Акција слабо обучених и једнако лоше опремљених побуњеника окончана је дебаклом, а Мадуро се учврстио на челу државе упркос оштрим америчким санкцијама.
Леополдо Лопез, венецуелански опозиционар и ментор Мадуровог главног ривала Хуана Гваида, главни је организатор неуспелог устанка у тој држави у којем је у мају убијено осам, а заробљено 50 побуњеника, пише Вол стрит џорнал позивајући се на изворе у администрацији.
Слично као у кубанском Заливу свиња 1961. године, али са знатно мањим снагама, Лопезова јединица побуњеника је чамцима покушала да се домогне венецуеланске обале, заузме околна места и одатле подигне устанак против Николаса Мадура.
Америчка Централна обавештајна агенција, ЦИА, је у априлу 1961. године организовала око 1.400 кубанских емиграната и нешто америчких војника и послала их ка Куби како би свргнули владу Фидела Кастра. После три дана борбе, кубанске снаге разбиле су инвазионе снаге, које су се предале пошто су изгубиле око 300 војника.
Шездесет година касније, на обалама Венецуеле историја се донекле поновила. Знатно мање снаге организоване уз подршку опозиционог лидера Леополда Лопеза покушале су да се искрцају на обалу те државе и пошто придобију локално становништво, крену ка Каракасу и заробе Мадура.
Мадурови специјалци су, како наводе венецуелански медији, знали тачно где ће бродови пристати, па је после краће борбе, "инвазиона" флота неутралисана, а сви заробљени побуњеници, укључујући и двојицу Американаца, пребачени у затворе.
Николас Мадуро је одмах одржао серију конференција за новинаре на којима је нашироко објашњавао паралеле са америчким покушајима свргавања власти на Куби, али је у неколико наврата за покушај пуча оптужио Сједињене Америчке Државе.
Председник САД Доналд Трамп и државни секретар Мајк Помпео су одлучно одбацили сваку везу са тим догађајима, наводећи да би исход, да су заиста желели да свргну Мадура, био потпуно другачији.
Као и све Трампове изјаве, и ова је дочекана на нож критичара, који су првог човека Беле куће подсетили на дебакл Џона Кенедија у Заливу свиња, после којег је кубанска опозиција у великој мери збрисана са лица земље, Кастро је имао прилику да парадира заробљене Американце улицама Хаване, док је на крају Америка морала да плати 53 милиона долара како би кубанске власти ослободиле заробљене држављане САД.
"Пре инвазије, револуција је била на климавим ногама. Сада је јача него икада пре", рекао је Ернесто Че Гевара после инвазије у Заливу свиња.
Како се чини, Лопезова акција имаће сличан исход, јер је неуспех у венецуеланском "заливу прасића" у доброј мери ојачао позиције Николаса Мадура, упркос прилично широким америчким санкцијама и све незадовољнијем и сиромашнијем становништву.
"Операција Гидеон", како су је назвали организатори, додатно је оптеретила ионако рђаве односе између Каракаса и Вашингтона, али је Трампова администрација остала упорна у подршци Хуану Гваиду.
Трамп је рекао и да разговори са Мадуром могу резултирати једино променом власти у Венецуели.
Некадашњи Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон је у књизи чију је дистрибуцију Бела кућа силно желела да заустави, за дебакл у Венецуели оптужио и председника и високе званичнике администрације, али и венецуеланску опозицију, Кубанце и Русе.
Болтон тврди да су он и председник САД имали различита мишљења око начина решавања кризе у Венецуели, при чему је Трамп константно причао о војној интервенцији, док је некадашњи амбасадор САД при УН био присталица оштрих санкција.
Трампов бивши саветник тврди да су санкције Венецуели минирали високи званичници из различитих разлога, па је тако Трезор тражио начин да заштити америчке инвестиције у нафтној индустрији, Стејт департмент је био забринут за безбедност дипломата, док је министарство одбране било незаинтересовано да спречи испоруке нафте из Венецуеле ка Куби.
Болтон је наводно заговарао сценарио према којем би Америка искористила дубоке поделе у венецуеланским оружаним снагама, које би се могле усмерити ка покретању опште побуне, што су учигледно мислили и организатори "Операције Гидеон".
"Ово је пети пут да то тражим (обарање Мадурове владе)", Болтон цитира Трампов наступ у Белој кући, током којег је Мадуро описао као "паметног и моћног" политичара.
Суштински, Трампова администрација је још 2017. године одлучила да свргне Мадура, а две године касније Вашингтон је председника венецуеланског парламента и лидера опозиције Хуана Гваида признала као легитимног председника.
Бела кућа је, три месеца касније, подржала и први покушај државног удара, да би свега неколико месеци касније Трамп примио Гваида у Вашингтону и то у својству шефа државе.
Недуго затим, уследио је нови покушај свргавања Николаса Мадура, који је организовао Џордан Гудро, некадашњи припадник америчких Зелених беретки, чија је компанија "Силверкорп" изабрана у конкуренцији шест сличних организација да помогне венецуеланској опозицији да преузме власт у држави.
Венецуеланска опозиција је, према уговору који су потписали Гваидо и његов представник у Америци Џеј Џеј Рендон, имала да плати Гудроу 213 милиона долара када Мадуро буде збачен са власти, али је Гваидо недуго после дебакла акције негирао умешаност у тај догађај.
Рендон је, пак, потврдио да је некадашњем специјалцу платио 50.000 долара за трошкове, те потврдио веродостојност свог потписа на уговору.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Доналд Трамп позвао на хапшење демонстраната.
Извор: РТС
