Премијер Душко Марковић рекао је у изјави да су разговори црногорске владе и Српске православне цркве 21. јула завршени без напретка након што две стране нису успеле да пристану на „компромис“. Тврдио је да је влада направила бројне уступке и чак предложила нове чланове Закона о слободи вероисповести, посебно у погледу коришћења „црквених и монашких здања, имовине и других некретнина које су у државној својини или су признате као државне, верске или културна вредност током судског поступка Српске православне цркве.
„Једини захтев владе био је да се региструју све цркве и верске заједнице, укључујући Српску православну цркву и њене епархије, у складу са законом. Нажалост, Црква је то одбила. Српска православна црква задржала је устаљену праксу функционисања изван правног система, ван правила и поступака “, рекао је Марковић.
Савет владике Српске православне цркве у Црној Гори рекао је да су прошли преговори били кориштени за „уцењивање Цркве и спровођење стварног политичког маркетинга“. Према савету, сви нови чланци које су владини стручњаци предложили контроверзном закону "бесмислени су ако влада инсистира на одржавању члана који, условно, црквену имовину условно проглашава државном својином. „Другим речима, црногорска влада није одбацила идеју о одузимању свих имања Српске православне цркве, већ покушава да сакрије ову намеру иза спекулација о неким „регистрацијама“ и чланцима који цркви омогућавају (неко време) да користи властите имовине одузете од стране владе.
Са Саутфронта примећују да је у овим условима, изненађујуће очекивати да ће Српска православна црква (канонска и најпопуларнија у Црној Гори) подржати контроверзни закон. Штавише, овај закон је очигледан покушај ограничавања верске слободе у Црној Гори у политичке сврхе јер ће, ако буде прихваћен у тренутној верзији, омогућити влади да се меша у црквена питања претњом де факто одузимањем својине (након де-јуре одузимања према прихваћеном закону). Дакле, концепт раздвајања цркве и државе биће нарушен. Примењујући овај контроверзни закон, влада настоји цркву претворити у оруђе утицаја на конзервативну већину Црне Горе, што се не свиђа недавним друштвеним, политичким и економским трендовима. Подривајући цркву као саставни део традиционалног друштва, присталице неолибералне агенде желе ојачати своје позиције на Балкану.
Иако је влада још увек у стању да прихвати горе поменути закон, па чак и да употреби силу за сузбијање протеста (посебно спекулишући о питањима претње КОВИД-19), то не значи да ће постићи успех у стварању сопствене марионетске цркве. Украјинске колеге премијера Душка Марковића и њихове присталице већ су покушали то учинити и чак су добили и своју „независну цркву“ уз подршку Министарства спољних послова Сједињених Држава и од недавно Цариградске патријаршије. Без обзира на то, чинило се да је овај пројекат мртав од самог почетка. Од стварања Православне цркве у Украјини 2019. године, већ се неколико пута поделила и постоји углавном на папиру. Упркос томе, покушаји наметања овог новог псеудо-црквеног ентитета као доминантне верске силе у Украјини довели су до пораста тензија унутар верске заједнице и допринели антагонизму становништва према влади. Тешко је очекивати да је то резултат који свака конструктивна влада жели да постигне. Међутим, ако је прави циљ дестабилизација друштва и административни покушаји да се угуши тачка гледишта људи, то и даље може бити користан сценарио за неку марионетску, западно-контролисану владу, напоменули су аналитичари.
Египат шаље војску у Либију, више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
