Најмоћније противоклопно оружје у региону у 2020. години има Хрватска. То су америчке противоклопне ракете АГМ-114 Хелфајер које се лансирају са хеликоптера ОХ-58Д Кајова Вориор које су САД донирале Хрватској.
Домет Хелфајера је 8 километра, до циља се води ласерски и лети око 450 метара у секудни – што потенцијалном противнику оставља мале шансе да побегне. Ракета има тандем бојеву главу и може да уништи све типове тенкова и оклопних возила. Условна мана је јесте хеликоптер Кајова Вориор који је прилично спор и тежак – што међутим до сада није био велики проблем у борбеним условима.
АГМ-114 Хелфајер на хеликоптеру Кајова Вориор (Фото: morh.rh)
До скора, окосницу хрватских противоклопних снага чинило је 20 самоходних лансера БОВ-1 са ракетама Маљутка, домета 3 километра слабе пробојности. Маљутке се испаљују и са борбених возила пешадије М-80.
Преносни системи у Оружаним снагама Републике Хрватске су такође Маљутке, као и нешто јачи Фагот домета 2,5 километра, који може да уништи старије генерације тенкова и још јачи Конкурс домета 4 километра.
Хрватска има и мањи преносни систем Метис домета 1,5 км и пробојности челика дебљине 460 мм. Мана свих ових система је што могу да дејствују само дању и при добрим временским приликама, што знатно умањује њихову вредност.
Друго место по квалитету противоклопног наоружања у региону држи Србија са руским ракетама 9М120 Атака, које се испаљују са борбених хеликоптера Ми-35М.
Атака има домет 6 километара, радио-командно се води до циља, просечном брзином од 400 метара у секунди што попут Хелфајера потенцијном противнику оставља мале шансе да побегне. Поседује тандем бојеву главу, што значи да пробија оклоп свих савремених тенкова и оклопних возила.
Ракета додатно добија на ефикасности због чињенице да се лансира са хеликоптера Ми-35М који има добре летне карактеристике.
Остатак противоклопних снага Војска Србије чине застарели системи. То су самоходни лансери руских ракета Маљутка на оклопним возилима БОВ, њих укупно 48. Маљутке су се лиценцно производиле у “Крушику”. Лансирају се и са борбених возила пешадије М-80, а користе се и као лаки преносни системи у пешадијским јединицама.
Главне мане Маљутке су домет од 3 километра и пробојности пројектила од само 200 милиметра челика. То је довољно за борбу против оклопних возила, али не и тенкова. Такође, ракета се до циља води путем танке жице и за савремене услове је спора – брзина је 120 метара у секунди.
Србија има и нешто јачи, такође руски систем Фагот, домета 2,5 км који може да савлада и тенкове које поседују земље у региону, али не и модерније тенкове.
Румунија заузима треће место по квалитету противоклопног наоружања, са израелским ракетама Спајк ЛР домета 4 километра са ласерским вођењем до циља и тандем бојевом главом. Борбена искуства говоре да је Спајк изузетно прецизан у свим временским условима.
Ипак, по бројности је Румунија, као највећа земља региона на првом месту. Поседује 86 самоходних лансера за ракете Маљутка домета 3 километра и 48 лансера руских ракета Конкурс домета 4 километра.
Оба пројектила се до циља воде танком жицом, делују дању и при повољним временским условима и лете брзином од 120 и 200 метара у секунди.
Румунија има и застареле системе у резерви, а то су противтенковски топови калибра 100 мм, и то 23 комада самоходнух СУ-100 и чак 218 М-1977. Топови су ефикасни само против статичних мета на даљинама до 1,5 км.
На четвртом месту је Словенија која поседује лаке преносне системе Спајк, израелске производње и то моделе средњег домета МР од 2,5 километра и дугог домета 4 км.
Словенци су интегрисали ракете Спајк на америчка оклопна возила Ошкош, а планирају набавку модела ЛР II домета 5,5 километра. Спајк је једини противоклопни систем у Словеначкој војсци.
Словенија и Мађарска користе модерне вишенаменске ручне бацаче Карл Густав М4 компаније СААБ (Фото: slovenskavojska.si)
Следи једна од већих војски региона - Бугарска армија која има масовне противоклопне снаге али не и савремене пројектиле.
Најефикаснији противоклопни пројектил који поседује Бугарска су руске ракете 9М114М Штурм које се лансирају са хеликоптера Ми-24В, лете брзином од 345 метара у секунди километара на час на максимални домет од 5 километра и уништавају оклопна возила и тенкове старије генерације.
Самоходне противоклопне јединице опремљене су са 24 лансера ракета 9П148 Конкурс на оклопним возилима БРДМ, које иако старије генерације имају вредност. Домет је 4 километра, ракета се путем танког кабла води до циља и може да уништи све типове тенкова у регион.
Лаки преноси системи у Бугарској армији су Фагот домета 2,5, Маљутка домета 3 и такође Конкурс домета 4 километра.
Условно речено главнину снага чине противоклопни топови Д-44 ( из Другог светског рата и 150 комада је ускладиштено за случај рата) и 126 комада МТ-12.
Противтенковски топови могу да гађају само непокретне циљева, значајно успоравају борбена дејства због своје гломазности и сматрају се превазиђеним наоружањем.
Мађарска попут Бугарске, има руске ракете 9М114М Штурм које се лансирају са хеликоптера Ми-24. Ракета није савремена, а квалитет подижу одличне летне карактеристике хеликоптера Ми-24.
Са друге стране, Мађарска има озбиљан мањак противоклопног наоружања, што је последица драстичног смањења војске у 90-их година и на почетку 21. века.
Нема самоходне лансере, али поседује преносне системе 9К111 Фагот домета 2,5 километра и 9К111-1 Конкурс, домета 4 километра, који могу да униште све типове оклопних возила и старију генерацију тенкова.
По квалитету и бројности следе Оружане снаге Босне и Херцеговине. Противоклопни капацитети засновани су на системима који су наслеђени од ентитетских армија, а арсенал је прилично разнолик.
По квалитету предњаче преносни француски системи Милан и кинески ХЈ-8, оба домета 4 километра, са жичаним вођењем до циља и пробојности оклопа тенкова и оклопних возила које поседују земље региона.
Од самоходних система Оружане снаге БиХ имају 49 лансера ракета Маљутка, које су монтиране и на 11 борбених возила пешадије М-80, а чине претежни део лаких преносних система и у пешадијским јединицама.
ОС БиХ има и преносне системе типа 9К111 Фагот и 9К115 Метис (домет 1,5 км), који могу да униште све типове тенкова и оклопних возила у региону. Сви ти системи се до циља воде путем оптичког нишана и кабла, немају термовизију или инфрацрвени ноћни нишан.
Претпоследње место држи Армија Републике Северне Македоније, са противоклопним системом Милан домета 4 километра, довољно за борбу против свих типова оклопних возила и тенкова у региону.
Северна Македонија је и једна од ретких која и даље користи бестрзајне топове, југословенске М-60 домета 1 км и амерички М-18 домета 500 метара, али је њихова борбена вредност упитна осим за лако оклопљена возила и непокрете мете.
Последње место заузима најмања армија у регион - Војска Црне Горе. Најквалитетнији систем који поседује Црна Гора је руски преносни систем Конкурс, домета 4 километра и могућностима да уништи све типове тенкова и оклопних возила у регион.
Поседује и 9 самоходних лансера БОВ-1 са ракетама Маљутка домета 3 километра, као наслеђе ЈНА, односно Војске Србије и Црне Горе.
Није за занемаривање и лаки преносни лансер Фагот, домета 2,5 км који може да се бори против оклопних возила и тенкова старије генерације (какве имају све земље региона).
Албанија је једина земља у региону која нема противоклопне системе у свом арсеналу.
Све војске региона поседују ручне ракетне бацаче у пешадијским јединицама.
Мађарска и Словенија су обновиле своје арсенале куповином шведског бацача М-4, али је Будимпешта задржала и совјетски РПГ-7. Румунија, Бугарска и Албанија такође имају РПГ-7, док су земље бивше Југославије ослоњене на ручне ракетне бацаче М-79 Оса и М-80 Зоља.
Који хеликоптер су Руси унапредили, сазнајте ОВДЕ!
Извор: balkansec.net
