Интервију преносимо у целости.
Како коментаришите тренутну ситуацију у Србији, како политичку, тако и друштвену?
“Србија је пред самоукидањем. Свест људи је потпуно помућена. Људи су слуђени оним што им се сервира свакога дана. На делу је мешавина лоботомије и испирања мозга. Ми живимо својеврстан експеримент. Редови за сто евра помоћи су све дужи, као и испред казана у народним кухињама. Задруге и Парови су постали прозори у свет. За то време слушамо Вучића како нам објашњава да ћемо бити први у Европи, а ми заправо нестајемо и као народ и као територија. Власт нас убеђује да имамо висока примања, а стварност да живимо од цркавице. Уколико се врло брзо не отргнемо из чељусти СНС пошасти и опште апатије која нас је узела под своје, о нама ће се причати искључиво као о земљи где су једино видљиви мигранти и подгузне муве. Вук Караџић је забележио најјезивију реченицу у српском језику, насталу у време најжешћих турских зулума – Мртва се глава по сокаку ваља, па се и горему нада. Зулумћари су променили имена, али ми тренутно, нажалост, живимо ову реченицу. Као да чекамо да се још само еутаназија озакони, па ће грађани с поносом моћи да кажу како су, живећи у Вучићевој Србији, коначно добили ту привилегију да нестану на законом предвиђен начин. И што је најважније уз подршку европских посматрача. Уколико, ипак, желимо да некако избегнемо ову злехуду судбину, садашњи шапат гладних, незапослених, незадовољних и понижених, мора што пре да прерасте у крик. И то крик побуне. Без тога, спаса нам нема на видику, јер, сведоци смо, да нас чак ни корона није успела довољно да пробуди”.
Ви сте од старта залажете за бојкот избора. Због чега?
“Већ сам рекао да је бојкот глогов колац за Вучића и његову власт. Бојкот не значи само неизлазак на изборе, то је непристајање да учествујеш у криминалним радњама власти, одлука да не будеш део мафијашке организације звана Српска напредна странка. Бојкот је и правда за Станику Глигоријевић, Оливера Ивановића, Марију Лукић, Милана Јовановића, Александра Обрадовића, породицу Миливојевић из Лучана и многе друге које је овај режим на било који начин уништавао. Бојкот је и наше право да знамо зашто нас РТС толико лаже или чиме се све баве тата Небојше Стефановића, браћа Александра Вучића, Синише Малог, Ане Брнабић и Дарије Кисић Тепавчевић… Бојкот је искрена борба против зла оличеног у садашњем режиму који нам уништава свакодневно животе. Бојкот је захтев да слободно можемо да дишемо и мислимо. Бојкот је принцип, природан одговор сваког васпитаног човека. Бојкот значи и поштовање за себе и сопствени народ. Бојкот је сигурна кућа за бег од насиља власти. Чега год да се дохватите, а везано је за режим Александра Вучића, бојкот ће вам се сам понудити као једини исправни одговор у овом тренутку”.
Шта ће донети бојкот?
“Чистилиште. Пре свега у опозицији, али и у друштву. И то је одлично. Да се једном заувек зна ко се зашта залаже. Нема бега из пакла без адекватног прочишћења.Бојкот ће нам отворити могућност да повратимо изгубљено достојанство. Да схватимо колика је стварна моћ сваког појединца. Бојкот ће заправо прокопати пут до наше слободе. Бојкот ће, пре свега, донети промену изборних услова који ће довести до Вучићевог пада. И сама најава бојкота је донела много тога. Оголила је Вучићев режим до краја. Оголила је и сваког ко се до обзнане бојкота представљао другачије. Никад и нигде се толико нису прогањали људи који су унапред рекли да неће изаћи на изборе. Вучић је упрегао све могуће снаге и домаће и међународне да би извршио притисак на оне које бојкотују. Сваког дана где год стигну објављују како је бојкот пропао и како нема никаквог значаја. Али суштина је да није успео да пронађе адекватан одговор за бојкот. То је једина ствар коју упркос огромним напорима и средствима није успео да обесмисли. И што се више ближи дан тих лажних избора бојкот све више добија на снази”.
Како коментаришете то што су поједине опозиционе странке одлучиле да ипак изађу на предстојеће изборе?
“То је велика срамота за њих. Они су се тим чином, бар што се мене тиче, исписали из опозиције. Трајно.То је њихово право и њихов избор. Али после такве одлуке нема више назад. Имена свих учесника и њихових странака морају бити уписана црним масним словима у књигу политичког бешчашћа. Само тако се може подвући преко потребна црта између оних којима је стало до народа и државних интереса и оних којима је искључиво стало до сопствених комбинација. Значај држања речи мора поново да се врати у политички живот Србије. Они који су зарад фотеље и контроле некакве општинске или градске касе погазили свој потпис у Споразуму са народом и отворено прекршили његове одредбе, морају бити додатно јавно обележени и прозвани. Пре свега за добробит народа, али и будуће опозиције. Не може се променити оваква власт уколико се не промени приступ у поимању политике. А то не може да се изведе уколико се пре тога не успостави вододелница”.
Били сте члан Покрета слободних грађана. Како сада видите деловање овог покрета?
“Био сам оснивач и члан председништва ПСГ, пуних шест месеци. Тада је покрет био јасно декларисан као опозициони, како у погледу наступа истакнутих чланова, тако и у садржају саопштења која су упућивана јавности. Покрет су некад чинили људи од имена, звања и знања. Покрет је представљао фактор окупљања свих опозиционих снага. Био је истовремено и брана и уточиште за све оне које је прогонио Вучићев режим. Садашњи ПСГ је све супротно од тога. Више делује као нека локална хипи комуна, него политичка организација. До пре месец дана за њих је бојкот био једина опција, сада је то излазак на изборе. Све зашта се некад залагао ПСГ, пало је у воду. Испливали су људи који карактерно не припадају опозицији, нити су у стању да на тај начин размишљају. Да ствар буде још црња, господин Сергеј Трифуновић, како га са великим уважавањем ословљава Вучић, је у ПСГ уместо принципијелне борбе за слободу унео дух Марјана Ристичевића. Одласком великог броја квалитетних људи због изневерених идеја и принципа, још у време Јанковића ПСГ је већ кренуо странпутицом, али ово сад што раде је за поправни дом. Уједно то је и јасан показатељ свима колико су непоуздани као политички партнери. Како видимо, улогу су схватили озбиљно и спроводе је максимално”.
Да ли се слажете са ставом Милице Краљ у вези Покрета слободних грађана, чији је и она била члан и исти напустила?
“Милица Краљ је гостујући у ‘Утиску недеље’ показала свима које вредности заступа и зашта се залагала док је била у ПСГ, а и данас. Истовремено смо могли видети и које вредности брани Србијанка Турајлић, садашњи гуру ПСГ и некадашњи врховни командант ‘белих листића’. Јавност је, имала прилику, све да сагледа и да се одреди. Чланови који су напустили ПСГ су остали доследни у својој борби против Вучића и његовог режима, али и лажне опозиције која својом појавом додатно загађује ионако презагађен политички живот у Србији. Уосталом, ставите прст на чело и запитајте се, да ли би сте били у стању да поверите свој стан на чување или не дај Боже дете, особи као што је Сергеј Трифуновић?”
Које је Ваше виђење кампање избора најављених за 21. јун?
“Сви се понашају у складу да избора заправо нема, па самим тим нема ни класичне кампање, јер све је унапред познато и договорено. Неће бити ни избора, ни гласања, биће само саопштавања резултата. Зато се нико посебно ни не труди да води кампању. Смањење цензуса на 3 одсто, као и овера потписа у општинама омогућила је да сви који се пријаве за ове лажне изборе добију званичан ваучер власти на којем пише да су скупили потебних десет хиљада потписа. У складу са предизборним договорима и обећањима, власт ће обзнанити које све листе су прешле цензус за Скупштину Србије. Пошто све, ипак, не могу да пређу и поред свог труда, власт ће им се реванширати тако што ће им омогућити да бар на локалу покупе одређене мрвице. У сваком случају, сви они који буду изашли на изборе биће овако или онако намирени од власти. Вучић све и да хоће не може им заборавити помоћ и поштовање коју су му својим изласком на изборе указали. Једина кампања која се заиста води то је она против бојкота. И у њој учествују сви учесници избора без разлике.
Шта је потребно да се промени у Србији, да би грађанима било боље?
“Пре свега ова накарадна власт. Без тога није могуће било шта друго започети.Потом да свако ко је прекршио закон одговара за своје поступке. Да правоснажним пресудама буде смештен тамо где је заслужио. Неопходно је извршити комплетну промену система. Кренути буквално од нуле. Створити јаке школе. У знању је моћ. Ако успоставимо друштво где ће знање бити привилегија, а не мана, где ће се дипломе стицати на основу резултата рада, а не куповином,Србија ће кренути правим путем и свима ће бити боље. Али, за остварење тог циља мора бити упрегнута сва памет овог народа и у земљи и у дијаспори. Предуго смо живели у систему вредности где су изједначавани битка на Неретви и на Колубари, Сремски и Солунски фронт, Ужичка република и Топлички устанак, злочини усташа и четника… Створили смо друштво где је било могуће да млади скојевци некажњено до смрти претуку чувеног мајора Гавриловића чији антологијски говор и данас одзвања Београдом, да се исти ти ‘ослободиоци’ иживљавају над остарелим и онемоћалим војводом Бојовићем и да нико никада то не осуди или одговара за то. У име некаквог помирења и једноумља једне партије направили смо вредносну вертикалу која је поништила све наше вредности по којима смо до тада били препознатљиви. Тако смо стигли до оног чувеног – сви су исти. Захваљујући томе нам се и догодио Вучић, а свака његова изговорена лаж или лудост, постала мерна јединица успеха једног изгубљеног и напаћеног народа. То морамо под хитно да променимо. Знањем и спремношћу да спроведемо један озбиљан заокрет који ће заправо бити трајни отклон од свега оног што нас деценијама држи приковане за дно”.
Како по Вама тренутно обичан човек живи у Србији?
“Не живи уопште. Он је скроз избрисан и само формално постоји. Обични људи су скрајнути потпуно, јер су њихова места заузели припадници владајуће СНС партије која у њихово име и наводно за њихово добро одлучује. Обични људи у Србији су оковани заробљеници, захваљујући пре свега бруталности власти али и сопственом ћутању. У оваквој Србији нема простора за глас обичних људи. Они су једноставно вишак, појава која се више не региструје и која представља сметњу свеопштем напретку Србије под напредњачком влашћу”.
Ваше виђење медија у Србији? Како су извештавали о корони, како сад о изборима и кампањи?
“Најгору могућу реч да изаберете за стање у медијима она ће бити тачна. Али то исто можете да кажете за било који други сегмент друштва здравство, просвету, правосуђе, спорт… Стање је најблаже речено катастрофално. Свуда, па и у медијима. Пре свега убијена је професија, а са професијом и професионални приступ извештавања или писања о разним проблемима. Као што неуки људи воде државу,исто тако неуки одлучују о медијима. И то је врзино коло. Управо појава короне је показала колико је важно имати професионалне и слободне медије. Без њих се не може спровести ништа поготову не избори који би морали бити празник демократије, а не скуп силеџија који јурцају у џиповима без таблица. Али слобода медија није питање само за новинаре већ за грађане и њихову потребу да буду на прави начин и правовремено информисани. Све док огроман број народа конзумира ријалити програм у свим областима и сматра то нормалним, ми ћемо имати ово лудило на сцени. Медијско и свако друго. Генерално сам запањен количином незнања које је постало полазна основа за сваку комуникацију у медијима”.
Ишли сте на све протесте. Да ли је могуће да се грађански протести наставе, с обзиром да у јавности влада мишљење да је присуство политичара упропастило протесте?
“Протести који су трајали више од годину дана у преко сто градова широм Србије су обавили своју мисију. Народ се, пре свега, ослободио страха и из устаљене учмалости изашао на улице и испоставио своје захтеве. Највећа и практично једина тековина тих протеста је Споразум са народом, који и кад је настао, а посебно сада, многи желе да унизе, погазе и омаловаже. Не схватајући да је Споразум са народом заправо Резолуција 1244. Да није тога, данас не би причали ни о бојкоту, ни о изборима на овакав начин. Нажалост, многи то не схватају, а они који разумеју чине све да се Споразум потисне и маргинализује, јер се преко његових одредби и стављених потписа може јасно сагледати ко држи дату реч, а ко не. Спадам у ону групу људи који и политичаре сматра делом народа, са свим својим манама и врлинама. Да би протести било које врсте остварили циљ потребно је да учесници покажу спремност на личну жртву. По цену свега. Без тога нема стварних промена. Дакле, мање паметовања на Твитеру и Фејсбуку, а више акције на терену. Смањити апеловање на друге, а појачати апел на себе. Само тако се може стићи до жељеног циља. Србији је тренутно потребан један протест, али прави. И наравно спремност на жртвовање, а не различити изговори, где су политичари један од главних разлога који се наводе. Изађи због себе да протестујеш. Дај лични пример. Ако ти је све потаман или ти сметају они који демонстрирају онда ништа”.
Дачић демантује да је Србија обуставила кампању против признања лажне државе! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
