“Вирус короне до сада је мање погодио југоисточну Европу него неке друге делове Европе, између осталог и зато што су више влада тог региона рано увеле рестриктивне мере и затвориле границе. Али сада, баш ублажавање тих мера доводи до сукоба“, пише Зидојче цајтунг.
„Влада Црне Горе је одлучила да 1. јуна поново отвори границе, за држављане многих европских земаља, укључујући Хрватску, Албанију, Грчку и Словенију. Србија и Босна и Херцеговина, која је делом српска, изричито су искључене“.
Лист из Минхена потом преноси оштре реакције министра спољних послова Србије Ивице Дачића и премијерке Ане Брнабић из којих се види огорченост, али не и намера да се узврати истом мером.
Политички разлози
„Да ли се селективна забрана уласка у Црну Гору заиста пре свега односи на сузбијање ширења короне? Пандемија Ковида-19 није значајније погодила Србију и Босну и Херцеговину него друге земље југоисточне Европе. Владе обе земље слуте да иза тога пре стоје политички разлози,“ пише „Зидојче цајтунг“ и објашњава:
„Поновно се распламсава сукоб између Црне Горе и Србије, који је током корона-кризе само привремено био сузбијен. Од краја децембра, десетине хиљада људи у Црној Гори редовно је протестовало против новог верског закона који је усвојио парламент. Улични протести су неколико пута били насилни.“
“И у главном граду Србије је било нереда, на пример, када су хиљаде навијача Црвене звезде марширале према црногорској амбасади, испалиле ватромет на заставу на крову и скандирале да ’Милу лопову неће оставити светиње’“, преноси „Зидојче цајтунг“.
Позадина сукоба
„Од почетка је било јасно да се сукоб не односи само на цркву и некретнине. Председник Србије Александар Вучић обећао је помоћ цркви која се у суседној земљи нашла у невољи и поново говорио о јединству српског народа. Ђукановићу је то пак ојачало његово уверење да Српска православна црква делује као политичка организација и спроводи великосрпску политику“, пише немачки лист.
„Након што је влада у Црној Гори због пандемије короне забранила један скуп, Српска православна црква прекинула је своје протестне маршеве. Међутим, средином маја, током литије у Никшићу, тужилаштво је ухапсило владику и неколико свештеника због кршења забране окупљања. То је изазвало протесте у разним градовима током којих је повређено неколико полицајаца и демонстраната.“
„Поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј, на заједничкој конференцији за штампу са Вучићем рекао је да влада Црне Горе очигледно хоће да уради оно што је некада радио фашистички усташки режим у Хрватској: да прогони српски народ и да уништи Српску православну цркву.“
Одржавање сукоба у интересу обе стране?
„Зидоче цајтунг“ потом наводи да „таква реторика буди суморне успомене на пропаганду која је у региону подстакла ратове деведесетих. Неки аналитичари полазе од тога да обе стране имају интерес да одржавају сукоб, јер тако могу да скрену пажњу свог становништва од економских проблема са којима се суочавају обе земље – и који су се због короне само појачали.“
„За Црну Гору, малу државу на југоистоку Јадрана, туризам је један од најважнијих извора прихода. Одлука о поновном отварању граница вођена је надом да ће тај сектор оживети. Али ефекат ће вероватно бити умањен: Један не тако мали део страних гостију у Црној Гори обично долази из Босне и Херцеговине и Србије,“ подсећа на крају угледни немачки лист.
Прочитајте ОВДЕ како Милогорци настављају да прогоне свештенство СПЦ.
Извор: Дојче веле