Пише: Ана Стевановић
Позабавимо се мало и бојкотом. Поједини људи мисле да бојкот нема ефекта. Међутим, чињеница јесте да ништа није уплашило власт као бојкот. На све су нашли свој одговор како би затрпали и обесмислили тему, али за бојкот немају решење. То чак и признају поједини чланови СНС-а, наравно не јавно. Да су остали без представника опозиције у Парламенту, Скупштина би личила на оне у земљама где су отворени диктаторски режими и то би био још један доказ да у Србији не постоји демократија. Пред том чињеницом више не би могли да жмуре ни представници међународне заједнице. Друго, можда неки могу да сумњају да се бојкотом не одузима легитимтет, али о каквом легтимитету можемо причати у случају кад 70 процената грађана не би имао своје представнике? То је као да се кандидујемо за председника скупштине станара у својој згради и да тврдимо да смо победили са 100 %, а од укупно 50 власника станова гласало је троје. Исто је и са Скупштином. Ту легитимитета нема.
Поједини људи, укључујући и извесне колеге који и даље скупљају потписе, верују да ће присуством у Скупштини спречити власт да ради шта хоће, усваја лоше законе или мења Устав. Како немају никаквог парламентарног искуства и не знају за све наопаке праксе које у Скупштини годинама важе, рећи ћу само пар речи на ту тему. Онај ко у Скупштини има већину, тај и ради шта хоће. У Скупштини се гласа на звонце. Имајући већину могу да изгласају да је данас петак, да је дан - ноћ, могу да изгласају да се више не зовемо Србија већ Пингвинаријум, могу да изгласају отворени лов на представнике опозиције, могу да мењају Устав, ма могу и да га укину зато што имају већину и контролишу све институције које би ово могле да спрече. То је оно што не схватају ови што потписе скупљају. Бојкот им све то одузима. И даље могу да чине све те ствари - али без нас. Због тога имају потпуну одговорност због које ће одговарати. Због тога су и измислили лажне опозционе странке и плаћају им прескупе шарене кампање зато што морају да фингирају плурализам. Нико се не пита због чека НИКО од тих комби странака НИКАДА није поставио питање изборних услова док причају причице у назови предизборним програмима.
Излазак на изборе и предстојећи избори јесу пљачка. Можда не можемо да је спречимо, али можемо да не учествујемо у њој. СНС контролише читав изборни процес и свако од учесника ће добити онолико гласова колико СНС процени да треба. У случају да у Парламент уђу и представници ПСГ, никаква промена неће бити зато што ће их избацивати из сале, удаљавати са седница по пар недеља и налазити бројне друге начине да их ућуткају. Све време би се већина позивала да је у Скупштини све у реду зато што су ту и други. Е тако им свако даје легитимитет.
Када је опозиција напустила заседања - тек је тада настала права паника за њих. Показали смо да у свим накарадним радњама не учествујемо и оголили смо њихове злоупотребе. Јасно је да су покушали да причу о томе угуше контролишући све медије. Можда већина нашег народа и даље тога није свесна, али сви релевантни међународни извештаји о Србији и те како о томе говоре чиме се врши велики притисак и на онај део међународне заједнице који тврди да је овде све у реду. А није ништа. Само бојкотом се владајућој већини руши кула од карата и надам се да ће што више људи тога бити свестан.
Стога, они који се двоуме око гласања нека знају да су ово лажни избори и да свако ко у њима учествује ради за даље одржавање актуелног режима. Изласком и гласањем постиже се само једно - да се баш ништа не промени и да све остане као и до сада. Десетак или двадесет посланика наводне опозиције ту ништа неће моћи да спречи нити промени већ директно помажу режиму служећи им као изговор да је све у реду. Гласајући на лажним изборима не само што се учествује у пљачки већ још и горе - постиже се то да се ништа не промени већ да се настави са свиме што је до сада. То је непријатна истина коју скупљачи потписа или не виде или не желе да виде. Учествовањем - било гласањем од стране бираћа, било присуством у Парламенту - режим добија легитимитет и тога би требало да буде свестан свако ко размишља да ли да ипак гласа. Ипак, избор је само наш - хоћемо ли бити наивни и веровати у поштење оних који су згазили све што су могли отевши нам будућност и животе, или им окренути леђа, испавити кичму и достојанствено одбити да од нас убудуће праве будале. Тај избор нам не могу одузети. Он је само наш.
Kоји човек треба да падне да би пао Вучић прочитајте ОВДЕ.
Извор: direktno.rs
