– Колико видим, сада се ови разни аналитичари од њих одричу као да имају неку еквидистанцу и од власти и од опозиције – запажа Бећковић.
Бећковић наглашава да га “запањује елан са којим полиција кидише на демонстранте”.
– Нисам такав елен видео ни према једном другом народу, ни према душманину. А не знам колико ту има деце самих полицајаца. У име њих, опет, нико не говори. Нико није отишао на летовање. Пун је Београд. Није лош онај предлог о лигештулима испред Скупштине. Само да донесу пешкире и тушеве – истиче Бећковић.
Примећује академик и „репертоар псовки“, за који каже да је „нешто најзарђалије из нашег језика“.
– Десничари, ултрадесничари, фашисти… Баш бих волео када би неко спровео анкету у Србији па да пита народ шта је левица, десница, фашизам, антисемитизам. Мислим да би проценат људи, који би знали одговор на та питања, запањио свакога. Седамдесет пет година је од тих појмова, а нису били у толикој употреби ни пре 75 година – запажа признати песник.
– Све у свему се чини да тај наздравији и најлеши део народа није ничији и не треба ником – додаје Бећковић.
Осврнуо се и на мере за борбу са коронавирусом које се мењају из дана у дан.
– Не знам зашто те мере, које се сваки дан објављују, не читају спикери, него то говоре појединци у своје име. И није чудо што их нико не слуша – каже Бећковић и напомиње да му је, гледајући сцене са демонстрација, највише било жао коња и паса који су ту најнедужнији.
А на питање да ли види излаз из ове ситуације, одговара: “Кажу да вода увек нађе пут, тако ће га наћи и ова бујица”.
Од предаје Косова у Србији има нешто много страшније. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
