Како су се значајни догађаји за Србију дешавали управо на овај дан, тако је његова симболика више урезана међу нашим народом. Судбина или случајност питање је, али чињеница је да се важни, касније ће се испоставити турбулентни, догађаји дешавали баш 28. јуна.

Од Косовског боја, погибије кнеза Лазара и пропасти Српског царства, па до данас, тај дан био је прекретница за Србе и српску државу.

Косовски бој (1389)

Страдање српских бораца на Косову јесте један од најзначајнијих догађаја у српској историји. На данашњи дан десила се битка, када је српска војска изгубила од бројчано надмоћније силе Отоманског царства што је означило почетак владавине Турака на територији Србије у трајању од пет векова.

Битка на земљи натопљеној крвљу и данас изазива страхопоштовање, а имала је и велики значај у формирању националног идентитета, можда и због чињенице да су и српска и турска војска тада изгубиле своје владаре - цара Лазара и султана Мурата.

Тајна конвенција Србије и Аустроугарске (1881)

Тајна конвенција је документ потписан 28. јуна 1881. године између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Одредбама овог уговора одређено је да Србија неће моћи да закључује било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске.

Тајну конвенцију су потписали тадашњи српски министар спољних послова Милутин Гарашанин и министар финансија Чедомиљ Мијатовић, тиме Србију ставивши у зависан положај према Монархији, у замену за међународно признату независност.

Годину дана касније, дошло је до тзв. Бантуове афере, односно кнез Милан Обреновић је био оптужен за проневеру сељачких обвезница и поткрадање народа. Овим су његови углед и част били пољуљани те је он затражио помоћ од Аустроугарске. Године 1882. Као награду за потписивање Тајне конвенције, Милан Обреновић је крунисан за краља, а Монархија је обезбедила да све силе прихвате Србију као краљевину.

Године 1887. Тајна конвенција је продужена и проширена једном ставком: да ће Аустроугарска штитити интересе династије Обреновић, што је Аустроугарској обезбедило већу везаност и зависност Србије, а Србији, однодно краљу Милану ефикасно средство за обрачунавање са противницима.

Атентат на Франца Фердинанда (1914)

Сарајевски или Видовдански атентат догодио се 28. Јуна 1914. Године у Сарајеву (БиХ) када је Гаврило Принцип, један од чланова организације Млада Босна, убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију. План аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда био је да доласком у Сарајево на Видовдан понизи и дисциплинује непослушне Србе.

Мотиви убиства били су жеља за одвајањем аустроуграске провинције Босне и Херцеговине и њено сједињење у Југославију.

Атентат је био повод за Први светски рата када је Аустроугарска дала ултиматум Србији који је она одбила, пошто је добила подршку Русије. Аустро-Угарска је потом објавила рат Србији, што је било окидач за низ објава рата између других европских сила.

Версајски споразум (1919)

Потписивањем Версајског споразума оконачан је Први светски рат који је и почео нападом на Србију. Уговор је потписан 28. јуна 1919. године. На тој конференцији у француском дворцу Версај велике силе су дале одобрење за формирање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Србија је кроз Краљевину СХС Версајским споразумом, између осталог, добила Банат, излаз на Јадран и Алпе.

Видовдански устав (1921)

Видовдански устав је којим је на Видовдан 1921. године конституисана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Име је и добио по овом православном празнику и то је први устав у историји југословенске државе.

Њиме је држава дерфинисана као уставна, парламентарна и наследна монархија, а уставне одредбе дефинисале су државу једног народа од три племена. Служени језик био је српско-хрватско-словеначки.

Резолуција Информбироа (1948)

Један у низу судбоносних Видовдана, када је Србија, тада унутар Југославије морала да бира између Истока и Запада. На овај дан су прекинути односи Титове Југославије и Источног блока који су чинили Совјетски Савез. Ово је довело до почетка непријатељства тадађње Југославије са Источним блоком, економске кризе и ратних напетости.

Чувени Милошевићев говор на Газиместану (1989)

На прослави 600 година Косовске битке, тадашњи председник Слободан Милошевић одржао је чувени говор на Газиместану који ће га устоличити као националног вођу Срба. На говору је присуствовало око милион људи.

1990. Антисрпски амандмани у Хрватској

Амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике, што је био увод у ратне сукобе који су годинама разазали бившу Југославију.

Изручење Слободана Милошевића Хагу (2001)

Дванаест година после чувеног говора на Газиместану, Слободан Милошевић, бивши председник СРЈ, оснивач и лидер СПС, изручен је Хашком трибуналу због сумње за злочине против човечности у ратовима на простору бивше Југославије.

И док једни овај догађај карактеришу као национално понижење, други су става да је овим датумом Милошевићу прижена прилика да уђе у историју. Пресуду није дочекао, јер је умро 11. марта 2006. године у притворској јединици у Шевенингену.

2006. Црна Гора постала 192. чланица Уједињених Нација

Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, Црна Гора је 28. јуна 2006. године постала независна држава.

Легији потврђена пресуда (2006)

Након више од три године суђења 23. маја 2007. године Легија је осуђен на 40 година као организатор атентата на Зорана Ђинђића 12. марта 2003. Ова казна је потврђена у другостепеном и трећестепеном поступку.

Јуна 2005. Легија је осуђен на 15 година затвора због своје умешаности у смрт четворице чланова Српског покрета обнове у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали и покушај убиства Вука Драшковића јуна 2000. у Будви. На пресуду је уложена жалба и Врховни суд Србије ју је уважио крајем марта 2006. Након треће пресуде Легија је осуђен на 15 година затвора.

Јула 2005. Легија је осуђен на 40 година (максимална казна) за убиство Ивана Стамболића и на 15 година за покушај убиства Вука Драшковића у Будви.

На Видовдан, 28. јуна 2006. Врховни суд Србије је потврдио ову пресуду.

Милорад Улемек Легија (1968) бивши је командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), познатих и као Црвене беретке, које су биле специјалне снаге ресора Државне безбедности (ДБ), при Министарству унутрашњих послова. Претходно је био припадник Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића Аркана. Такође је затвореник са највише максималних казни у Србији, коме су доказана 23 убиства као организатору криминалне групе.

Улемек је у затвору од 2. маја 2004, када се сам предао, а осуђен је као један од главних организатора убиства премијера Србије Зорана Ђинђића (на 40 година затвора), због убиства бившег председника председништва Србије Ивана Стамболића (40 година), покушаја атентата на Вука Драшковића у Будви и на Ибарској магистрали, када су убијена четири члана СПО (15 година).

Према пресудама, ове злочине је извршио уз подршку ДБ, а преко ЈСО.

Да ли је дошло до преокрета у преговорима Србије и ЕУ? Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф