Као и пред сваке изборе, тако се и пред ове води прича о томе колико посланици и странке добијају и колико ће тек пара да добију за свој рад. Мада странке добијају неупоредиво више пара од посланика, често је новац који добијају посланици у првом плану. Ту се издвајају две школе мишљења.
Најпре: посланици су превише плаћени. Тешко је супротставити се овом ставу. Ако би Скупштина са 250 посланика требало да буде законодавно тело које контролише рад Владе Србије и доноси законе према потребама грађана, онда, збиља, посланици - част ретким изузецима - нису заслужили ни ово што примају. Јер, колико заиста заслужује месечно неко ко, на пример, дође, одседи у Скупштини колико треба и гласа "за" кад чује звоно Маје Гојковић?
Или неко ко - још горе од претходника - дође, јавља се стално за реч, у говорима буде дрзак, агресиван, безобразан (у изворном значењу без образа); ко користи време које је добио да оптужује разне људе за ужасне ствари, знајући да му накарадан систем имунитета пружа могућност да каже све о свакоме и да за то не буде позван на одговорност? Па онда и он гласа на звоно Маје Гојковић.
Но, постоји и супротан став који каже да су посланици мало плаћени. И збиља, срамота је да (формални) представник грађана, члан највишег законодавног тела за свој рад месечно добија основну плату од тек око 650 евра - уз остале погодности (посланички додатак, бесплатан превоз, дневнице, накнаду трошкова преноћишта). Јер, основна посланичка плата је нешто испод 77 хиљада динара.
Има се, може се
Ипак, буџетом је предвиђен много већи новац за странке него за посланике.
Према Закону у финансирању политичких активности, за редован рад политичких субјеката (оних који имају посланике/одборнике, а они који их немају или су нова опција - нек цркну) из буџета се издваја тек 0,105 одсто пореских прихода - републичког за посланике у Скупштини, покрајинског и локалних за одборнике. Ово значи и да износ који странка/покрет добијају "по глави" посланика који уђе у Скупштину није фиксни - зависи од тога колико је буџетом предвиђено пореских прихода.
Тако, ребалансом републичког буџета из априла, ових нешто више од 0,1 одсто пореских прихода значи око 1,11 милијарди динара који иду политичким субјектима у Скупштини од 2016. године и онима који ће ући у парламент након избора 21. јуна. Ако овај износ намењен политичким субјектима у Скупштини поделимо са бројем месеци (12) и бројем посланика (250), можемо угрубо доћи до просечних 370.965 динара (око 3.150 евра) колико партија добија по посланику - месечно.
Ова рачуница, ипак, није најтачнија јер је законом предвиђено да се у расподели средстава по пет одсто гласова множи коефицијентом 1,5, а број гласова преко пет одсто се множи коефицијентом 1.
Преведено, до пет одсто сваки глас се рачуна као један и по глас, а преко пет одсто као један глас. Коалиција која је освојила пет одсто (на пример, Чеда-Борис-Чанак или коалиција ДСС-Двери) добијала је 7,5 одсто средстава, док је коалиција Српске напредна странке на својих првих пет одсто добијала 7,5 одсто средстава, а изнад пет одсто - остатак од 48,25 процената, колико су освојили укупно. То у случају коалиције око СНС значи да добијају 7,5 одсто на првих пет одсто гласова и још 43,25 процената средстава на остатак гласова - укупно скоро 51 одсто свих средстава намењених парламентарним странкама.
О томе колико је СНС (сам, без коалиције) доминантан у односу на остале странке када је реч о средствима из буџета, говори податак из 2018. године (последњи финансијски извештај СНС) - од укупно 1,04 милијарде динара намењених редовном раду странака, СНС је те године добила 370 милиона (коалициони партнери не улазе у ову рачуницу). Када укључимо и средства из кампање за београдске изборе, као и сву силу донација и прихода из градова и општина, СНС је 2018. "изашао" на чак 620 милиона динара, односно имао је око 5,3 милиона евра прихода.
Који документ је прекинуо НАТО агресију, сазнајте ОВДЕ!
Извор: vreme.com
