Из ноћне смене...Овако. Дуго сам размишљала да ли да напишем овај пост. Јер, факат, одлетеће ми глава ако га објавим. А није да сам баш љубитељка гиљотине. Но, како је у питању здравље људи, и како један овакав пост може да спасе људе болести или далеко било смрти, одлучила сам да ставим главу на пањ, започела је своју поруку Наташа Сабо Миљковић.
Па наставила, у Вршцу имамо велики број људи оболелих од Ковид-19 вируса. За проглашавање ванредне ситуације, а не само за препоруке заштите и самозаштите, које је град изнео. Колико сам информисана, а јесам, јуче је било 17 хоспитализованих оболелих од Ковид- 19 у нашем граду.
Инфективно одељење Опште болнице је пуно, одељење Рехабилитације исте установе постаје Ковид болница. Број људи у самоизолацији и оних позитивних на Ковид-19, са лакшом или без клиничке слике, број позитивних без симптома, и број послатих на кућно лечење Хемомyцин-ом (лакша упала плућа) не знам. Ситуација је крајње озбиљна, а како није проглашена ванредна ситуација, Вршчани углавном иду без маске која ипак донекле пружа заштиту, кафићи су пуни и тако даље... Живим у центру града и све видим. Опуштена атмосфера. Људи шетају са децом, бебама у колицима, нарочито је увече када освежи гужва, ћаскају без икаве заштите једни са другима и не слутећи колико је то опасно, упозорава она.
Зашто кријете број оболелих, инфицираних и хоспитализованих, зашто ризикујете здравље и живот свих грађана?! Зашто ризикујете да због тога, и у моју установу која је захваљујући надљудским напорима моје директорке којој је на првом месту пацијент и напорима свих нас да испунимо ригорозне мере због којих вирус није ушао међу наше пацијенте, а што би било права трагедија, зашто ризикујете да нам грађанство умире као муве, зашто? Пита се медицинска сестра.
Зашто не упозорите грађане на реалну опасност, па нико овде није толико ретардиран да се не заштити макар маском, неизласком без потребе из куће, избегавањем контаката, прањем руку, дезинфекцијом истих? Упитала је.
Зато што ова сада епидемија у граду је последица избора, предизборне кампање, ето зашто. И зато што се ова информација чува за још неколико потребних дана колико је потребно да прође од првих протеста у Београду против ове фашистичке власти којима су људски животи само бројеви на гласачком листићу. Да би, након периода који је потребан да би се болест развила (инкубација) вероватно дигли невиђену ларму и галаму и за све окривили протесте, опозицију која готово и да не постоји, младе људе који не пристају да их шутирају у главу умоболне слуге режима. Да, у томе је одговор на моје питање зашто. Прикрити штету изазвану неважећим изборима (по свим законима овога света су пали) по цену да се грађани разболе до те мере да нам здравство неће моће помоћи. Протести су у том смислу баш на руку легли онима који Мути Жвалавом из шу*ка не излазе, од страха углавном. А неки и због великих амбиција. Небитно, закључује она.
И наставља, све ово што се сада, ту и сада у Вршцу и околини дешава скупља се и кумулира да као застрашујућа бројка излети у право време, када ће за многе од нас већ бити касно. И је*е се власти за чињеницу да нам грађани тренутно безбедно шетају улицама, непажљиви и опуштени (част ретким појединцима), јер препоруке су блага реч за наш народ, треба дићи узбуну, увести ванредну ситуацију и саопштити да смо у великом проблему, а не безобзирно дозволити ширење вируса до незамисливих размера. Уз, наравно, и оно што ће протести у Београду и другим градовима неминовно донети са собом. Али не сада, не још. И никако у мери у којој ће нас ово ћутање коштати.
Као здравствени радник, који ради 32 године без грешке и дисциплинске казне у установи затвореног типа, сматрам да имам право да упозорим грађане на опасност, јер је то једини начин да их заштититим, баш као и своје пацијенте. Знате, ја сам деведесетих година прошла једну гадну епидемију у својој болници, на свом одељењу, умирали су ми пацијенти на рукама. Од обичне дизентерије, што је ништа наспрам овога што нам сада прети. Да можете то да замислите, били бисте јако опрезни и бринули о себи и другима, додала је Наташа Сабо Миљковић.
Зар је уопште битно одакле нам оваква епидемија, не само у Вршцу, зар нису битнији људски животи и здравље човека, здравље наших родитеља, наше деце?! Објавите реалне податке, прекините да се*ете како тестова нема или их родите ако их нема (још како ће их бити када буду били потребни за подизање Муте Жвалавог рејтинга), прекините да излажете људе опасности! Уместо тога, упозорите их на време, док још иоле није касно!
Јер, када први мој пацијент или неко мени близак буде умро од Ковид-а 19 поднећу тужбу против градоначелнице града за убиство са предумишљајем. А ја никада никога у животу нисам тужила, рекла је.
“Ја сам само сестра, медицинска, она особа која вам једина остаје када је најтеже. Неће вас лекари држати за руку када будете умирали, они помажу на други начин, онај за који ја нисам компетентна и на тај начин вам спашавају живот. Ми, медицинске сестре-техничари, смо последња линија одбране и утехе. Ако будете имали среће да уопште стигнете до било које болничке установе. Свако ко ради у здравству је битан! Болничарке-болничари, спремачице, портири, техничка служба... раде сада крвав посао, верујте ми. Крвавији но икада. Од сваког од нас вам зависи живот.”
“Зато, у име свих нас запослених у здравству, као појединац, апелујем да се људима каже истина и прекине са политичком калкулацијом!”
“Носите маске, избегавајте контакте, дезинфикујте руке, чувајте се!”
“И колико год да ја на**ем после овог вапаја, уопште није битно.”
“Ако само један људски живот спасем ови писанијама док ми суза сузу стиже, шта од туге, шта од немоћи, мој ризик, мој живот, моја професија има смисла. У противном, све што сам до сада урадила за људе, биће узалуд...”
“А верујте ми, урадила сам много. Баш као што су и неки други људи, урадили много за мене.” Завршила је своју поруку.
Њена објава на Фејсбуку је обрисана, због пријава од стране СНС ботова, што је навела у следећој поруци.
Породица Вучић огрезла у тежак криминал! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Директно
