Девет дана у више градова у Србији окупљали су се грађани, а највише их је било на улицама Београда, где је против власти Александра Вучића протестовало на хиљаде грађана. Према неким проценама, најмасовнији протест одржан је у среду, када је дошло и до највећих сукоба дела демонстраната и полиције.

Иако је већ после прве вечери, Вучић одустао од основног захтева – увођења вишедневног полицијског часа, грађани су и даље излазили на улице, на којима је полиција демонстрирала бруталност, ударала пендрецима и бацала сузавац чак и према мирним демонстрантима и новинарима… Са друге стране, хулигани су полицију гађали бакљама, топовским ударима, каменицама…

Ватрени почетак

После учешћа на протестима, скоро 200 грађана је ухапшено, међу њима и они који нису нападали полицију, а многи од њих су у рекордно кратким роковима осуђени и на казне затвора до 60 дана. Како је дошло до тога да протести испред Скупштине, који су оцењени као најозбиљнији у последњих осам година, буду готово угашени за мање од 10 дана?

Политички аналитичар Бобан Стојановић сматра да су протести нису “убијени”, него су само утихнули, до следећег окидача. Он наводи да је један од разлога што су се људи повукли са улица невероватна бруталност полиције.

“Један део људи је застрашен. Полиција је имала задатак да бије кога стигне и масовно хапси демонстранте. Такође, не може да се очекује да ће сваког дана, поготово тим интензитетом, људи протестовати”, каже Стојановић.

Он додаје да је један од разлога за осипање протеста подела на основу вредносне орјентације његових учесника. Како истиче, “грађанисти” неће са онима који скандирају “не дамо Косово” и који су насилни, а ови други неће са њима, кажу да су “манекени” и да седењем ништа неће учинити.

“Људи су се поделили и не схватају да ће, ако се не уједине, за то време Вучић и издати Косово и укинути слободе. Ако смо нешто научили, то је да мора да се нађе намањи заједнички именитељ између оних који имају различите вредносне орјентације и различити приступ политици. Људи морају да знају да без организатора, политичке артикулације и јасних захтева неће много постићи”, објашњава Стојановић.

“Власт се први пут уплашила грађана”

Политиколог Вук Велебити мисли да је и овај протест пратио идентични проблем као и претходне – недостатак јасног циља и захтева. Он наводи да демонстрације на улицама највећих градова у Србији нису имале огранизатора, нити неког ко би могао да артикулише тај бес грађана.

“Ови протести су били успешни јер је испуњен онај први захтев – одустајање од увођења полицијског часа. Ипак, та конференција председника државе на којој је саопштено да ће он бити уведен била је само повод. Незадовољство и бес грађана већи су од тога и врло брзо можемо да очекујемо поновни излазак на улице”, каже Велебит.

Он сматра да је кључно да протести добију организатора и неког ко ће преузети одговорност. Будући да смо на улицама имали велику разноликост демонстраната, Велебит сматра да је неопходно да се направи организациони одбор протеста, у којем ће бити представници странака, покрета и појединаца различите орјентације.

Шта даље?

“Они треба да се договоре око минимума заједничких захтева, око којих сви могу да се сложе и да се тако покаже јединство, а не да се делимо на леве и десне, на оне који седе и оне који стоје”, упозорава он.

Велебити истиче да се сада видело да се власт први пут уплашила грађана.

“Грађани су били бесни и спремни да се сукобе. Ви сте у року од два сата, после конференције Вучића, имали грађане на улицама. Ово је био најаутентичнији приказ њиховог незадовољства у последњих осам година”, закључује он.

У Србији букнуо нови смртоносни вирус. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Nova.rs