Пре десетак дана је посланичка група у Европском парламенту “Рењу Јуроп” (Renew Europe) послала писмо комесару Оливеру Верхељију у којем је јасно изнесен став да је Србија јако далеко од фер и слободних избора. Шта вас је конкретно натерало на овај потез?
- Ми из "Рењу Јуроп", као треће најјаче политичке партије у Европском парламенту, снажно подржавамо основна начела на којима је ЕУ заснована. А функционално и радно демократско друштво је једна од важнијих европских вредности. Због овог разлога, ми очекујемо од свих земаља које теже ка потпуном чланству у ЕУ да имају снажно и функционално демократско уређење. Избори и сви процеси везани за изборе (слободна и поштена изборна кампања) су два камена темељца сваког демократског уређења. Морам да нагласим да немамо намеру да утичемо на датум избора, као ни да се мешамо ни на који начин у уставно уређење Србије, али ми верујемо и дубоко смо убеђени да су поштени и слободни избори као целина нешто што мора испоштовати свака држава која је кандидат за члана ЕУ. А ово задње речено је оно што нам недостаје у тренутној ситуацији у Србији. Сви смо искусили потешкоће због пандемије Цовида-19, али слободни и поштени избори не зависе од прилика, већ су ствар политичке воље одговорних сваке појединачне земље и то се односи и на Србију. Комесар и Комисија ЕУ желе да изразе жељу да се обрати посебна пажња и у склопу својих моћи и дискреције, обезбеде услови грађанима Србије да слободно и поштено гласају за једну од политичких опција у поштеном и слободном политичком надметању. Дубоко смо убеђени да је ово беспоговорно демократски минимум који свака земља кандидат мора да испуни - рекао је Грошељ.
Опозиционе странке које чине Савез за Србију бојкотују изборе док се не створе нормални изборни услови и док се не испуне захтеви које траже, међу њима је и да се ослободе медији. Коју поруку о стању у Србији ће бојкот послати Европи, а коју избори у којима опозиционе странке не учествују?
- То није добра порука и изнад свега, то је порука да постоји сумња у легитимитет целокупног изборног процеса у земљи. Сматрам да није потребно наглашавати да је у изборном процесу изборни легитимитет важан као и законитост, ако не и важнији. Верујем да је у интересу свих политичких сила, а нарочито владе и било ког будућег изборног победника да сумња да изборни легитимитет не постоји. Ово је разлог зашто смо очекивали више од разговора у медијацији са колегама из Европског парламента, нарочито на пољу медијског приступа и изборне кампање као целине. То је у потпуност одговорност свих политичких партија, али одговорност да се обезбеде поштени и слободни избори је увек више на страни владајуће партије, зато што она држи стварну политичку моћ у својим рукама.
У последње време у извештајима Фридом Хауса наводи се да Србија није слободна земља, да има недостатак демократије и да нема слободе медија, али ти извештаји нису најбоље прихваћени у Србији, па је чак и премијерка Србије написала писмо Фридом Хоусу у којем је покушала критички да преиспита валидност изнетих закључака. Како Ви све ово видите?
- По мом скромном мишљењу, сматрам да је дужност сваког носиоца државне функције да прихвати критику и искористи је на најбољи могући, конструктивни начин. Због великог поштовања које Фридом Хаус ужива у свету, ова критика би морала бити узета у обзир чак много озбиљније. Намера ове институције није да критикује, већ да укаже земљама, где се процена врши, начин на који би могле да своје демократско уређење учине бољим, бољим за своје грађане. Зато што ће им то омогућити да уживају у свим економским, социјалним и политичким погодностима које демократско уређење доноси. Морам да кажем на крају да у основи не одобравам ову врсту конфликта између носилаца државних функција и високо цењених, признатих невладиних организација, јер имају тенденцију да буду непродуктивни.
Ви сте Известилац "Рењу Јуроп" за Србију, каква је политичка ситуација у Србији у последњих осам година?
- Ја видим себе, а надам се да ме и грађани Србије тако доживљавају, као пријатеља Србије. Био сам много пута у Србији и осећам велико поштовање према земљи и њеним грађанима, њеној култури, језику, традицији.. Такође, могу без проблема рећи да су српски и словеначки народ били и још увек су блиско повезани кроз део заједничке историје, економским и изнад свега културним везама. Из овог разлога морам признати или дати себи слободу да будем чак и мало више критичан. Разочаран сам што је, након брзог и дубоког напретка, након пада Милошевићевог режима, тај напредак успорио. У многим аспектима, Србија благо назадује што се тиче демократије и демократских стандарда.
Може ли се бити на европском путу са свим овим замеркама које Србија добија, али и са проблемом корупције и недостатком независног правосуђа, што нам се такође најчешће замера?
- Верујем да може и да би требало због добробити својих грађана. То је процес, а одговорност је увек у рукама владајуће политичке елите. Борба против корупције, владавина права, независно судство и остале демократске вредности и норме су предуслови за функционисање демократске државе и друштва. Што је више набројаних норми и стандарда испоштовано, већа је економска и социјална добробит грађана тих земаља. Ово важи и за Србију. Што је више демократије, мање корупције, више независности у правном систему, то ће просперитет земље бити већи. Демократска друштва су, без сумње, сложена, али су успешнија, економски и социјално, него и један други облик владавине.
Последњих месеци Србија се прилично окренула Кини, нарочито је то показала у последњих пар месеци током епидемије изазване коронавирусом, а са друге стране председник Србије тврди да је Србија и даље на европском путу. Може ли се седети на две столице, и шта све ово значи?
- Не, то је немогуће. Можете наравно, имати везе са другим земљама, укључујући Кину, Русију и остале, али те везе не смеју угрозити приоритет стратегије слеђења европског пута. Проблем у везама Србије са Кином и Русијом је у томе што се ствара утисак да је то алтернативни пут у односу на европски. И ово у комбинацији са, малопре поменутим, благим назадовањем у демократији као и мањком напретка у многим поглављима која су битна у приступним преговорима, чини да многи важни чиниоци у ЕУ посумњају у посвећеност Србије да следи европски пут.
Били смо сведоци замерки на рачун ЕУ од стране председника Вучића током епидемије, па је у више наврата рекао да је ЕУ могла више да помогне Србији, иако се помоћ од ЕУ мери у милионима. Са чим може да се повеже овакав став председника Србије?
- Стварно не могу, а и не желим да коментаришем зашто председник Вучић даје изјаве овог типа. У ствари, оне нису добро примљене у ЕУ. Истина је да је Ковид-19 изненадио ЕУ и њене чланице, нико није био стварно припремљен за кризе које су се појавиле у последњих два и више месеци. Али ЕУ је стварно пружила подршку и помогла и помагаће региону и у будућности. Ја бих чак рекао да је помоћ да се превазиђу последице кризе круцијална. За ову сврху, Европска Комисија припрема више од 130 милијарди евра. То је пуно новца и зато су изјаве вашег председника биле разочарање за многе од нас у ЕУ.
Које промене су преко потребне Србији?
- Мислим да је тренутно најбитнији и најважнији проблем изборни процес, који би требало да буде доживљен у Србији, а и ван ње као поштен и слободан. Не сме бити сумње у поштење и слободу изборног процеса, изборне кампање, као и самих избора. Од есенцијалне је важности да се осигура, од стране власти, да нема страха или застрашивања било које врсте према било коме ко жели да учествује у политичком процесу. А то тренутно није случај. Дозволите ми да нагласим ово врло јасно, било каква врста политичког, физичког или било каквог другог кињења и застрашивања у политичком или изборном процесу за мене је неприхватљива. Слобода медија је следећи најбитнији аспект изборног процеса и без слободе медија, тешко да можемо говорити о слободним и поштеним изборима било где, па тако ни у Србији. Требало би да нагласим да није на нама, из ЕУ и Европског парламента, да одређујемо датум избора. То је на политичким снагама да у складу са државним законима то ураде. Али, ако је Србија искрена у својој амбицији да постане пуноправни члан ЕУ, онда би требало да се поставе јасни критеријуми целокупног изборног процеса и политичке динамике у Србији. Истина је, да је чак и за неке чланице ЕУ изазов да испоштују дате критеријуме, али ово није и не би требало да буде изговор за Србију. Уверавам вас да у овоме неће бити политичког компромиса. Србија ће морати да постави те основне, демократске критеријуме уколико жели да постане чланица ЕУ. Чланство у ЕУ је увек изнад свега, али то је избор земље, а не ЕУ. Ја знам да постоје спекулације да ће ЕУ због геополитичких разлога, чинити уступке. Молим вас, не рачунајте на ово, пошто то једноставно није истина. Чак и ти, који шаљу такве поруке региону, знају да таква врста идеја није нешто што може проћи у земљама чланицама. Уколико земља кандидат не испуњава те основне критеријуме постављене на основу методологије и фундаменталних закона ЕУ, она неће бити члан Уније. Знам да су ово грубе речи, али једноставно је тако и то се могло видети и у недавном почетку приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.
Где видите Србију за 10 година?
- Ја сам оптимиста и волео бих да видим Србију, ако не као пуноправног члана ЕУ, а оно најмање на прагу да постане то. Ја знам да ће корак напред бити тежак, али са адекватном политичком вољом да се то постигне, то је могуће достићи. Ја сам убеђен да у ЕУ има пуно оних који подржавају Србију на путу да постане пуноправни члан ЕУ, наравно, уколико се испуне дати критеријуми - закључио је Грошељ.
Напредњаци пљунули на колевку историје у Србији! Више о томе ОВДЕ.
Извор: direktno.rs
