Наиме, како пише овај маринац, све је почело 7. јуна ове године када је теретни брод "Циркин", који је пловио под заставом Танзаније, тихо напустио турску луку и кренуо ка либијској луци Мисрати.
Не зна се поуздано шта је садржало 5.800 тона терета, али се може рећи да то сигурно нису били теписи. Поготово што су "Циркина" пратила 3 турска ратна брода. Претпоставља се да је носио оружје и војну опрему за либијску војску која је под командом међународно признате Владе националног јединства.
Подсетимо, тренутно се Влада националног јединства (ГНА), која ужива подршку НАТО, бори против снага генерала Халифе Хафтара које контролишу велике делове источне и јужне Либије.
Међутим, три дана касније, када је грчки хеликоптер пришао броду и затражио дозвољу за слетање како би извршио инспекцију, посада је то одбила.
Хеликоптер, који надгледа активности на Медитерану у оквиру операције Ирини, под покровитељством Европског савета, потом се удаљио и надзирао "Циркина" из даљине. "Циркин" је искључио транспондер.
Зато је о свему обавештена француска фрегата "Курбе", која у тим водама плови у оквиру морнаричких безбедносних операција НАТО.
Како су навели, турски бродови су циљали француски војни брод на Медитерану, што Анкара пориче.
"Циркин" је на крају стигао у Мисрату са својим товаром.
Француска је осудила потезе Анкаре и поднела званичну пријаву НАТО-у, а Турска је заузврат тражила извињење. Француска је потом суспендовала своју улогу у операцији Морски чувар, оптуживши Турску да је прекршила ембарго на оружје за Либију.
Међутим, како пише Ритер, ту инцидент постаје "мутан" јер се чини да је француска страна сама одлучила да приступи "Циркину", без овлашћења НАТО-а. ЕУ је позвала НАТО да овласти све бродове који плове у оквиру мисије "Морски чувар" како би пружили директну подршку операцији Ирини која се стара да се спроводи ембарго на оружје за Либију. Ипак, таква ауторизација подразумева једногласну одлуку, односно дозволу, свих чланица НАТО што није могуће јер је Турска на све то ставила вето.
Тако се у либијским водама родио велики сукоб међу важним чланицама НАТО-а, да се будућност Алијансе доводи у питање, сматра Ритер.
Како каже, у већини случајева је у центру ових неспоразума Турска чиме је упитна њена одрживост у Алијанси, а самим тим и читавог савеза.
Још од кад је приступила НАТО-у. 1952. године, Турска је била црна овца. Њен значај је велики, не само географски, поготово у покушајима НАТО-а да се позиционира у односу на СССР тј. данашњу Русију.
Оно што упада је у очи је дуга историја пучева у Турској и велика унутрашња борба између секуларних и исламистичких струја. НАТО је, такође, затварао очи пред многим недемократским дешавањима у Турској, попут свргавања легитимно изабраних влада, а долазак на власт садашњег председника Реџепа Тајипа Ердогана само је продубио непријатељство са НАТО и Западом.
Ердоган је исламиста са панотоманском визијом чији се ставови косе са свим што представљају друге чланице Алијансе.
А да не помињемо и турску куповину руских С-400.
Како напомиње Ритер за РТ, НАТО је изгубио на значају још од распада Совјетског савеза. Подељен је на многе фракције, али неслагање са Анкаром ипак преставља највећи проблем.
"Инцидент између Француске и Турске је оголио слабост НАТО-а, у питању је организација која очајнички покушава да остане релевантна. Чињеница је да је Турска најслабија карика овог војног савеза и њено континуирано присуство је отровна пилула која ће му, испоставиће се на крају, донети и смрт. Једино питање је - колико брзо", закључује Ритер.
Појавом С-500 наступиће нова ера доминације Русије! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
