Откако су 12. јула почели најжешћи сукоби између две бивше совјетске републике после 2016. погинуло је више од 12 особа, при чему обе стране оптужују ону другу за напад. Осим последица на самом попришту, драматична екскалација прети да растури климаво партнерство између руског председника Владимира Путина и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, оцењују посматрачи. Низ новијих војних сукоба – од Сирије до Либије – недавно је окренуло двојицу лидера једног против другог, стављајући на проверу њихову одлучност да одрже сложено партнерство засновано на заједничкој подозривости према Западу, али и економским везама.
Након избијања насиља на Кавказу средином јула, Турска је изразила подршку муслиманском савезнику Азербејџану, с којим је спајају језичке и етничке везе и понудила Бакуу да им стави на располагање ново оружје. Ердоган је обећао да ће се „супротставити сваком нападу“ на Азербејџан, који снабдева Турску јефтиним природним гасом.
С друге стране, Москва је прошле недеље наредила одржавање велике војне вежбе на југозападу Русије, при чему министарство одбране одбацује тврдње да оне имају за циљ да распламсају сукоб између Јерменије и Азербејџана. Москва је позвала на прекид ватре, те саопштила да је спремна да преузме улогу посредника између две стране.
Кавкаски суседи заратили су деведесетих година због азербејџанског отпадничког региона Нагорно-Карабах. Русија обмема странама продаје оружје у вредности која се мери милијардама долара, што је последњих година проузроковало трку наоружања. Саопштење Азербејџана прошле недеље да његов ракетни систем може да погоди нуклеарну електрану из совјетске ере у Јерменији постакло је страховања да би сукоб могао да измакне контроли.
За разлику од досадашњих борби, најновији сукоби, укључујући и жестоке нападе дроновима, тенковима и артиљеријом, одвијају се на 300 километара од Нагорно-Карабаха дуж међународно признате границе и близу нафтовода и гасовода у Каспијском мору, као и железничке пруге који снабдевају светско тржиште преко Турске. Ердоган је упутио прикривену критику на рачун могуће улоге Русије у сукобу , говорећи о офанзиви „изван калибра Јерменије“.
- Ово је руско задње двориште, а сукоб између између Јерменије и Азербејџана наставља се унутар параметара које је одредила Русија – изјавио је Озгур Унлухирсарџикли, турски директор немачке Маршалове фондације.
- Турска најновије сукобе види као поруку Русије, али зна да је веома ризично да се овде сукоби с Русијом, чак и преко посредника. Иако је Турска изразила чврсту подршку Азербејџану, никада није разматрала могућност директне интервенције.
Азербејџан, који је богатији и војно надмоћнији од Јерменије, уздржавао се од ескалације сукоба протеклих година, зато што зна да Јерменија ужива прећутну подршку Русије, која тамо има војну базу. Сада Азербејџан ради на томе да унапреди односе с Москвом, у нади да ће им помоћи да реше спор око Нагорно-Карабаха, пошто Запад у томе није успео.
Неки мисле да је распламсавање насиља на Кавказу последица промене односа у другим зонама сукоба.
Ердоган је прошлог месеца изјавио да би Турска могла да окрене нови лист у односима са САД, јер су се њихови интереси у Либији и Сирији приближили. Ова вест није позитивно примљена у Москви, која подржава сиријског председника Башара ал-Асада и посредовала је у низу прекида ватре са Турском.
У Либији руски плаћеници, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Француском, пружају подршку побуњеничком команданту Калифи Хафтару, чије је напредовање осујећено када се Турска укључила у грађански рат у јануару и преокренула ситуацију у користи међународно признате владе у Триполију.
- Главна динамика конкурентске сарадње између Турске и Русије јесте у томе што се обе осећају презреним од стране Запада – сматра Унлухисарџикли.
- Сада када је Турска сарађује са САД, тај савез почиње да се распада. Овога пута Русија је одговорила на Кавказу.
Настојања Турске да се укључи у сукоб могла би да јој се обију о главу, сматра Ричард Гирагосијан, директор Центра за регионалне студије из Јеревана. Стављање на страну Азербејџана могло би поново да гурне у загрљај Русије младу јерменску владу, која је дошла на власт после народне побуне 2018. и која је покушавала да се дистанцира од Москве.
- Опасност војног савеза Турске са Азербејџаном састоји се у томе што би он довео Јерменију у превелику зависност од Русије – оцењује Гирагосијан.
- То би могло да омогући Русији да пошаље мировне трупе у зону сукоба, где није било руског војног присуства. Јерменија, Азербејџан и Турска сви су били против присуства руских снага.
Неко жели да посвађа Путина и Лукашенка! Да ли ће у томе успети? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
