, Француска и Италија договориле око либије, сазнајте ОВДЕ.
Извор: bog-rata.com
