О демонстрацијама у Србији писао је немачки лист Интернационале политик (Internationale politik), а у тексту је писало:
"Хорда полицајаца претукла је човека на земљи. Тројица тинејџера који мирно седе на клупи у парку нападнути су ниоткуда пендрецима. Потресни видео снимци који су у ноћним сатима постављени на Твитер и Инстаграму показују полицијско насиље које у Србији није дуго виђено. Многи кажу - од протеста против Слободана Милошевића.
20 година касније хиљаде људи су протестовале против његовог министра инфорисања усред пандемије коронавируса. Александар Вучић, председник од 2017. године, заправо опремљен само репрезентативним функцијама, али де фацто најјачи човек у Србији, критикован је јер је за кратко време манипулисао двема стварима. Прво, избори одржани 21. јуна, које неки називају демократском фарсом, делом и зато што је Вучић доминирао у медијима, иако није био кандидат. Друго, број заражених и умрлих од короне, за које се кажу да су много већи од онога што су власти саопштиле. У демократским земљама, само једна ствар би била довољна да доведе до промена.”
Насиље помогло председнику
У Србији је потпуно другачије. Тамо ескалирајуће насиље помаже председнику да користи непријатељске слике и теорије завере. На пример, упозорење да протестом управљају страни агенти, наставили су у тексту.
Ова реторика није нова, закључују из Интернационал политик и додају да противници владе већ годинама излазе на улице у Србији. Годинама их председник и његова десничарска Српска напредна странка игноришу, осуђују или исмевају. Пример су суботњи скупови који су покренути 2018. године након што је левичарски опозициони политичар Борко Стефановић претучен, због чега је завршио у болници. Ти протести су се одвијали под слоганом "1 од 5 милиона". Та парола алудира на Вучићеву изјаву: "Чак и ако се скупи пет милиона вас, нећу удовољити ниједном вашем захтеву". Тиме је било јасно да Вучић није заинтересован за велику већину гласача.
Демонстрације - то је још увек сасвим могуће у Србији, земљи коју је америчка невладина организација "Фридом Хаус" (Freedom House, срп. Кућа слободе) недавно спустила са демократије на "хибридни режим". Питање је да ли оно што се дешава на улици заиста достиже врхунац. Да ли су недавни протести другачији?
Стручњак за југоисточну Европу Флоријан Бибер са Универзитета у Грацу види две ствари. Прво, ту је та несразмерна употреба силе полиције. Са друге стране, људи су спонтано демонстрирали без лидера из опозиционих кругова. "Насиље је показало какви су нерви режима и да се владавина закона више не поштује", рекао је Бибер.
Чланство у ЕУ под знаком питања
Србија је званично кандидат за чланство у ЕУ, под условом да се 20-годишњи сукоб са окупираном српском покрајином коначно реши и да се спроведу реформе. Вучић се сада чини спремнијим да пристане на договор са Приштином него да дозволи слободу медија, опозицију и слободне изборе. Вучић је Србијом владао у стилу мађарског премијера Виктора Орбана. Нигде то није оставило такав траг као у медијском сектору. Владина странка је заузела телевизијске канале и таблоиде великог домета. Реч опозиционих политичара се слабо чује, што СНС даје огромну предност у предизборној кампањи, што је Европска комисија недавно отворено критиковала. Било је открића која су критична према Влади, али она нису допрела до већег броја људи, пише у тексту Интернационал политик.
Марија Вучић - која није повезана са председником - ради за КРИК, један од последњих преосталих медија који није под контролом Владе или пословних људи блиских власти. Она каже да је 2019. године било око 120 напада на новинаре, укључујући и вербалне претње и 17 физичких напада. Она се жали да Владине агенције и министарства све више игноришу њихове захтеве.
То је случај са новинарима из истраживачке мреже БИРН, који су у јуну извештавали о манипулисам статистикама везаним за коронавирус и наишли су на зид ћутања када су желели да се супротставе министрима или стручњацима из Кризног штаба.
Али, то није био покретач протеста, већ обраћање Александра Вучића 7. јула, када је најавио полицијски час за викенд. Да бисте разумели зашто је народ побеснео, потребно је вратити се на почетак епидемије, додаје немачки лист.
Променљиви поступци током короне
Влада Србије сматрала је ковид-19 прекидачем који се може укључити или искључити према вољи. Крајем фебруара медицински саветник председника Србије говорио је о "најсмешнијем вирусу у историји". Средином марта је уведено ванредно стање укључујући полицијски час - војска је патролирала празним улицама, а особама старијим од 65 година више није било дозвољено да изађу на улице. Викендом је био тотални карантин, који је у екстремним ситуацијама трајао и четири дана. Неколико земаља је применило драстичне мере као Србија.
А онда су, месец дана пред изборе, мере изненада попустиле. 25.000 навијача је било на фубдалској утакмици, дискотеке и ресторани су поново отворени без правила социјалне дистанце и ношења маски. Вучић је најавио победу над вирусом и обећао је свим пунолетним грађанима по 100 евра. А упркос бојкоту избора опозиције и ниској излазности, СНС је имала апсолутну већину од 63 одсто гласова. Марија Вучић, новинарка из Србије, препричала је дешавања са изборне вечери: "Чланови СНС су се љубили и грлили, без маске или социјалне дистанце. Касније се испоставило да је неколико њих заражено короном".
Дан након избора, према њеним речима, расположење се променило. Наводно поражени вирус се вратио. Људи су осећали да су мере попуштене само због избора. Чак и када је Вучић променио мишљење и рекао да неће бити забране кретања, протест је настављен. Ово показује да фрустрација није била усмерена против полицијског часа, већ против угрожабвања демократије уопште. И против осећања лажирања и преваре. Како је могуће да се све то онда изгубило у песку?
Питање промене власти у Србији се не поставља од 2020. године. Вучић седи у седлу чвршће него икад. Критичарима дозвољава мало слободе, у парламенту, у медијима, на улици. Али, испоставило се да су ти одјеци изоловани - колико год викали гласно, више их нико не чује", наводи се у тексту Франциске Шиндерле на сајту "Интернатионале политик".
Како Црна Гора постаје Украјина на Балкану, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Директно/ internationalepolitik.de
