Џозефу Бајдену је доста. „Инаф!“ – написао је председнички кандидат прошлог петка. Та реч одјекује попут ударца чекићем. Само неколико сати пре тога, поново су једног црнца полицајци беле боје коже одвели у притвор. Био је то репортер Си-Ен-Ен-а. Додуше, полиција га је убрзо након тога поново пустила на слободу. Упркос томе, Бајден је тог јутра написао: „Бесан сам, и ви би такође требало да будете“.
САД тону у талас насиља. Од Калифорније до Њујорка, од Минеаполиса до обале Тексаса: нереди су протеклих дана избили у више од 75 градова. У Њујорку горе аутомобили, у Лос Анђелесу се пљачка. „Ово више нису протести“, каже Ерик Гарсети, градоначелник Лос Анђелеса. „Ово је уништавање.“
„Не могу да дишем“
Повод за све то била је насилна смрт Џорџа Флојда. Тај грађанин црне боје коже убијен је прошлог понедељка у полицијској акцији у Минеаполису. Био је то трагични догађај, али не и усамљена појава када је реч расистичком насиљу полиције у САД. Флојдове последње речи, „Не могу да дишем“, постале су парола демонстрација које се одржавају широм земље, а какве САД деценијама није видела. Туга и огорчење уступили су место бесу и насиљу.
Трагична Флојдова смрт додатно подстиче суштинску дебату у САД: о социјалној подељености те земље. Корона-криза при томе делује као акцелератор пожара који показује неједнакост друштва јасније него икад пре. Онај ко пре пандемије није имао регуларан посао, нормално здравствено осигурање и уштеђевину, немилосрдно је изложен вирусу. Натпросечно често то у САД погађа црнце и Латиноамериканце. И није само број заражених и умрлих у тим групацијама већи, обични радници из тих делова друштва су први који су изгубили посао. С друге стране, белој средњој класи је у навећем броју случајева омогућено да ради од куће, често уз пуну плату.
Нема алтернативе
„Верујем да се земља суочава с најтежом кризом од Другог светског рата“, сматра политиколог из Бона, Кристијан Хаке, стручњак за САД. На једној страни је, каже, видљива фрустрација због расизма која је с Флојдовом смрћу поново избила и постала радикалнија, а с друге су економски пад и унутрашњеполитички проблеми САД. А ту су и последице короне, које све више Американаца доводе до очаја. „Флојдова смрт само је искра која је запалила читаву земљу“, каже Хаке.
Протести, међутим, показују још нешто: нису само црнци ти који сада исказују своју фрустрацију. Добрим делом су међу демонстрантима и млади белци, често добро ситуирани, али који су у најмању руку исто тако фрустрирани: фрустрирани државом која не спречава полицијско насиље и расизам, већ га омогућава, фрустрирани државом којој је на челу председник који провоцира, државом без политичке алтернативе, сматра немачки експерт.
„Џо Бајден ми на телевизији делује сенилно, као да је заглављен у сопственом подруму. Скоро да имам осећај да он више ментално не може да схвати шта се догађа“, каже Хаке.
„Насупрот њему је председник Трамп, који кризу заоштрава својом ограниченошћу. Он није председник који уједињује, већ од почетка свог мандата дели земљу, лаже и игра на најниже инстинкте. Убиство и немири додатно су убрзали трансформацију – од америчког сна, до америчке ноћне море“, тврди Хаке и верује да: „Америка саму себе раставља“.
Трамп није председник свих Американаца
Тај прокључали бес Американаца није нов феномен. То каже човек који је годинама живео у САД, па чак и учествовао у предизборној кампањи Демократа. Јулијус ван де Лар се 2007. и 2008. године ангажовао као волонтер у мобилизацији гласача у кључној америчкој савезној држави Охајо. И тада је, каже, друштво било подељено. И тада се дскутоало о полицијском насиљу и расизму. Али дискриминација црнаца није била у тој мери видљива као данас. „Данас имамо приступ видео-снимцима, а те сцене не остављају месте за некакве интерпретације“, каже Ван дер Лар.
Председнику Трампу, међутим, све то иде на руку. Он живи од тога што америчке грађане окреће једне против других. „Трамп је први председник који себе види као председника само једне стране“, каже Ван дер Лар. Уместо да буде председник свих Американаца – без обзира да ли су црни или бели, сиромашни или богати – он се брине пре свега за своје највећим делом беле бираче који би требало да му у новембру омогуће нови мандат.
Шанса за Трампа
Због тога што је заказао у корона-кризи, изгубио је доста поена. Како би скренуо пажњу с тога, он сада циљано манипулише, тврди Ван де Лар. Трамп поларизује друштво како би мобилисао бираче – то је његова стратегија, сматра Ван де Лар.
„Бојим се да би његова стратегија могла да буде успешна“, процењује политиколог Хаке. Американци се, каже, у кризама традиционално окрећу свом председнику. А Трамп притом, како наводи Хаке, представља много тога архетипско америчког: материјализам, себичност, безобзирни осећај слободе и белачку ароганцију. „Све то у САД наилази на више одобравања него што ми у Европи то обично мислимо. Страхујем да се бројни белци у свом расизму сада осећају потврђеним.“
Прочитајте ОВДЕ ко су најопаснији специјалци на свету.
Извор: Дојче веле
