Пише: Јасмина Лукач
То можда није органски већ изведени легитимитет, али Вучић је на томе пажљиво радио још од Бриселског споразума 2013. године.
Избори 2014. године за које се лаконски тврди да су расписани само да би СНС капитализовала такозвану антикорупцијку акцију, оствариле су виши циљ од партијског стицања посланика и министара.
Тада је наиме Вучић, први пут изашао сам на међународну сцену. Битно је било то колико је освојио гласова, исто колико и чистка у безбедносном врху државе, као и што се закону предао дотадашњи шеф балканског нарко-картела Дарко Шарић.
Пар дана после избора Вучић је инконгинито отишао у Русију, што ипак није могло да прође незабележено.
Процурели су руски извори, па је објављено да је Вучић, тада још увек у својству првог потпредседника Владе, боравио у Москви приватно на прегледу срца.
Од тада до избора 2020. Вучић је направио велики скок – на београдским изборима 2018. извршио је пренос легитимитета на спољни план.
Ти за њега и круг око њега, судбински избори због огромног бизнис пројекта Београд на води, добијени су у Берлину уочи гласања, као и претходном велелепном званичном посетом Загребу.
У Берлину је канцеларка Ангела Меркел ћаскала са Вучићем на тераси са чашама у руци, док му је хрватска владајућа партија ХДЗ организовала праву ријалити турнеју.
За потребе потврде легитимитета ових избора 21. јуна Вучићева завршница је померена на седмицу после гласања.
И ту нема случајности, он је ту агенду свесно наместио, као што се сада очекује, да ће у складу са њом, и извршити одређене промене у врху власти.
Видеће се да ли ће остати при припреми за владу такозваног народног јединства, у коју ће ући све странке које су у парламенту, дакле и странка Александра Шапића, али и појединици са листа ипсод цензуса.
Под маском владе народног јединства иначе, најлакше је могуће истерати из првог круга поједине оптререћене аферама и превеликим знањем о томе шта се све последних година дешавало.
Први кандидат за избацивање је Небојша Стефановић, министар полиције и трећи човек који је основао СНС иза Вучића и Томислава Николића.
Показатељ да ће се са Стефановићем нешто десити је сваљивање одговорности на њега као шефа београдског одбора СНС због ниског одзива гласача у Београду, а не на неомиљеног и мрског заменика градоначелника Горана Весића, који је у СНС дотрчао кад је странка увелико имала власт и моћ.
Са Стефановићем може бити проблем што наводно ужива подршку одређених кругова на Западу, али то је упитно.
Јер, уз Вучића су са друге стране, несумњиво стали западни савезници тиме што је амерички амбасадор Ентони Годфри објавио да прати изборе и показао на Твитеру своју посматрачку дозволу.
И тиме што је Доналд Туск, председник ЕНП, упутио јасну поруку са добрим жељама за победу лично преко видео састанка, као и преко друштвених мрежа.
Бојкот опозиција са друге стране, позвала се на поједина јавна писма групица европосланика на тему Вучићеве диктатуре.
Та писма јесу имала извесну тежину, чак иако су их потписивала по 20-ак опозиционих посланика у ЕП.
Јер, чак и та мала сенка непријатно је подсећала напредњаке на то шта им бирачи не би опростили никад. А то су међународне санкције и изоловање земље, које су се десиле СР Југославији и Милошевићу пре 30-ак година.
Међутим, у ситуацији светске корона пандемије, савладати такве слутње, кад је изолација постала пожељна, није било тешко. Вучић је наступио на светској позорници три дана после јунских избора онако како не би себи допустио још колико 2016. а камоли раније.
Не само што је поносно стајао поред Владимира Путина у ВИП ложи, приликом војне параде на Црвеном тргу, него је иза њега стајао у непознатом својству, са како се тврди акредитацијом за телохранитеља, његов контроверзни брат Андреј Вучић.
То је била слика намерно прво преношена кроз канале друштвених мрежа и остале неформалне начине утицаја, којом је требало више ствари да се надомести.
Прво, могуће руковање 27. јуна у Вашингтону са Хашимом Тачијем над папиром о намерама да Србија и Косово уведу економску – шенжен зону, по угледу на, како се тврди, слободна индустријска подручја у НР Кини.
Међутим, тај чин не би било чињенично признање Косова као посебне државе. Како истиче млади Марко Јакшић из Северне Митровице, Косово никад није било сувереније и признатије него у време короне, кад је Србија затворила административне прелазе Брњак и Јариње исто као и своје спољне границе.
Друго, слика браће Вучић одаслата са Црвеног трга, требало је да покупи, упије и ублажи растуће незадовољство због ситуације на ивици грађанског рата у Црној Гори, у којој се, према доживљају бирачког језгра СНС, власт у Београду држи превише млако и слабићки.
Треће, на ту слику су изгледа у Европи остали потпуно смирени.
Ко год да је у дану када је настала, извршио судску политичку диверзију, успео је у томе, шта год да га је покренуло.
Наиме, још док су кораци руских војника одјекивали испред Кремља, објављено је да је поднета оптужница за ратне злочине против Хашима Тачија и Кадрија Весељија.
Иако то не значи да ће бити потврђена, а још мање да ће бити суђења, политички резултат је постигнут. Сусрет Тачија и Вучића у Вашингтону је отказан као и још једна помиритељска мисија Трамповог блиског сарадника Ричарда Гренела.
Уместо тога Вучић је завршио у Бриселу, где је пре њега примљен и косовски премијер Авдулах Хоти. Још један истовремени чин у томе је значајан – а то је обарање избора у Шапцу.
Шабац је град чији градоначелник Небојша Зеленовић има одличне везе са диполоматама Европске уније.
Чињеница да је изборни поступак падао баш у Шапцу, није наивна, јер показује како би се могли оборити и избори у Србији.
Чак и да се догодило потпуно случајно, због неконтролисаног вишка ревности тамошњих напредњака, опет показује Вучићу колико може бити рањив.
И зато је он у Бриселу урадио оно што се од њега очекује – наговестио да ће Србија вероватно прва прихватити понуђену нову методологију проширења ЕУ и нови рок за улазак у ЕУ – од 2026. па надаље.
Да ли је дошло до преокрета у преговорима Србије и ЕУ сазнајте ОВДЕ!
Извор: Данас
