Пише: Бошко Ћирковић Шкабо
„У почетку беше Реч.“ Бог, Велики прасак, Посматрач, Почетна вибрација, Љубав, Лепота, Доброта, Природа, Хаос, Космос, Штасмос... шта год... Ко капира златни стих из БС песме: „Зајеби шта не би неко да уради теби“, мени не смета. Зашто би ми сметало било какво веровање човека чије акције не одступају драстично од поменутог стиха? Назовимо онда, компатабилности с насловом ради, Постање и суштину „Великом темом“. Она је покренула: говор душа, говор енергија, говор тела (материје) и говор дела (интеракција међу поменутима). Наше несавршене речи и из њих проистекао говор су тек неспретни покушај грубог описа, апроксимација неопростиво ниске резолуције... Ту је и Вавилонски моменат непремостивих језичких разлика међу културама, што би рекли: „изгубљено у преводу“. Сликарство је очигледно метод комуникације ближи Извору. Не каже се узалуд: „Да ли треба да ти нацртам?“, кад некоме треба нешто подробно објаснити. Музика је вибрација, самим тим сигурно најизворнија... Елем...
Хтео сам да назовем овај текст наметнута тема. Али чак и кад овако дилетантски поразмислим, не могу се отргнути утиску да је свака тема за међуљудски разговор на неки начин наметнута. Може бити из домена „тема које се саме намећу“, било да сами промишљамо и философски разглабамо о Великим темама или нас озбиљно поткачи нека њихова повољна или неповољна манифестација (плодна година у пољу, мирис цвећа, сунчан дан, поплава, цунами, бактерије, посетиоци са друге планете...) па је разговор доста једноставнији и практичнији. Тема може бити из домена наметнутих од стране мање или више познатог и заинтересованог саговорника, било да неко жели да пренсе знање, вештину, информацију, став, убеди, покињи, потчини, одбрани...
А онда су ту и глупе теме тј апсолутно све потенцијално шокантне теме: хипербанализоване, форматиране на одређен број јединица (секунди, словних карактера, мегабајта...), пропраћене што шаренијим и гласнијим аудиовизуалима и емитоване јавно најширем аудиторијуму. У глупим темама је матрица наметања апсолутна: публици тему намеће медиј преко утицајних саговорника, утицајном саговорнику позваном да се на тему огласи их намеће мање или више признат и познат испитивач (раније, понекад и данас, познат као „новинар“), испитивачу их намеће уредник, уреднику главни уредник, главном уреднику власник-ци, власницима (шатро) публика.... Перпетум мобиле који, између осталог индукује и питање: Шта је старије инфлуенсер или инфлуенс? И просто вапи за канонизацијом пар личности које би саставиле нову корпоративно-геополитичку-<wbr />тајнодруштвену Теорију о постанку и суштини свега. Нешто на трагу еволуције мајмуна у размаженог хиперпотрошача, након Великог праска у омнипрезентној омнипотентној Веш машини...
А тек шок ивентови који су контент бубња те веш машине!? Обично је то неки политички пост веома важне особе која везе с везом, камоли политиком, нема или какава тениска бравура особе која, истина, има искуствену квалификацију за линијског судију. Молио бих све бивше колеге новинаре да ову бившу глупу личност обришу и са списка потенцијалних саучесника у глупим темама, као што су гро њеног деловања већ обрисали са списка довољно глупих тема. Не знам и нећу да знам ништа о томе чиме бисте да перете мозгове учесника у експерименту. Заправо, ту и нема шта да се зна... Ако не бисмо да завршимо као друштво из америчког филма „Идиокраси“ или из Пељевиновог романа „С.Н.У.Ф.Ф.“, требало би себе ужурбано свесно искључивати из глупих тема (и као саоговорника, а посебно као тематику). Опет, сасвим је могуће да смо већ прешли тачку у којој већина људи не би имало ништа против поменутих визија: друштва, економија, ратова, информисања, забаве... Наравно, када би им уопште биле познате и разумљиве...
Свакако је и ово била једна глупих тема. Време је убијено. Добронамерно се надам да нисам обмануо превише лаковерних. Остаје да оставимо врлдвајд селебритије да се враћају својим коренима путем друштвених мрежа, тениским ентузијастима да усавршавају своје слајс бекхенде на врелом асфалту новобеоградских блокова а службама извршне и судске власти да раде свој посао... Без притиска идиократске јавности. А за то, као што ономад (док сам још увек био врућа глупа тема) одговорих напредњацима на позив на митинг: „Није ником потребан Шкабо, него план и програм.“
Шта је нови проблем за Вучића, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
