Хитан апел послат је 14. јула специјалном известиоцу Уједињених нација (УН) против тортуре.
Писмо послато известиоцу УН-а садржи тринаест документованих примера како је полиција поступала према учесницима протеста који су почели 7. јула у Београду након што је председник Србије Александар Вучић најавио могућност увођења полицијског часа.
“Најмање неколико десетина људи подвргнуто је поступању које се може описати само као нечовечно и понижавајуће, а у појединим случајевима се може представити и као мучење”, наводи се у писму специјалном известиоцу Нилсу Мелцеру.
Поред примера поступања према грађанима “који се углавном заснивају на прекомерној, неоправданој и незаконитој употреби силе од стране полицијских службеника ангажованих на обезбеђивању протеста”, невладине организације помињу и “акте злостављања које су починили неидентификовани недржавни актери”.
“Имамо јаке разлоге да верујемо да они припадају неформалним криминалним групама уско повезаним са Министарством унутрашњих послова (МУП)”, наводи се у писму.
Шта се тражи од УН известиоца?
Невладине организације су истакле да “изостанак реакције надлежних органа”, као што су Сектор за унутрашњу контролу МУП-а и Основно јавно тужилаштво у Београду, указују на “системски проблем некажњивости за дела мучења и друге облике злостављања”.
“Ризик од широко распрострањеног полицијског злостављања и даље је присутан и постојаће и наредних недеља”, напоменули су потписници апела УН-овом известиоцу.
Известилац има могућност да кроз Савет за људска права УН-а изврши “једну врсту политичког притиска на државе да поштују међународне стандарде”, објаснио је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Никола Ковачевић из невладине Иницијативе за економска и социјална права А11, која је међу петнаест потписница писма.
“Тражимо да позове надлежне органе у Србији да спроведу истраге поводом свих очигледних навода о злостављању који се помињу у писму”, рекао је Ковачевић.
Тражи се и да известилац апелује на државне званичнике у Србији да осуде полицијску бруталност.
“Сви функционери су апсолутно једнострано представљали протесте, они су у потпуности занемарили ове случајаве (полицијске бруталности) које смо ми описали известиоцу”, напоменуо је Ковачевић.
Платформа невладиних организација своје захтеве поставља и пред омбудсмана, који је у свом извештају утврдио да на протестима није било прекомерне употребе полицијске силе, осим у појединачним случајевима.
Тражи се да омбудсман “без одлагања поступа поводом свих пријављених, али и непријављених случајева лошег полицијског поступања и изда сет системских препорука за измену понашања полиције”. Напомињу да се у Србији насиље према особама лишеним слободе сматра делом “полицијске културе”.
Последњи на списку захтева је да се “врло јасно предочи надлежним органима да, ако се протести наставе, сваки полицајац мора да носи видну ознаку на обезбеђивању протеста”.
То би, како наводи Ковачевић, помогло да се евидентирају “они полицајци који крше правила службе и злостављају демонстранте.”
Које су могуће последице по Србију?
“Класичне санкције нема, главна санкција коју држава може да претрпи је нека врста дискредитовања”, објаснио је за РСЕ Лука Михајловић из невладиног Београдског центра за људска права, који је такође потписник писма.
Према његовим речима, “то можда звучи безначајно”, али је за демократски свет то “озбиљна санкција”.
“Ако специјални известилац утврди да је дошло до одступања од међународних стандарда, то може негативно да утиче на перцепцију Србије”, рекао је Михајловић и додао да би то могло да “превентивно делује на полицију да буде опрезна у поступању у будућности”.
Ипак, истакао је да је најважније покренути поступке пред државним органима у Србији.
“Најбитније је шта ће тужилаштво урадити”, рекао је Михајловић.
Примери прекомерне силе
“Ми имамо снимак код поште, где пребијају човека са шипкама које не потпадају ни под једно једино службено оружје или средство које користи полиција”, описао је Никола Ковачевић из невладине иницијативе А11.
То је један од тринаест примера у писму, а невладине организације су изразиле сумњу да се на снимку не ради о припадницима полиције “због врсте оружја, начина облачења и начина примене силе”.
“Њихово понашање је класично пребијање са нестандардним предметима”, додао је Ковачевић.
Према његовим речима, држава није адекватно отклонила сумње које су се појавиле у јавности да су хулиганске групе тукле грађане.
“Желимо да специјални известилац позове државу да одговори на такве наводе”, рекао је Ковачевић.
И на другим снимцима које су забележиле телевизијске камере и грађани, а који су нашли своје место у извештају, види се несразмерна употреба силе, додао је Лука Михајловић.
“То су људи који седе мирно на клупама, или који су оборени на земљу са рукама преко главе штитећи се од удараца, не пружају никакав отпор. Они могу да буду ухапшени уколико постоји разлог за то, применом много мање силе”, рекао је он.
На снимцима, на које се позивају невладине организације у писму, види се и да “око 15 полицајаца удара пендрецима момка у центру Београда, на Теразијама и остављају га да лежи на тротоару”, или да “полицајац обара малолетника на бициклу у Новом Саду,а други га удара док је на земљи”.
На једном од снимака забележено је и да “полицајац директно испаљује сузавац на особу која није пружала отпор”, а помињу се и поједини случајеви прекомерне силе према женама.
Уз видео материјал и УН-овом известиоцу и домаћим институцијама биће приложени и извештаји специјалиста судске медицине.
“Они су прегледали повреде, прецизно их описали, и даће своје мишљење”, истакао је Михајловић.
Београдски центар за људска права и Иницијатива А11 грађанима су обезбедили бесплатну правну помоћ, а до сада су тужилаштву поднели више кривичних пријава због сумњи на полицијско мучење и злостављање на протестима.
“Ни на једну кривичну пријаву нисмо добили чак ни потврду да су примили, никакав одговор тужилаштва”, рекао је Никола Ковачевић.
Једина реакција полиције са којом су упознате невладине организације је идентификација осумњичених за насиље, који нису били ухапшени током ноћи протеста. Они су идентификовани на камерама.
“По истом том принципу, на исти начин, ако већ имају све те камере по граду, могу да реконструишу сваки догађај за који ми тврдимо да је полиција неоправдано употребила силу, а МУП се о томе уопште не изјашњава, укључујући и Сектор унутрашње контроле”, истакао је Ковачевић.
Шта каже полиција?
МУП Србије није одговорио на питања РСЕ шта је до сада урадила Унутрашња контрола како би испитала наводе о полицијској бруталности и да ли се полицајци против којих су невладине организације поднеле кривичне пријаве и даље налазе на радном месту или су суспендовани.
Питали су и да ли МУП води дисциплински поступак против својих службеника због сумњи на брутално поступање.
Директор полиције Владимир Ребић и министар Небојша Стефановић су у ранијим обраћањима јавности одбацили наводе о прекомерној употреби силе.
“Било је снимака где постоји индиција да су можда поједини полицијски службеници прекорачили силу. Надлежне службе у оквиру министарства ће то испитати, али молим вас, још једном да се вратимо на почетак. Управо ти људи који су били предмет примене физичке снаге су се у претходном периоду понашали насилно”, рекао је директор полиције 11. јула на конференцији за новинаре.
РСЕ није добио одговор ни о тачном броју приведених током вишедневних протеста и епилогу тих привођења – колико њих је пуштено, против колико људи је полиција подигла прекршајне и кривичне пријаве, а колико је на издржавању затворске казне.
“Тачан број не знамо, али у питању је више десетина људи који су у скраћеном прекршајном поступку осуђени чак и до 60 дана затвора, имамо пример да је неко добио 60 дана затвора само за вређање полицајца”, истакао је Никола Ковачевић.
Протест испред затвора
“Пустите их све” и “Стоп насиљу” – скандирале су десетине грађана испред затвора у београдском насељу Падинска Скела у понедељак, 13. јула.
Окупљени су тражили пуштање на слободу грађана који су по хитном поступку осуђени на затворске казне због учешћа на протестима у Београду и другим градовима Србије.
На скупу су били присутни и представници више опозиционих партија, удружења Грађански отпор и још неколико невладиних организација.
Ивана Јелић из невладине Здружене акције “Кров над главом” истакла је да се на издржавању затворске казне налази и троје чланова те организације – Владимир Ментус, Игор Шљапић и Марио Марковић.
“Они су приведени претходних дана, полиција их је брутално пребила и осуђени су на 30 дана затвора, без фер суђења. Без икаквог разлога су приведени, нису имали адвокате, нису могли да се бране и сада су затворени”, рекла на скупу Јелић.
Владимир Ментус, ухапшен у ноћи између 11. и 12. јула испред Народне скупштине, је и научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду.
Због његовог хапшења реаговало је и Социолошко научно друштво Србије.
Они су у саопштењу истакли да је Ментус “ухапшен је само због тога што се затекао на месту полицијске акције и без обзира на то што није учествовао ни у каквим акцијама против полиције, нити у било каквим другим насилним акцијама”. Као доказ за ту тврдњу, навели су снимак који поседују.
“Овакво поступање полиције и судски поступци по кратком поступку без заштите права ухапшених представљају флагрантно кршење људских права, подривају правни систем Србије и представљају још један пример узурпирања институција”, закључује се у саопштењу.
У реакцији на Ментусово хапшење, премијерка Србије Ана Брнабић рекла је на конференцији за новинаре 13. јула да је он приведен као део групе која је ометала рад полиције, те да је наведен као особа која је вређала полицајце који су штитили ред и закон током протеста. Она је рекла и да се неће мешати у рад правосудних органа.
Ко је реаговао до сада?
Протести у Београду почели су 7. јула, а повод је била најава председника Србије Александра Вучића о могућности увођења полицијског часа током викенда. Спонтани скуп претворио се у нереде, упад у Скупштину и сукоб полиције са делом демонстраната.
Функционери владајуће Српске напредне странке, на чијем је челу председник Србије Александар Вучић, протесте су оценили као “анархију” и “насилни покушај рушења власти”, а Вучић је за нареде оптужио “десничаре и екстремисте”.
Са друге стране, опозиција окупљена око странака које су бојкотовале изборе оградила се од организације протеста и учешћа у нередима, уз оптужбе да је “власт послала хулигане како би дискредитовала протесте”, како је то оценио опозициони лидер Савеза за Србију Драган Ђилас.
И у наредним данима грађани Београда и других градова Србије излазили су на улице, а као разлоге наводили су незадовољство због политике СНС-а и понашање власти током епидемије корона вируса, а један од захтева биле су и смене у врху полиције због поступања на протестима. До сада нико није преузео одговорност за организацију скупова.
До сукоба полиције и дела демонстраната дошло је и на протестима 8. и 10. јула, а биланс су привођења и више десетина повређених демонстраната и полицајаца.
Поред домаћих, реаговале су и међународне невладине организације, попут Амнести Интернешнала који је од власти у Србији затражио да гарантују сигурност на протестима и обезбеде грађанима остваривање права на мирно демонстрирање без страха од репресије.
Огласила се и Европска комисија са поруком да рестриктивне мере због пандемије корона вируса не треба да угрожавају право на мирно окупљање.
Амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко негирао је изјаве о наводном “руском трагу” у организацији протеста у Београду, а Амбасада САД у Београду је осудила сваку врсту насиља:
“Укључујући, како нам изгледа, координисане нападе на полицију који су деловали као да желе да испровоцирају претеране реакције, као и, чини се, прекомерну употребу силе од стране полиције”, наведено је у саопштењу Амбасаде САД.
Раскринкан режимски убачен елемент у протесте и ко је све започео! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Радио Слободна Европа
