Резолуција је уседила након сагласности тадашњег председника Слободана Милошевића на услове које су предложили фински председник Марти Ахтисари и бивши руски премијер Виктор Черномирдин, 8. јуна, који су укључивали повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије. Резолуција 1244 усвојена је својена је у СБ УН са 14 гласова за и ниједним против, док је Кина остала уздржана због критиковања НАТО агресије, нарочито због бомбардовања њене амбасаде у Београду.
Њени представници су изјавили да је сукоб требало да реши Влада СР Југославије и њени грађани и да се супростављају страној интервенцији. Међутим, како је СРЈ прихватила мировни предлог, Кина није ставила вето на резолуцију. Резолуција 1244 је важан датум, јер је тиме окончана агресија на СРЈ и оквир је на који се и данас наша земља позива по питањима Косова. Резолуцијом је загарантован суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а за покрајину КиМ је предвиђена "широка аутономија"у оквиру Србије.
Београд и Приштина, међутим, различито тумаче Резолуцију, Београд скреће пажњу да ни у једном делу Резолуције нема помена о референдуму о будућем статусу, а с Приштином тврди да ниједна одредба резолуције не забрањује независност Косова. Резолуција је подразумевала да се војска и полиција, у потпуности и у тачно одређеном периоду, убрзано повуку са КиМ, што се и догодило. Један од главних задатака који је СБ овом Резолуцијом поставио пред себе и међународну заједницу је безбедан и слободан повратак расељених лица, којих је око 200. 000.
Међутим, и после много година од доношења Резолуције, број повратника је веома мали, између осталог И због учесталих напада Албанаца на имовину Срба повратника. Србија и многе друге државе чланице ОУН нагласиле су да Резолуција 1244 остаје правно обавезујућа за све стране. Међутим, Косово је 2008. године једнострано прогласило независност. Председник Србије Александар Вучић је једном приликом рекао да је Резолуција 1244 једини документ који садржи и неповољне ствари по нас, које никада нису прочитане народу.
Као проблематични делови Резолуције 1244, према његовим речима, издвајају се два члана, Члан 3 и Члан 11 потврђује одговорност СРЈ за кризу, позива се да прекине насиље на КиМ и да поверљиво започне повлачење снага. Вучић је тада подсетио да се у Резолуцији не помиње Србија, већ СРЈ, коју смо изгубили 2006. године, како је казао, "мудром" политиком тадашњег државног руководства Србије.
"Како смо успели, не разумем ни данас", рекао је Вучић, називајући то забадањем себи и сопственом народу нож у срце захтевом МСП, обраћајући се неодговорним питањем судијама које постављају земље које су у већини признале независност Косова.
"Да неко буде тако неодговоран, као да је намерно хтео да забије нож у срце, не могу да схватим. Мислите да се не плаћа цена за погрешне потезе из прошлости", запитао је тада председник Србије.
Након уласка међународне заједнице на Косово и Метохију, протерано 250. 000 Срба, Горанаца, Бошњака, Рома, Ашкалија и убијено више од 1. 000 људи, што је било етничко чишћење за које до данас нико није одговарао.
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оценио је данас да Кумановски споразум, којим је окончано НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године, није био капитулација. Дрецун је за телевизију Прва, поводом 21. годишњице потписивања Кумановског споразума, рекао да се српска војска повлачила "са 480 тенкова и подигнута три прста".
Додао је да је НАТО ратни циљ тада био да се војска потпуно истера, преда КиМ у руке терористима и да се све одвија у оквиру НАТО.
"Наш циљ је био да се решавање пренесе у УН, да спречимо потпуно повлачење војске и полиције и потпуну независност Косва и Метохије, а да није било успешне војне одбране земље не би било ни споразума у Куманову, ни резолуције 1244 Савета безбедности УН", рекао је он. Додао је и да је та резолуција сада највећа препрека довршавању посла који је НАТО започео много пре рата 1999. године.
Он је навео и да приштинске власти и Хашим Тачи сањају о томе да ће се све око Косова и Метохије завршити до краја године, а да је реално да се Тачи нађе иза решетака јер се, како је истакао, ради о ратном злочинцу.
Навео је и да они који су нас бомбардовали и даље не чују добро.
"Дијалог је у застоју због једностраних мера Приштине, то су интереси, политика, договор и то се спроводи, а Тачи нас оптужује да смо тражили изговор да се разговори не наставе, а ми смо све време тражили да се разговори наставе", рекао је Дрецун.
Поредећи српску позицију некада и сада он је рекао да смо сада значајно побољшали позицију и да се наши интереси уважавају а као пример навео је САД које позивају на постизање компромиса.
"Приштина и даље жели да пребаци све на Србију, кажу да је решење међусобно признање, што Србија неће урадити", рекао је он.
Војнотехнички споразум у Куманову потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова. Након потписивања споразума прекинуто је бомбардовање СР Југославије, које је трајало 78 дана. Документ је, између осталог, предвиђао повлачење војске и полиције с Косова, а дан касније Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244.
Шта је председник изјавио о годишњици Кумановског споразума, прочитајте ОВДЕ!
Извор: Танјуг
