Коментаришући избор директорке у Кисачу, Јанковић каже да политика мора да буде одвојена од образовања.
- Политика је апсолутно преузела примат, а не питамо се шта желе наставници, родитељи, мештани. Дакле, изабрана је особа коју је колектив подржао са четири гласа, а није изабрана она која је добила 51 глас. И сад ћемо ми као политичка партија да станемо иза ове са мање гласова. Мене не занима о којој се политичкој опцији ради, ја само желим да људи који имају свој став могу да бирају - каже Јанковић.
Vreme je. pic.twitter.com/ORZDsYI9pT
— Славица (@Slavica95312023) June 3, 2020
Што се београдског протеста тиче, главни проблем који ће бити истакнут јесте увођење платних разреда које је обећано још 2018. године, али од тога се није десило ништа.
Вратићу се на 2018. када смо мислили да смо решили питање платних разреда. Ми смо постигли договор са министром и Владом, долазили су и представници Министарства финансија. Разговарали смо касније и са Малим, са његовом државном секретарком, као и са људима који су тада ишли на састанке ММФ-а који су били у Србији. Тада смо постигли договор о повећању плате и увођењу платних разреда. Након тога имамо једно потпуно затишје, и онда смо ми у децембру преко медија сазнали да се платни разреди одлажу за јануар 2020, а да ће повећање зарада за просветне раднике бити 9%. Све то говори да постоји апсолутно неразумевање Владе за просвету, да Влада рачуна шта јој се исплати и шта јој се не исплати - истиче Јанковић, додајући да се образовање више користи у кампањи, него што се било шта ради.
Образовање је врло питка прича, поготово предизборна, јер се увек пред изборе говори о образовању. Говори се како ћемо улагати у школе, како волимо нашу децу и како сви о томе воле да говоре. Предизборна прича је, показало се, једно, а проблеми су нешто друго - каже, додајући да су платни разреди једна од кључних основа за развој образовања.
- Морамо инсистирати на правди. Ако радите за државу, и ако имате седми степен, онда треба да будете плаћени у складу са тим. Као и што неко ко је амбициозан и има потенцијал, треба да заради толико. Ми не говоримо овде о платама у смислу да ми буде плата толико и толико, него да се тај новац који већ постоји праведније прерасподели. Једини начин да се образовање уреди јесте да улажемо у такве људе који померају ствари напред. Није праведно да имају исту плату они који се труде и они који су незаинтересовани, а има и таквих примера.
Још један од проблема је заправо одсуство воље надлежног министра Младена Шарчевића, коме се Јанковић јуче обратила отвореним писмом, да седне и разговара са просветарима. Ово иде до те мере да поменути синдикат није позван на један састанак, а Шарчевић је у одговору тада рекао да се радило о протоколарној грешци.
Први разлог због којег се надам да Шарчевић неће остати министар, мада немам илузије да ће доћи неко много бољи, јесте да ће то бити неко ко има осећај за разговор, што нам је много фалило све ово време. До Вербића сте могли да дођете кад год пожелите, друга ствар је то што он није имао шта да каже зато што је био блокиран Владом која није хтела да испуни наше захтеве.
На питање какав је онда смисао промене самог министра, ако ефекти остану исти, она каже да ће, ако ништа, макар моћи да се разговара, што је нешто у односу на тренутно стање, будући да се проблеми и "незадовољство које се годинама акумулира" неће решити без разговора.
Када је реч о увођењу електронских дневника имајући који, макар у виду платне разреде, нису приоритет, она каже да треба кренути од почетка.
Ја сам једном поставила питање: дигитализација или канализација. Ајде да кренемо од тога да свако дете које уђе уз школу има пристојан тоалет и текућу воду. Далеко од тога да сам ја против дигитализације - истиче Јанковић, додајући да се заборавља да има школа и ван круга двојке.
- Постоји и проблем да ми сматрамо да је Србија круг двојке и ми као друштво сматрамо да ће, ако улажемо у круг двојке, изгледати као да је то образовање - каже Јанковић, додајући пример основне школе у Голобоку, у околини Смедеревске Паланке коју је град уништио 2018. године, када је Младен Шарчевић рекао да ће школа врло брзо бити дигнута, али се то није десило до данас.
Знате зашто? Кога брига за село Голобок, јер тамо живи око 1.000 људи, у школу иде мали број деце... Ја апсолутно пропагирам исте услове за свако дете. Зашто је неко дете у кругу двојке боље или горе од неког другог у Србији. Ми не смемо то да радимо - упозорава она.
Она је додала и да је велики број наставника користио сопствену опрему за извођење онлајн наставе од 17. марта, током ванредног стања.
Дакле, за државни посао, ви користите приватна средства. Било је проблема са интернетом, неки људи су имали старе компјутере, неки нису довољно обучени. Базична ствар је техничка опремљеност наставника. Ви ако хоћете онлајн наставу, зна се шта то значи. Онлајн настава није када наставница с телевизора говори, него када постоји интеракција између наставника и ђака. Наставници су се, осим трошења сопствених ресурса, емотивно трудили и трошили, јер су и они сами били погођени кризом - закључује, додајући да је и допринос просветара у борби са вирусом огроман.
Прочитајте ОВДЕ све о невиђеном скандалу на ВМА.
Извор: Директно
