Пише: Слободан Рељић
Људски живот мора бити испуњен смислом. У важним делима – од Достојевског до Албера Камија – „тражење смисла“ је прво питање. А „воља за смислом“, како је то говорио психотерапеут Виктор Франкл, постоји у сваком човеку и – „суштински га одређује“. „Смисао не може бити дат, смисао се мора пронаћи“.
„Закључујем да је смисао живота најхитније питање“, писао је и Ками. И најнерешивије! У свом „Мита о Сизифу“ Ками препричава виц: лудак пеца у кади а паметни га гледа и пита: „Гризе ли?“ „Како може да гризе, лудаче?! Рибе не живе у кади».
Такво је савремено друштво. Све се претворило у црни катран. Нема разлике између добра и зла, лепог и ружног, паметног и глупог.
Тако је могуће и да се однекуд појави корона-вирус и постане „највећи психолошки експеримент у историји“ in vivo. Јер, реално корона је мала болест да би се око ње организовао тако велики планетарни спектакл.
У нормалном времену је незамисливо да се ковид-19 нађе на насловним странама свих новина у свету, да буде прва вест свих телевизија и радија, да се убацује у милијарде свакаквих вести, слика, графикона, клипова…
Ево, насумичан поглед на интернет адресу www.worldometers.info/sr/ осмојулског дана 2020. показује да су ове године до овог дана од укупно 30,5 милиона умрлих – поред 543 хиљаде умрлих од фаворизованог ковида-19 – ту и 874 хиљаде људи умрлих од глади, 701 хиљада погинулих у саобраћајним несрећама, 557 хиљада људи који су извршили самоубиство, 509 хиљада који су умрли од маларије, 4,3 милиона људи умрлих од канцера, итд…
Успут речено, извршено је и 23 милиона абортуса!
У том великом распаду друштва позног капитализма постоје покушаји да се успостави некакав систем.
Имамо два фронта. На Западу се покушава на све начине и свим средствима одржати status quo, а на Истоку се друштва мењају и прилагођавају нечему што долази. На Западу је драма, да Истоку се води тешка пожртвована борба. И институционална решења су различита.
Над Западом, који је у пуном распаду, надвија се сенка Јединствене светске владе. То је оно што је изникло из Билдерберг групе па се развило у Светски економски форум у Давосу. Групе изнад закона, судских система и било какве контроле. Никад их нико није бирао да буду „владари света“, сем они сами себе.
Не мисле да било коме треба да одговарају, нити да било коме понуде да каже што о њиховом плану за уређење света.
Недоступни су и јавности, јер су део тих тајних друштава и водећи медији. „Захвални смо Вашингтон посту, Њујорк тајмсу, Тајм магазину и другим сјајним публикацијама чији су директори присуствовали нашим састанцима и поштовали дата обећања о дискрецији скоро 40 година… Било би немогуће да развијамо наш план за свет да смо били изложени светлима јавности током тих година. Али, свет је сада софистициранији и спремнији да крене ка светској влади“ (изјава Дејвида Рокфелера из јуна 1991, објављена у Аспен тајмсу, 15. Августа 2011).
Дејвид Рокфелер и његови мислећи саборци, попут најпознатијих Збигњева Бжежиског или Хенрија Кисинџера, држе да је „наднационални суверенитет интелектуалне елите и светских банкара сигурно бољи од националног самоопредељења практикованог у прошлим вековима“.
Да, то је изјава људи који јавно тврде да је демократија незамењив систем и иду по свету и уводе демократски систем по цену живота и смрти.
Како су повезани ти људи? Капитал је улог, а идеологија? Опет цитат:
„Неки чак верују да смо део тајне кабале која ради против најбољег интереса Сједињених Држава, карактеришући моју породицу и мене као ‘интернационалисте’ и део завере са другим широм света да изградимо интегрисанију глобалну политичку и економски стуктуру, једину на свету ако хоћете“, пише исти Дејвид у својим Мемоарима. Па, добро да ли су Рокфелери и друштво то у шта „неки чак верују“? „Ако је то оптужба, ја сам поносан на то“, рећи ће он.Дакле, нема ту никакве теорије завере. Они постоје, окупљају се, настоје да преузму управљање светом. Кабала њима није подметнута. Они су „поносни на то“. А „то“ би у односу на хришћанску цивилизацију у оквиру које они то чине било отприлике овако: Кабала (евр. qabbalah – примање, предање) представља мистичко учење и мистичку праксу у јудаизму. У питању је езотеријско теософско учење које је по духу потпуно страно Светом Писму, јер Божија истина која се налази у Светом Писму има за циљ спасење читавог рода људског. Зато о неком тајном знању не може да се говори.
‘Нисам говорио тајно ни на мрачном месту на земљи, нисам рекао семену Јаковљевом: Тражите ме узалуд. Ја Господ говорим правду, јављам шта је право.’ (Ис. 45:19). Слово Божије је Откривење о путевима нашег спасења.“ (јеромонах Јов Гумеров)
Кад се вратимо сад у корона свакодневицу иза корона-операције, у свим кључним моментима и у свим плановима за будућност пронаћи ћете и Рокфелер фондацију. Ту су и други из „друштва“. Бил и Мелинда Гејтс су раме уз раме с њима.
Контрола над важним институцијама је одавно успостављена – од финансија до здравства.
Ако се вратите у 1948, годину оснивања Светске здравствене организације са седиштем у Женеви, суочићете се са оснивачем – Рокфелер фондацијом. Данас је и оно што се и даље зове Светска здравствена организација УН, у ствари, у рукама Гејтса и других приватних финасијера. Зато је СЗО онако лако сваку другачију смрт у свету бацила низ реку и концентрисала се само на ковид-19. У часу је то покрила страшном речју – пандемија.
Бестидно рекло би се у хришћанском погледу на свет.
У трену су „закључане“ готово све земље света, па се отварају и затварају као стаклене баште. Сигнали се шаљу као трептаји астероида. Нико се не пита шта то значи. Шта су последице? Локалне владе јасно показују послушност и извршавају команде – део њих верује у то а део је озбиљно корумпиран.
Нико не мисли на народ и појединца. Они се само затрпавају опскурним изливима нестварне забринутости. У том нема никавог права и закона. Суспендоване су све слободе. Није само прописано шта се сме чинити другима, прописује се као обавезан и однос према себи. Други ће бринути о теби.
Кад су измишљени карантини, то је значило да се болесни одвајају на четрдесет дана да не преносе болест здравима, а данас је читав свет претворен у карантин. Где год погледате око себе „непријатељи“ вашег здраљва. И отац и мати, и браћа и другови. Само Светска здравствена организација и Кризни штабови брину о вама.
Колико год да је то смешно и нестварно, толико човек не може да се измакне и пође својом стазом. С времена на време се појединачни карантини претварају у концентрационе логоре.
Ово ће потрајати. Корона ће остати део наше свакодневице дуже него што је то икад успевало другим вирусима. Ако пођете и по српским градовима, већим и мањим – од Бањалуке до Ниша, од Суботице до Никшића – осетиће се повученост у себе. Нељудски опрез. Људи су као непливачи пред океаном. Застрашени да могу сваки час бити бачени с обале у хладне таласе. Страх се увукао у људе. Нејасан и тежак. Свако чека да буде доведен пред ПЦР тест судбине и да га ставе у ред за респиратор. Ни за једну од ових речи нисте ни чули до пре месец дана, а данас осећате да је бити или не бити, живот или смрт!
Тај страх није настао овде међу нама, он се и на српска друштва расипа као космичка прашина. Он се производи у специјалним погонима индустрије уклопљене у корона-пројект. „Људи у западној хемисфери се понашају као јагањци, преплашени да ће их инфицирати неки невероватно опасан нови вирус од кога им прети страшна смрт“, говори Вилијам Ендгал, аутор низа књига а и оне под насловом Столеће рата: англо-америчка нафтна политика и Нови светски поредак. „Тим триком глобалисти планирају да доврше посао укидања националних држава, да укину кеш и уведу дигитални новац који називају крипто-валутама и слично, које ће бити под тоталном контролом кабале централних банака. План је и да људи остану без могућности да се слободно крећу.“
Народи се хистерично побуне на различитим местима и различитим поводима. Свет испод кабала-поклопца кључа. Лаж је постала једина истина. Орвелове досетке више уопште нису ироничне.
Већ смо портошили више од пола године гледајући корони у очи, а да не могу да нам кажу шта је то. „Струка“ нам је говорила да се вирус развија док је хладно, а сунчева топлота ће га разбити у парампарчади! Кад!? Не само да се то није десило него се размахао неки „нови вирус“, и даље га зовемо – корона.
Док је прва корона убијала људе по старачким домовима, ова „нова“ се ухватила педесетогодишњака. „Струка“ не зна шта да ради, али зна шта да каже.
Светска здравствена организација стално шаље инструкције: после хита који се звао „закључавање“, сад смо код – маски. Сви да носе маске!
Шта је маска? Каква је она заштита? „Научно утемељење маски толико је да се за њихово ношење једино може рећи да не представља никакву штету“, пише познати амерички вирусолог Крис фон Сефалви.
„Корист никако није тако значајна да би оправдала интервенцију јавног здравства. Викенд индустрија прилагођених маски после појаве ковид-19 упитног је квалитета и ефикасности. А честице вируса ковид-19 су сићушни снопови протеина и нуклеинских киселина, величине око 0,1 микрон – или сто хиљадити део центиметара».
Дакле, нема тог људског плетива које може бити тако густо да би вируси у њега упадали као муве у мреже паукова. Зато су маске пре свега „психолошки ефекат“. Не знамо ни за шта боље, а мора нешто да се чини. Па, макар то било и убијање права да слободно одлучујемо о својој одбрани.
Тај природни људски страх од непознатог, СЗО третира као ресурс за бесомучну манипулацију.
Корона-вирус је, ако га посматрате контенкстуално, болест „скромних“ размера. Упола слабија, рецимо, од обичног грипа из сезоне 2017/2018, кад је у свету умрло милон и 200 хиљада људи. У два квартала 2020. године број жртава короне ће бити трећина те цифре.
Много је, наравно, али на милион и 200 хиљада оних људи није фокусирана пажња светских медија. Отишли су тихо и рекло би се – нормално. Зашто би смрт од ковида-19 била толико вреднија од грипног пада? Зато, што је драма ковид-19 операција.
То је социјални инжењеринг. Има циљ који оправдава средства. И координаторима ни једна цена није превелика. Јер не плаћају они. Они добијају. Такви екстрапрофити говото да нису виђени.
Из онога што се зове Јединствена светска влада „на националне владе се врши притисак да продуже закључавања, упркос разорним економским и содијалним последицама. Оно што се дешава без преседана је у светској историји“.
Иза продуковане кампање страха се одиграва велики трансфер вредности: „У фебруару је кроз берзанске трансакције широм света узето отприлике шест билиона долара… Пандемија представља чин економског рата против човечанства који резултира глобалним сиромаштвом и масовном незапосленошћу.“ (Мишел Чосудовски)
Људи су се надали да ће се пад-успон привреде око короне одиграти по слици слова “V”. Брзо падање, исто тако брз успон. Сад је јасно да од успона неће бити ништа.
„Земље које су преко 50 одсто светског БДП затворене су за посао. Економисти у потрази за историјским поређењима помињу пад 1929. године, економску кризу 1974. или рецесију 2008., али признају да све то не одговара последицама које би ова пандемија могла да има.“ (World News UK, April 29, 2020). Али, ни то није скупо. Улог је већи.
Прави се нови јединствени светски поредак. На том путу ништа није свето. Ни имовина у коју се некад капитализам клео. Ствари иду тако далеко да је Енглеска банка одбила да испоручи злато које јој је дато на чување, јер Енглези не признају да је изабрани венецуелански председник Мадуро легалан. Дали би то ономе кога су они хтели да поставе за председника, кажу, а знају да би им он, Хуан Гваидо, то свакако оставио за сва времена. И за сузе и за смех.
Урушавање међународног система се убрзава.
Последице, наравно, надилазе економски колапс. „Реална економија је заустављена. Смањивање економских активности подрива ‘репродукцију стварног живота’. То се односи не само на стварну производњу ‘животних потреба’ (храна, здравство, образовање, смештај), већ се односи и на ‘репродукцију’ друштвених односа, политичких институција, културе, националног идентитета.“
То је западни фронт – унутрашња драма система у урушавању. Иако се тзв. јединствена светска влада сматра надлежном и за Исток и ради да то отелотвори, они с другу страну не показују послушност. Истина, има међу њима „тројанских коња“ који би требало да нагризу одрбрани изнутра. Није их мало и нису слаби, али мањина су. Означена мањина. То је други фронт.
Корона-драме на Истоку – Кина, Русија, па и Индија и други се игра у опонентским околностима. И као напредак у односу на Запад. Кина се економски конфигурише као водећа економска сила. Русија мења устав да би избегла могуће дестабилизације у тешким временима.
Обе се подижу као империје новог посткорониног времена. Нико не зна тачно како ће то изгледати, али је свима јасно да се без стабилне националне државе неће моћи одржавати на великим таласима немирног мора.
Ништа није извесно у корона добу. Једино не ваља бити потопљен у котлу страха. Велика моћ стоји иза короне, али она није несаломива. И после короне биће исцрпљенија и саломивија него пре ове велике операције. Јер, свет другог пута нема.
Шокантан интервју о Вучићевом психичком стању прочитајте ОВДЕ.
Извор: Све о Српској/Borba.info
