Поред СПАС-а и ПСГ-а, за три одсто бориће се још "Метла 2020", Српска радикална странка, Уједињена демократска Србија, ПОКС, Заветници, Здраво да победи, Народни блок, "1 од 5 милиона", "Доста је било" и Нова странка.
Ако изузмемо Српску напредну странку и Социјалистичку партију Србије, као и листе мањина, сви остали трчаће за цензус од три одсто. Према последњим истраживањима, Шапићева странка прелази ту границу, а врло вероватно и ПСГ. Ипак, много тога зависиће од кампање.
Извршни директор Цесида Бојан Клачар потврђује да СПАС и ПСГ имају највеће шансе.
- Те две опције биле су у игри и када је цензус био на пет одсто. За њима следи Српска радикална странка, док су у трећој групи по шансама у овом тренутку Метла и УДС - наводи Клачар за "Блиц".
Он каже да Доста је било такође спада у групу оних који јуре цензус, али и који би могли да помрсе рачуне другим листама.
Шансе покрета "1 од 5 милиона" у овом тренутку су мале.
- Објективно, тешко можемо говорити о преласку цензуса, јер је у том блоку гужва с доласком ПСГ-а. УДС, ПСГ и "1 од 5 милиона" имају слично бирачко тело, али "1 од 5 милиона" има много мањи потенцијал за извођење кампање од друге две опције - истиче Клачар.
Треба, каже, водити рачуна да ће се рејтинзи и шансе мењати зато што још нисмо у пуном интензитету кампање.
- Тешко да ће трендови бити радикално другачији. Питање је само колико могу да расту поједине листе кад подигну предизборне активности - истиче Клачар.
Од споменутих странака, много мање шансе имају Заветници, ПОКС, опција Велимира Илића.
- Када погледамо рејтинге, треба водити рачуна да су могућа изненађења. Пре свих, то могу бити УДС или "Здраво да победи“. Реч је о организацијама које у себи садрже бројне локалне покрете и организације, а њих је у истраживањима веома тешко сада измерити - објашњава наш саговорник.
Пре неколико месеци, били би сврстани у "остали"
Директор агенције Фактор плус Владимир Пејић каже да је најтеже радити истраживање за мале проценте и да је тешко бити прецизан.
- До сада смо увек гледали ко би могао да победи и касније да формира владу. Сада смо у једној бизарној ситуацији да покушавамо да измеримо ове који су на дну табеле. Посебно је тешко од када је цензус спуштен на три одсто, јер су заиста занемарљиве разлике између 1,8 или 3 одсто - наводи Пејић за "Блиц".
Пејић је сагласан са Клачаром да Шапић већ може да се сврста у групу са онима који сигурно прелазе цензус.
- Шапић није споран, мислим да мирно може да чека дан избора и да чак у некој оптимистичној варијанти може преко пет одсто. Неки кажу и шест, али ја мислим да је то превише. Угодна му је позиција и ако сам себи не закомпликује, биће добро по њега. Највећу подршку, очекивано, има на Новом Београду и у другим београдским општинама, а Србија му дође као бонус. У повољној је позицији и након избора, јер нема коалиционе партнере с којима треба да дели освојено - објашњава Пејић.
Када је реч о Покрету слободних грађана, Пејић каже да та организација бележи веома велике амплитуде у истраживањима, које иду и до три, четири одсто.
- То ће буквално бити на ком пољу се лоптица заустави на дан избора - каже он.
Радикали могу да рачунају на цензус, иако су, како наш саговорник оцењује, на историјском минимуму. Имају, каже, колико-толико стабилну базу.
- Млађи Шешељ је оставио доста добар утисак у кампањи за то бирачко тело, одскочио је. Ако не на овим изборима, на неким следећим ће свакако бити адут Српске радикалне странке - наводи Пејић.
Последњих десет дана биће пресудно
Борбу ће водити и Уједињена демократска Србија, Метла и, како истиче, Заветници.
- Милош Јовановић оставља добар утисак у јавности и могао би да буде изненађење. За њега би могли да гласају они који немају фаворита, а блиска им је та политика и умерен наступ.
Група грађана "1 од 5 милиона" била је близу цензуса по мерењима Фактора плус, али сада су се удаљили, посебно од када се Сергеј Трифуновић вратио у игру. Каже да не би хтео да обесхрабри младе људе који чине ту групу грађана, али да немају велике шансе.
ДЈБ су последњи објавили да ће изаћи на изборе и, како Пејић каже, могли би да буду изненађење.
- Ако ме питате на данашњи дан, мислим да неће прећи цензус. Ипак, свакако имају веће шансе од "1 од 5 милиона". Што се тиче Чедомира Јовановића, очигледно је проценио да нема шансе и повукао се - закључује Владимир Пејић.
Он понавља да је тешко радити и бити прецизан с малим процентима. Да смо истраживање радили пре само неколико месеци или пола године, већина ових организација била би уврштена у одељак "остали“, али су се сада ствари измениле.
Последњих десет дана, сагласни су наши саговорници, биће пресудно за одлуку ко од споменутих 11 листа иде изнад три одсто.
Кампања млака
Кампања за изборе 21. јуна почела је доста млако и доста касно. Како је „Блиц“ већ писао, због епидемије короне није било непосредних сусрета са грађанима, па се све свело на друштвене мреже и медије. Напредњаци и социјалисти као две најјаче опције новац за спотове на телевизијама чувале су за последње дане, а сличан је случај и с осталим странкама које немају ресурсе за целу кампању од 38 дана. С друге стране, ни кампања бојкота није много активнија, па се углавном своди на друштвене мреже.
И мањине у Скупштини
Када је реч о мањинама, највише шансе за добар резултат има Савез војвођанских Мађара. Што се Бошњака тиче, борба ће бити између СДА Сулејмана Угљанина и Странке правде и помирења - Само право Муамера Зукорлића и очекује се да Бошњаци добију своје место у скупштини. Очекујемо и листу Албанаца и извесно је да ће и та листа прећи праг.
"Дела а не речи" у последњи час
Градска изборна комисија у Крагујевцу прогласила је јуче изборну листу Група грађана "Дела, а не речи - Др Владица Станојевић" која има 37 кандидата за одборнике који подржавају републичку, али не и локалну листу СНС-а.
То је друга изборна листа коју је носилац листе Владица Станојевић поднео у протеклих десет дана, пошто је прву листу ГИК одбио да прогласи, јер нису били отклоњених недостаци. Он је листу формирао са члановима Српске напредне странке који подржавају републичку, али не и локалну листу те странке за изборе 21. јуна. Одборничке кандидате је валидним потписима подржало 1.119 грађана.
Станојевић каже да је прву листу за локалне изборе поднео 25. маја, али је ГИК одбио њено проглашење због тога што наводно нису отклоњени недостаци.
- Ми смо кренули да правимо другу листу, под називом "Дела, а не речи - др Владица Станојевић". За један дан, листу је подржало 1.262 грађана. На листи су људи који могу да покрену Крагујевац и од града направе лепо место за живот - каже Станојевић.
Истраживање Фактора плус из маја 2020.
СНС 61,0
СПС + ЈС 13,5
СПАС 4,9
ПСГ 3,6
СРС 3,3
"Метла 2020" 3,1
Доста је било 2,6
Уједињена демократска Србија 2,4
Заветници 2,2
"1 од 5 милиона" 1,3
ПОКС 2,1
Стање на КиМ је драматично, тензије су до усијања! Више о томе ОВДЕ.
Извор: