То потврђује и јуче објављени извештај Централне банке Црне Горе о предузећима чији се рачуни налазе под блокадом. Партнерска фирма Ђукановића и његовог кума Вука Рајковића пуних 368 дана је под блокадом будванске Општине која потражује дуговање на име пореза на непокретност од 111.887, 83 евра.
Општина Будва налази се тренутно у једној од најнезавиднијих финансијских ситуација у новијој историји, јер јој је држава, односно Министарство финансија, блокирало све рачуне да не може користити новаца са њих. Наиме, Привредни суд на на захтев ресора Дарка Радуновића донио је привремену меру забране располагања новцем са банковних рачуна Општини на износ од 29,3 милиона евра, колико износи гаранција коју је уочи Нове године активирала немачко-аустријска компанија ВТЕ/ ЕВН, чиме је из државног буџета исплаћена милионска свота којом је Црна Гора гарантовала за кредит за градњу постројење за третман отпадних вода у Бечићима.
С друге стране, Општина је практично немоћна да од бројних, а има их на десетине компанија, наплати порески дуг на име пореза на непокретност. Међу дужницима годинама уназад је и Ђукановићева фирма, која дугује на име пореза на непокретност, а која није измирила порез за земљишни комплекс од два хектара који поседује у подножју брда Кошљун на самом улазу у Будву.
Управа локалних јавних Општине Будва је прошле године од Централне банке затражила блокаде рачуна више од 40 компанија, међу којима и “Глобал Монтенегро“ које нису платиле порез на непокретност. Списак је Централној банци достављен са новим дужницима и пре пар мјесеци са око 50 компанија, такође дужника. Имајући у виду да је пуњење општинске касе десетковано, па су милионске резерве једне од најбогатијих општина пресахле, а свака наплата дуга је добродошла.
Ђукановићева компаније не може се похвалити пореском дисциплином. “Глобал Монтенегро” је био у блокади готово три године, све док није крајем 2017. измирио преко 60 хиљада дуга према Општини Будва. Након тога је крајем 2018. поново доспјела на листу блокираних предузећа због дуга од 192 хиљаде евра. Општина Будва је 2019. принудно наплатила око 100 хиљада евра пореског дуга, али је остао дуг од неких 92 хиљаде, који је са каматом достигао 111 хиљада еура и још није измирен.
Лидер ДПС-а је са Рајковићем основао фирму “Глобал Монтенегро”, која је трговала земљишни комплекс у Будви крајем фебруара 2007. Ђукановић у неколико наврата објашњавао да је фирма новац за куповину атрактивног комплекса обезбедила захваљујући кредиту од пет милиона еура који је подигао код Хипо Алпе Адриа банке
Кредит је узет 14. фебрурара 2008. од погоричке Хипо Алпе Адриа банке, а годину касније анексом уговора, он био “премештен” у надлежност Хипо Алпе Адриа Банк Девелопмент.
Банка је свих претходних година имала уписану хипотеку на земљишним парцелама, да би почетком марта прошле године “осванула“ у катастарској евиденцији Управе за некретнине нова хипотека на имовину “Глобал Монтенегра“.
“Хипотека у износу од 5.000.000 евра у корист новог хипотекарног повериоца Хета Асет Резолушн са забраном отуђења без сагласности хипотекарног повјериоца“, наводи се као терет уписан у катастру на имовину “Глобал Монтенегра“.
Ђукановићева и Рајковићева фирма је узела још једну кредитну линију у износу од 625.410 евра, код исте банке и то, како се наводи у катастарској евиденцији, 24. октобра 2010.
Ђукановић је још у априлу 2013. када је продао акције у Првој банци и зарадио миллион евра најавио да ће продати и земљу на Кошљуну, али до данас у катастарској евиденцији није дошло до промена власника.
Реч је о атрактивном плацу, јер је на парцели важећим Детаљним урбанистичким планом “Поткошљун“ уцртан резиденцијални комплекс од неких 40 вила.
Предвиђено је да укупно буде изграђено око 150 апартмана бруто - грађевинске површине 27 хиљада квадрата.
Глобал Монтенегро, како пише у последњем у финансијском исказу достављеном средином априла Пореској управи Црне Горе, прошлу годину је завршио са минусом од 96.520 евра. Тиме се укупни губитак фирме нагомилао на 4.010.379 евра.
Ђукановићева компанија је и 2018. завршила у минусу од 247 хиљада евра, 2017. је пословала са губитком од 253 хиљаде, а годину прије тога минус јој је био 67 хиљада евра.
Вредност имовине фирме износи 3,9 милиона евра. Дугорочни кредити су 5,4 милиона евра.
Прочитајте ОВДЕ зашто је настао општи хаос када је Тачи назвао Куртија.
Извор: Курир/Вијести
