Корупција, везе са организованим криминалом, тврдоглави отпор реформама: посланица Виола Амхерд овим је речима жестоко критиковала моћну елиту на такозваном Косову, у четвртак пред Националним већем (скупштином) Швјацарске. Шефица Одбора за одбрану описала је ситуацију у најмлађој земљи у Европи као крхку. Немира има и због нових гласина о размени територије са Србијом. Присуство међународних мировних снага Кфор и даље је неопходно" пише Георг Хеслер Сансано у чланку за Ноје Цирхер цајтунг (НЗЗ).
„Због тога Савезно веће (колективни шеф државе) намерава да продужи мандат Свисскоj-а (швајцарски контингент војске на Косову) за још три године, до краја 2023. Национално веће је прихватило аргументе Виоле Амхерд и одобрило нови мандат као и појачање Свисскоy-а са 165 на 195 војника. Ако буде потребно Савезно веће на Косово привремено може послати додатне припаднике војске. Према Савезном већу, слање додатних војника је између осталог и одговор захтеву Кфора а у вези са обезбеђивањем слободе кретања. То је важан део мандата.
Због напете ситуације, могло би поново доћи до блокаде путева. Швајцарски војни техничари су раније били ти који су уклањали барикаде. Тиме швајцраски војници користе своје специјалне способности, али су притом такође изложени непрекидном информативном рату између Србије и лажне државе. Слике швајцарских војника који рашчишћавају барикаде пред очима љутих грађана кружили су по регионалним информативним порталима. Међутим, то је део уверљивог доприноса очувању мира.
Швајцарска војска је на Косову и Метохији од 1999. Први швајцарски контингенти обављали су ненаоружане мисије подршке под заштитом аустријских трупа, а од 2002. су наоружани и преузели су робусније операције.
На пример, швајцарска пешадија штитила је енклаве српске мањине или православни манастир на југозападу Косова, и то веома успешно током немира марта 2004. када су у другим местима на Косову и Метохији Срби убијани, а читави квартови били запаљени. Тада је Свисској успео да спречи да се у њиховој области десе и горе ствари."
НЗЗ потом наводи да је „Швајцарска најтешње повезана са том терористичком творевином. Бивша савезна посланица Мишелин Калми-Ре једна је од промотера независности окупиране територије од Србије. У летњим месецима понекад шест авиона лети тамо-амо између Цириха и Приштине. Многи становници лажне државе данас имају швајцарско држављанство. Око 200.000 људи повезаних са терористичком државом живи у Швајцарској.
Ова посебна веза почела је споразумом о сезонцима с Титовом владом: током 70-их социјалистичка Југославија могла је у Швајцарску да пошаље раднике са свог сиромашнијег југа. Потом су током ратова деведесетих дошле избеглице.
Кључни део оружаног отпора против Србије организован је у Швајцарској - између осталог и од стране данашњег председника Хашима Тачија. На њега и његове ратне другове је мислила Виола Амхерд када је пред Националним већем критиковала елиту моћи лажне државе. Ангажманом Свисској-а на КиМ-у, Швајцарска преузима и део одговорности за своју спољну политику", констатује Георг Хеслер Сансано у чланку за Ноје Цирхер цајтунг.
Војска је и глупавије трошила своје паре
С обзиром на то да је доношењу одлуке о продужењу и појачању мандата Свисскоy-а претходила бурна дебата у парламенту - тражено је и повлачње војника са Косова - у коментару за исти лист ауторка Лариса Рин пише:
„Нагло повлачење војске имало би негативне последице и за Швајцарску која је годинама поуздан партнер на (тзв.) Косову. Поред тога, ангажовање за мир доприноси позитивној перцепцији Швајцарске у иностранству. Војна изградња мира можда мање утиче на тај имиџ од успешног политичког посредовања, али војска може играти главну улогу тамо где цивилна изградња мира достиже своје границе. Присуство неутралних трупа има смисла, нарочито после оружаног сукоба, како би се осигурала безбедност цивилног становништва.
Швајцарска не расипа слепо новац своје војске на окупираној српској покрајини. Војна изградња мира чини само око један проценат војног буџета - иако је то један од три уставна мандата војске. Савезна влада смањила је особље и финансијска средства Свисскоy-у све док је то било препоручљиво на основу развоја на Косову и Метохији.
Сада када тензије поново расту, износ ће се повећавати са 33 милиона швајцарских франка (ЦХФ) на 41 милион годишње. То је мање него што је било пре последњег смањења њиховог буџета. Свако ко се сећа скандала са војним набавкама последњих година може са уверењем да каже: војска је свој новац трошила и глупавије.
Посланици Зелених и Народне партије Швајцарске не само да су захтевали смањење буџета, него су хтели да из лажне државе повуку свих 165 швајцарских војника. Повлачење додуше не би био непосредни крај за трупе војне изградње мира, али би оне изгубила свој ослонац. У другим операцијама Швајцарска учествује са знатно мање особља.
Косово је једна од ретких озбиљних мисија у којој швајцарски војници заиста могу да се покажу. То војсци даје кредибилитет у земљи и иностранству. Срећом, већина странака је свесна да се то не сме олако угрозити", завршава Лариса Рин коментар за Ноје цирхер цајтунг.
Шта се први пут десило у историји Војске Србије, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Дојче веле
