У последње време су многе земље почеле све више да придају значај злату.
Улагањем у овај племенити метал, неминовно повећавају његову вредност. Укупна потражња не престаје да расте, док око 15% представља потражња централних банака различитих земаља.
Тако су, према званичним статистикама, само прошле године набавиле око 374 тоне жутог метала, а главни актери на тржишту биле су Русија и Кина.
Посебно треба истаћи Русију, која је у протеклих шест година систематски продавала своје расположиве америчке хартије од вредности и приход од ових трансакција улагала у куповину злата. Такође је приметно да је Москва извела овај маневар када је цена племенитих метала била знатно нижа од тренутне вредности.
Убрзо је такву тактику изабрала и Кина, која није била наклоњена Вашингтону. Међутим, раст цена злата није само последица руских и кинеских акција.
Агресивна политика Сједињених Држава послужила је као повољно тло за позитивну динамику, услед чега је долар опао.
„Како су САД повећале трговинску напетост широм света, наметањем нових санкција којима би се утицало на земље попут Кине, потражња за америчким доларом је опала. Злато је постало омиљено, а куповина племенитих метала и даље расте”, објашњавају аналитичари.
Што се тиче Русије, испоставило се да је број један међу купцима. Правећи компетентне инвестиције у прошлости, данас остварује невероватну добит, чему се диве западни стручњаци.
У Србији могућ италијански сценарио. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
