Исидора Жебељан је најистакнутији српски композитор млађе генерације. Професор је на Факултету музичких уметности у Београду и написала је око 30 композиција за различите инструменталне ансамбле, од композиција за соло инструмент, преко камерне и симфонијске музике, до опере и компоновала је музику за преко 30 позоришних представа.
Музику Исидоре Жебељан изводе реномирани светски ансамбли попут The Academy of St Martin in the Fields” из Лондона, оркестар РАИ из Торина, “London Brass”, “Brodsky Quartet”, “Nieuw Ensemble” из Амстердама…
Описујући тренутно стање у Србији, Исидора Жебељан каже да смо као нација потпуно дезоријентисани, као да се налазимо на броду дивљака. Она ипак верује да држава брзо може да се преуреди, али да су за то потребни неки сасвим другачији људи на власти, истински поштени, саосећајни, које истинито узбуђује потреба да направе модерну, срећну и уређену државу.
Којим путем се Србија запутила, у каквој ће држави живети наша деца и унуци?
- Србија као географски појам је место лепоте, божанствене, готово мистериозне природе, неизмерно богате, разнолике флоре и фауне, на чијем тлу се често рађају изузетно талентовани људи. Таква ће вероватно увек и бити, јер је природа неупоредиво моћнија од људи, и њене намере и планови су нам недокучиви. Будућности државе Србије су безбројне и верујем да ће наша деца и унуци вероватно ипак живети у мирној, уређеној земљи. Али ако ме питате куда се упутила садашња власт, онда ми се намеће реченица из Упанишада: "Пребивајући усред незнања, сматрајући себе ученима и мудрима, будале бесциљно лутају тамо вамо, као слепи којег води слепац".
Да ли ће нас покољења једног дана окривити што им нисмо оставили бољу и уређенију земљу у наслеђе?
- Нон е маи тропо тарди, како кажу Италијани. Никад није сувише касно да се направе велике и значајне промене. Верујем да држава релативно брзо може да се преуреди, али за то су потребни неки сасвим другачији људи на власти, истински поштени, саосећајни, које истинито узбуђује потреба да направе модерну, срећну, уређену државу (као што то, на пример, чини премијерка Новог Зеланда), који су духовити, креативни и мудри, и који тачно знају који то редослед корака мора да се пређе да би се дошло до закопаног ковчега са српским благом задовољних, радосних људи, који поштују једни друге и којима је лепо што живе заједно.
Где смо погрешили? Шта нисмо смели да дозволимо?
- Дивљање примитивизма.
Како сад да се извучемо из безнађа у које смо запали?
- Искључиво променом власти – за мене би једини захтев ових протеста требало да буде оставка Председника и Владе, поништавање избора, и то због свих крађа, катастрофалних грешака и малтретирања грађана, због кршења Устава, разних закона, због сејања мржње, због претварања државе у мафијашку лудницу…, па списак је скоро бесконачан.
Имате ли утисак да је дух нације измењен свакодневним фино упакованим шпекулацијама које нам сервирају људи који воде државу?
- Основна подела у нашем друштву није на првосрбијанце, другосрбијанце и ине, или на патриоте и издајнике или на бизнисмене и културњаке, или четнике и партизане, или на образоване и необразоване, или на људе из града или са села, већ на људе који имају ИQ изнад 100 и на оне који, стицајем разних околности, таворе у плавичастој измаглици немогућности разумевања било каквог смисла. Разлог оваквом развитку потоњих је злочиначка делатност заглупљивања, примитивизације, баљезгаризације и лоботомирања народа од стране свих власти које су дозволиле да, пре свега, Пинк телевизија, овакву своју перфидну активност спроводи већ деценијама, али и због свих других електронских и штампаних медија, чија имена ми се гади и да изговорим (извежбала сам се да, кад год пролазим поред трафика-новинарница, никада не погледам ни једну насловну страну). Пре појаве Пинка, постојали су још неки остаци социјалистичког поимања смисла живота, па сте тако имали сељаке који су писали поезију, раднике у фабрикама који су били кантаутори, а да не говорим о РТС-у, чији су програми били стварани по угледу на Би Би Си -јеве образовне, научне и културне програме. Све је то згажено црном, војничком, смрдљивом чизмом Радикала, СПС-а, Јула, а сада се та пустош затамњује до несхватљивог, најцрњег мрака, који емитују СНС и власт.
У здравом народу има готово увек нешто у чему се сви не слажу, али код нас ако се не слажеш с оним што власт промовише, будеш проглашен за непријатеља и државе и народа. Куда то води?
- То је тотално неразумевање демократије, неразумевање хришћанства, будизма, ислама, хиндуизма, једноставно неразумевање разлога зашто смо створени, неразумевање да је Одговорност одговор на постојање другог, прихватање његове егзистенције која је у садејству са нашом, то је живот у заједници, комуникација због које постајемо Личност, ми тако поново откривамо (препознајемо) оно што јесмо. Неразумевање оваквог поимања одговорности води у грађански рат и за то је власт одговорна 1.000%.
Да ли смо изгубили храброст и веру у себе?
- Да, потпуно смо дезоријентисани, као на броду дивљака, а разлог томе је што никада ништа из наше модерније историје није рашчишћено – ни то да су ратови изгубљени, ни ко су злочинци, а ко лопови, убице или лажови. Тај смрад трулежи незакопаних лешева прошлости окужио нас је тако да, као у Хаду, деценијама тумарамо по гњецавом, рањеном, скорелом телу Србије, потпуно изгубивши веру. Створити лепу, чисту и миришљаву баштицу у клоаки је немогуће.
Да ли нам је заиста потребан вођа који ће да нас убеђује да је лаж истина, а да је лопов поштен?
- Пре свега, појам вође и чврсте руке, везан је или за многољудне недемократске нације, попут Русије и Кине, или за незреле народе као што смо ми. Због историјских околности сталног државног дисконтинуитета, Срби се никад нису развили до фазе усвајања осећаја одговорности и зато нам је увек потребан вођа, јер је онда сва одговорност на њему. Западна демократска друштва су постулате своје демократије стварала у нека друга времена, када су хришћанске идеје љубави, поштовања, части, одговорности и морала биле важне, и оне су заиста уграђене у темеље тих система.
И Срби су, као народ, у том смислу дуго били авангарда на Балкану.
- Наравно да су и Срби и те како имали такве периоде величанствених идејних узлета, али због сталног разарања мукотрпно успостављаних поредака никада се ништа од тих идеја није уткало у систем. Данас су праве, духовне идеје прогнане из људског доживљаја стварности и заиста је тешко замислити да је могуће успостављање једног здравог, моралног поретка. Али није немогуће.
Да ли имате утисак да нигде као код нас политичари немају толику моћ да мењају и пре свега срозавају свест и достојанство народа.
- С једне стране то има везе са нивоом интелигенције одређеног дела народа, али и са нивоом интелигенције политичара. Јер шта било који политичар може да има од свег новца који је покрао и моћи која је привидна, јер је обележена манипулацијама и лажима, ако живи у страху, ако не сме да изађе на улицу, без десетак билмеза, ако је невољен или омражен. То је у суштини један веома бедан живот. Онај ко такав живот бира има проблем са интелигенцијом.
Шта треба да урадимо да би о нашим животима одлучивали ми сами, а не тамо неки понављачи с купљеним и фалсификованим дипломама?
- Да научимо да преузимамо одговорност, пре свега према себи и ближњима, да прихватимо једни друге и да заиста схватимо да смо заједница. Али за то су, као што сам већ говорила, потребни „учитељи народа“ који би нам својим примером показивали како се то чини. Потребно је и да се потпуно промени образовни систем, да се промене програми и начин на који се учи. Децу, пре свега, треба учити да постављају питања, да постављају и незгодна питања, једноставно да уче да размишљају о томе шта уче, да размишљају о свету око себе. Било би нужно и да се у школе уведу предмети у којима ће се учити шта је захвалност и зашто и колико је она важна (уз примере), шта је толеранција и зашто је важно пирхватање Другог и брига о њему – једноставно потребно је да се створи образовни систем који ће васпитавати интелигентне, осећајне људе са интегритетом. То је апсолутно могуће.
Приметно је да се већина чланова САНУ држи уздржано према многим недаћама које су захватиле наше друштво. Да ли је у реду то што је памет заћутала?
- Сваки појединац има свој осећај одговорности, морала и части. Ако се људи осећају сигурније да ћуте, оптуживањем не може да се постигне ништа. Можете само да замолите, да објасните колико је важно да се људи са интегритетом оглашавају, да апелујете.
Србија је сврстана у групу хибридних режима, где нема владавине права и слободе медије, и где се гуше све демократске институције. Уз све то имамо и најгори животни стандард у Европи. Шта је, по Вама, данас суштина живљења у Србији?
- Издржавање и преживљавање.
Да ли верујете да су у Србији могући фер и поштени избори, без уцена и притисака на бираче, на којима би лоша власт била смењива мирним путем?
- Само уз промену целокупног система о чему сам говорила.
Имате ли утисак да су Кризни штаб и људи из власти својим (не)чињењем допринели да се поново разбукта епидемија коронавируса?
- Апсолутно. Ти сулуди екстремни потези “кинеских” рестрикција и тоталне распојасаности, које су власт и Кризни штаб повлачили, довели су до тога да је велика већина људи у градовима пред пуцањем, о чему сведоче и протести.
Култура захтева да се лепота удружи с истином. Има ли у нашем друштву довољно истине и лепоте која ће успети да победи лаж и ругло?
- Куд год да погледате око себе видећете неке сјајне, лепе, паметне младе људе - они су наш "расковник" -закључила је Исидора Жебељан.
“Вучић бежи са чела СНС, јер му је то једини излаз”. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Direktno.rs
