Већину од румунских 400 тенкова чине застарели совјетски Т-55АМ. По бројности следи ТР-85 са 103 примерка. То је модификовани Т-55 са опремом произведеном осамдесетих година прошлог века када се румунска војна индустрија налазила у тешком положају.
Букурешт у својој флоти једини има тенкове модернизоване након хладног рата. Реч је о 54 оклопњака ТР-85М1. Они имају савремене нишанске справе, електронику и ојачани оклоп.
Србија је са 212 тенкова на другом месту у региону. Има 199 тенкова М-84 и М84А наслеђених из флоте ЈНА који су доказали своје карактеристике у Заливском рату и на Балкану. Оволики број оклопњака Србију чини озбиљном регионалном тенковском силом, али модернизација и даље није на видику.
Војска Србије има и чету са 13 тенкова Т-72. Поред велике ватрене моћи они немају савремену опрему и зато се користе за обуку.
Бугарска је на трећем месту са 90 тенкова Т-71М1 и М2. Они су наслеђени из времена Варшавског уговора. Ови тенкови инфериорнији су у односу на југословенски М-84 јер немају систем за управљање ватром већ нишанску справу. Бугарска планира да модернизује једну чету Т-72 и да у перспективи набави нове тенкове.
Хрватска има 75 југословенских тенкова М-84 заробљених од ЈНА, Војске Републике Српске Крајине или преузетих из фабрике у Славонском броду. Они су на истом нивоу као и тенкови у наоружању Србије. Загреб планира да модернизује једну чету тенкова.
Босна и Херцеговина има разнолику тенковску силу. Чини је 13 тенкова М-84 наслеђених од ЈНА, односно Војске Републике Српске и 45 америчких М60А3 који су донирани Армији Федерације БиХ крајем 90-их година. Уређаји оба типа тенка су на сличном технолошком нивоу, али је М60А3 компликован за одржавање због недостатка и цене резервних делова.
Мађарска је према наводима Милитарy Баланце сада има 44 Т-72 из времена Варшавског уговора. Највећи део флоте донирала је Ираку 2005. године (77 комада) или продала Чешкој 2014. (58 комада). Будимпешта је наручила 44 нова тенка Лепард 2А7 и зато предњачи по модернизацији у региону. Ове године у ту земљу стижу тенкови Леопард 2А4 на којима ће се посаде припремати за нове Леопарде који стижу 2023.
Северна Македонија има 31 тенк Т-72А набављених у Украјини 2001. То је најнапреднија верзија Т-72 у нашем региону, прављена за Совјетску армију, за разлику од извозне верзије коју користи Бугарска и Мађарска са тањим оклопом и слабијим борбеним карактеристикама
Најмање тенкова у региону има Словенија. У активној служби налази се 14 тенкова М-84 од укупно 57 који су преузети од ЈНА након повлачења 1991. године.
Црна Гора и Албанија немају тенкове у активној служби.
Који је тенк најбољи?
Иако још није загазио на мађарско тло, тенк Леопард 2А7 биће најмоћнији тенк у региону по технолошким и борбеним карактеристикама.
Када је реч о наслеђу прошлости југословенски М-84 једини је коришћен у борбеним дејствима и испробан у урбаним срединама, отвореном простору, брдима до скривања од НАТО авијације 1999. године.
М-84 је користила Војска Кувајта у Заливском рату 1991. године, а на тестирању у Пакистану 1990, југословенски тенк је прошао много боље од америчког М1А1 Абрамс.
Тенк М-84 има дневне и ноћне нишане, жироскопску стабилизацију цеви, балистички компјутер са ласерским мерачем даљине и систем за управљање ватром по шведској лиценци.
На даљини од 2 километра (стандардна даљина за оцену ефикасности тенковског наоружања ) може да уништи све врсте оклопних возила, тенкове типа Т-55 или Т-72 и да оштети савремене западне или руске тенкове, али не и да их уништи.
Међутим, недостаје додатни оклоп и лака је мета за противоклопне пројектиле и модерније тенкове.Више пута је најављивана модернизација у Србији, али до сада се није макло даље од полигонских испитивања.
Средином 2020. године, у нашем региону, технолошки најнапреднији тенк у активној служби је румунски ТР-85М1. Румунија је модернизовала свој тенк ТР-85 верзију М1 „бизон“ како би се технолошки приближила земљама чланицама НАТО.
У периоду од 1997 до 2009, модернизовано је 56 тенкова. Унапређени су дневни и ноћни нишани, домаћи балистички рачунар, тако да могућност поготка циља на даљини од 2 километра буде 95 одсто. Унапређена је и димна завеса, која тенк скрива од противничких оптичко-електронских система за нишањење.
Међутим, топ калибра 100 милиметра у великој мери ограничава ватрену моћ тенка јер на даљини од 2 километра може да уништи оклопна возила, али не и тенкове које користе остале земље у нашем региону, иако може озбиљно да их оштети.
По технолошком нивоу следи амерички М-60А3, у арсеналу Оружаних снага Босне и Херцеговине, који је модернизована верзија стандардног тенка Војске САД М-60 са дневним и ноћним нишанима, ласерским даљиномером, балистичким компјутером и термовизијом.
Гранате калибра 105 милиметра на даљини од 2 километра могу да пробију предњу оклоп свих тенкова које користе земље у региону.
Тенк Т-72 који користи више држава региона користи муницију калибра 125 милиметара као и југословенски М-84. Може да пробије оклопе свих тенкова у региону, као и свих оклопних возила, а савремене тенкове може да оштети.
Испитивања спроведена осамдесетих година показала да је нишански систем на Т-72А, два и по пута слабији у односу на систем за управљање ватром на југословенском тенку М-84.
Технолошки и борбено најслабији тенк у региону је Т-55 који и даље у активним јединицама имају Оружане снаге Румуније у верзији АМ. Он не може да гађа из покрета и нема систем за управљање ватром, а од модерне технологије има ласерски мерач даљине
Граната из тенковског топа калибра 100 мм, само на мањим даљинама испод 500 метара могу да озбиљније оштете противнички тенк, а на 2 километра може да се бори само против оклопних возила.
Све земље у региону имају ратне резерве тенкова и процена је да се ради о више стотина примерака који су конзервирани у складиштима.
Неизвесна економска ситуација и цене нових тенкова од неколико милиона евра по комаду, говоре да ће војске у региону и даље своје тенковске јединице заснивати на више деценија старе машине из времена Хладног рата.
Сиријска арапска војска извеле нове напада на џихадисте, више о томе ОВДЕ!
Извор: balkansec.net
