Бурна историја манастира Свети Прохор Пчињски чува сећања на чуда која су се дешавала испред моштију свеца. Болесни су оздрављивали, несрећни налазили мир, молитве нероткиња услишене и оне благословљене породом.
О пустињаку Прохору Пчињском се зна да је живео почетком 11. века. Још као младић отишао је у испосништво, прво у нагорички крај а затим је уточиште нашао на планини Козјак. Легенде кажу да није видео људско биће више од 30 година, све до сусрета са будућим византијским царем Романом Четвртим Диогеном који је ловио у козјачким шумама.
Пустињак Прохор није видео човека 30 година
Следећи рањену срну, византијски племић је пуким случајем стигао до пећине монаха Прохора, а овај му је тада прорекао да ће постати цар.
Можда би и Диоген заборавио на овај случајни сусрет и пророчанство испосника из пећине да му се, када је заиста сео на царски трон, у сну није јавио Прохор и рекао му прекорно: "Ти си заборавио мене старца".
Пустињак је прорекао да ће постати цар, а онда му се јавио у сну и чуда су почела да се дешавају. Цар тада одлази на Козјак и тражи пећину где су се срели. Наћи ће је тек после дуге потраге, а у њој и посмртне остатке старца који се упокојио.
Још тада су почела да се дешавају чуда. Прво већ када је цар Диоген решио да подигне цркву у Старом Нагоричану. Када су, међутим, покушали да однесу Прохорове мошти, оне су остале као приковане за земљу. Монах Прохор ни мртав није желео да напусти пчињски крај. Тако је од речног камена направљена мала црква и у њу је положено тело свеца. Више од 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу богомољу.
Монах ни мртав није хтео да напусти пчињски крај
Монах овог манастира Јустинијан, каже за да се чуда дешавају из дана у дан и да Свети Прохор услишује молитве верника готово непрестано.
Према његовим речима, Свети Прохор Пчињски је једини светитељ у Српској православној цркви који непрестано точи свето миро из светих моштију. Многи верници долазе да се поклоне свецу и виде ово чудо.
Свети Прохор Пчињски је једини српски светитељ који непрестано точи миро
Препричавају се разна искуства верника, многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир. Нестају бриге, главобоље и недоумице које разарају дух и тело. Монаси манастира воле да чују и забележе утиске верника, моле се за њих и њихове породице.
Бугари су починили зверства у овом крају
Ратне страхоте оставиле су за собом дубоке ране, а зверства нељуди се још помињу. Као када је 1915. године бугарска окупаторска војска на планини Рујан убила оца Владимира Протића и двојицу његове сабраће. Отац Владимир је сурово мучен, одсецани су му делови тела, да би још жив на крају био поливен гасом и запаљен. Рука једног од монаха је нађена у стомаку другог свештеника.
Свети Прохор је увек пружао уточиште напаћеном народу овог краја. У новијој историји манастир је био привремени дом избеглицама из Хрватске, а затим и са Косова и Метохије.
Газела непроходна, саобраћајни колапс у целом граду! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
