Прича о кинеским беспилотним летелицама датира од пре две године, односно из августа 2018. године када је председник Србије Александар Вучић посетио Војнотехнички инситут, када је било приче о беспилотним летелицама и сарадњи са Кинезима на опремању и завршетку пројеката домаће извиђачке беспилотне летелице „Пегаз“. Прича о кинеским беспилотним летелицима добила је свој наставак на вежби „Век победника“, у новембру 2018. када је потврђено да су беспилотне летелице купљене. Прича о кинеским беспилотним летелицама настављена је септембра 2019 када је Вучић опет најавио на војној вежби „Повратак 2019“ да ће Србија набавити од Кине три батерије са шест или девет беспилотних летелица.
Овде ваља рећи да су све ове приче биле обилато медијски пропраћене посебно у режимским таблоидима. Таблоидни медији под ознаком „ЕКСКЛУЗИВНО“ најавили су уз велику помпу да од Кине Србија купује „језиве“ дронове мислећи на верзију ВИНГ ЛУНГ (WING LOONG) „Перодактил I/II произвођача „Ченгду еркрафт“ (Chengdu aircraft). Међутим, како то бива та прича је остала потпуно нејасна и сви су је посматрали као плод маште новинара који пишту свашта и глупости.
Међутим, прича о кинеским беспилотним летелицама свој наставак добија у новембру 2019. на ваздухопловној изложби у Дубаиу, када је в.д. помоћника министра одбране за материјалне ресурсе др. Ненад Милорадовић изјавио је за један ваздухопловни портал да ће српско РВ и ПВО добити у наоружање кинеску беспилотну летелицу Ч-92А.
Милорадовић је том приликом изјавио да је циљ куповине беспилотних летелица Ч-92А како би се убрзао завршетак домаће беспилотне летелице „Пегаз“ о обезбедио се од стране кинеских коопераната транфер технологије, као би „Пагаз“ од извиђачке бесиплотне летелице постао борбени дрон.
Прича о доласку кинеских беспилотних летелица почела је да кружи од средине јуна, када се пронела вест да је транспортни авион Иљушин 76 слетео на Батајницу. Како по обичају бива, испорука је званично извршена 30. јуна, када је заиста Иљушин 76 казахстанске приватне компаније слетео на Батајницу.
Званична промоција беспилотних летелица организована је у суботу 4. јуна 2020. на војном аеродрому пуковник Миленко Павловић у Батајници.
Вучић је приликом посете истакао је да је реч о шест нових беспилотних летелица купљених у Народној Републици Кини, које своје циљеве могу да гађају са удаљености од око девет километара, а истовремено да са раздаљине од 250 километара снимају терен и положај непријатељских јединица и објеката дубоко у непријатељској територији.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је Србија купила шест нових беспилотних летелица од Кине, али није могао због уговора да каже колико су коштале, јер постоји клаузула о тајности.
„То постаје савремени начин ратовања. Ми у томе нисмо могли и нисмо имали никакву шансу да се меримо са озбиљнијим земљама. Сада почињемо и важно је да смо договорили трансфер технологија са кинеском страном, тако да и наш Пегаз полако уводимо у систем Војске Србије. Учимо и преузимамо инжењерску технологију коју нисмо имали завршену до краја. За сада имамо 18 ракета, купићемо их више, нису скупе, а реч је о најбољем оружју и то се види у ратовању у Јемену и Саудијској Арабији – искључиво беспилотним летелицама, нема људских жртава, а резултати су најснажнији и задајете најтежи ударац потенцијалном непријатељу“, рекао је Вучић, поручивши да је срећан што Војска Србије расте, напредује и што је многоструко снажнија у односу на време од пре неколико година.
Како је истакнуто Војска Србије је прва у региону опремљена са кинеским беспилотним летелицама Ч-92А чији је, како је саопштено акциони радијус већи од 250 километара, максимална висина лета је 5.000 метара, а брзина нешто мања од 200 километара на сат.
„Систем наоружаних беспилотних летелица Ч-92А представља мултифункционални систем који се може употребљавати за реализацију широког спектра задатака, као што су извиђање из ваздушног простора, прецизно одређивање координата уочених циљева на земљи, аутоматско праћење покретних циљева на земљи, обавештајна припрема бојишта, корекција артиљеријске ватре, процена ефеката дејства, напад ласерски вођеним ракетама на циљеве на земљи, ласерско озрачивање циља ради дејства друге ласерски вођене муниције – бомби и ракета“.
Ч-92А (Чаи Хонг – дуга)
Када се год спомену кинеске беспилотне летелице увек се спомене Винг Лунг позната и као „Перодактил I/II произвођача Ченгду еркрафт.
Беспилотна летелица Ч-92 први пут приказана је јавности 2012. године на „Ер шоу Чајна 2012“ који је одржан у Жухајиу. Прва верзија ове беспилотне верзије израђена је у извиђачкој верзији. Димензије ове беспилотне летелице су дужина 4,1 м, висина 1,6м, размах крила 9 метара. Носивост опреме до 30 килограма, а максимална маса приликом полетања 300 кг. Максимална брзина ове летелице је 190 километара на час, а крстарећа брзина од 160 до 190 километара на час. Плафон лета 6.000 метара. Летелица може да остане у ваздуху до 10 часова, а терен који може да осматра износи максимално 250 километара од места на коме се налази удаљена командно-управљачка станица.
Док технички подаци Ч-92 су присутни, за нову верзију беспилотне летелице Ч-92А скоро и да нису доступни или су непрецизни, по систему нагађања, а приликом промоције на Батајници информације су прилично штуре за ове беспилотне летелице. Пад ове бесиплотне летелице Ч-92А средином јануара ове године у камбоџанској провинцији Кох Конг, саопштени су неки технички подаци о овој беспилотној летелици, које треба узети са резервом. Па је тако утврђено да беспилотне летелице Ч-92А су дужине 5 метара, имају распон крила 9,7, а негде чак 10 м. Максимална брзина је од 160 до 200 километара на час, а тежина опреме коју носи 35-40 килограма, аутономија лета до осам часова, Плафон лета је 5.000 метара, а акциони раијус како је наведено већ и од 250 километара од места где је лоцирана командно-управљачка станица.
На промоцији ове беспилотне летелице приказано је и њено наоружање ракете ФТ-8Ц масе 18 килограма и домета до 8 километара . Цена једне овакве ракета се креће од 30.000 до 50.000 долара.
За шест беспилотних летелица Ч-92А набављене су и две командно управљачке станице и то по једна за три беспилотне летелице. Ова командна станица монтрина је на тернска возила домаће производње типа ФАП верзије 2228, која су приказана почетком априла, као нова теренска возила за Војску Србије. Само тад није било саопштено шта ће на њима да буде монтирано.
Осим командно-управљачке станице од остале опреме приказани су видео терминали, оптоелекторнска средства као што су ласерски даљиномер домета 12 километара, ласерски обележивач циља домета 12,5 километара, термовизија до 13 километара у ноћним условима и 20 по дневној светлости.
Како је наведено време од доласка на положај до пуног ангажовања је сат времена.
Оно што су поједни портали саопштили главни корисник ових кинеских беспилотних летелица биће новоформирана 353. ескадрила, која је реорганизацијом војске после пропасти Државне заједнице Србије и Црне Горе била расформирана, као једина извиђачка ескадрила, а од ње формирана два извиђачка авијацијска одељења на аеродрому Батајница и Краљеву.
Овде ваља споменути и да је напомењено да ће корисник ових беспилотних летелица бити и Копнена Војска Србије, пре свега артиљерија за навођење и коректуру артиљеријске ватре за шта је приказана и опрема.
Приликом обиласка летелица које је уживо преносило велики број телевизија могло се чути и питање које је председник Србије поставио команданту РВ и ПВО Душку Жарковићу колико би требало да буде набављено оваквих беспилотних летелица да он буде задовољан, а генерал је ко из топа одговорио још шест.
Иначе, ваља подсетити да је својевремено када се размишљало о увођењу беспилотних летелица у Војску Југославије за извиђачке задатке сматрало се да је оптимални број за ондашњу величину државе такође био 12, али због турбулентних политичких вртемена та прича је отишла одавно у ад акта.
Такође, чувени в.д. помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић саопштио је и да је уговорена куповина 12 домаћих беспилотних летелица типа „Пегаз 011“, који се сада редизајнирају у Кини и чије увођење у наоружање после тестирања два прототипа очекује на лето 2021. Милорадовић је споменуо и да ће „Пегаз“ носити ракету у верзији ФТ-8Д, која је мања у односу на верзију ФТ-8Ц.
Ваља напоменути и да је Милорадовић да је у плану развој нове домаће беспилотне летелице, која би била већих димензија од представљене кинеске Ч-92А као и развој домаће лаерски вођене ракете која би била лансирана са ове беспилотне летелице. Према предвиђањима од њих би била формирана још једна ескадрила, што би значило да би Србија имала чак две ескадриле извиђачко борбених дронова.
Српска прича о беспилотним летелицама од ИБЛ-1 преко Орбитера до Врапца и Пегаза
Прича о кинеским бесиплотним летелицама била би непотпуна да се овде не спомене и домаћи покушаји развоја домаће беспилотне летелица намењене извиђању и каснији покушаји када су то технички услови дозволили опцију за прављење борбене верзије.
Овде би било згодно споменути да корени развоја беспилотних летелица на нашем простору трају од краја 1980-тих година за време бивше СФРЈ када су започета уводна размишљања, разматрања и анализе употребе беспилотних летелица за потребе извиђања војних и полицијских снага.
Војнотехнички институт израдио прву домаћу беспилотну летелицу под именом „Ража“. и под оузнаком ИБЛ -1000 која је прошла земаљска и испитвања у аеротунелу. Даљи развој на овој бесиплотној летелици прекинуо је распад државе и грађански рат.
Из „Раже“ развила се ИБЛ 92 израђена од фибергласа са пропелером. Опитовања ове бесиплотне летелице кренуле су средином 1990-тих, али су међународне снакције , економски емарго и недостатак новца, а касније и рат са НАТО пактом прекинуо ту причу. После политичких промена које су наступиле од 5. октобра 2000. рад на овој летелицу су настављени 2002. године ваздухопловне структуре Војнотехничког института у Жаркову. Интезивиран је посао на надоградњи извиђачке беспилотне летелице ИБЛ- 92 комерцијалном опремом која је нашла широку примену у изради радио вођених модела.
Први лет модификоване ИБЛ 2002 обављен је 14. априла 2003. Обављено је више летова и потврђена успешност аеродинамике и поуздани рад радио вођења и погонских система на летелици.
Овај пројекат добио је назив ИБЛ 2004 јер су кориштени компоненте које се могу набавити на комерцијалном тржишту. Систем ИБЛ -2004 чине три летелице, земаљска станица, комуникациони системи и пратећа опрема. Срце система требало је да чини мобилна земаљска станица која је снабдевена опремом за све фазе лета летелице од припреме, полетања, лета, пријем података и прослеђивање прикупљених података командно-оперативним центрима. Посаду је требало да чине три члана: оператори за управљање и праћење лета, за извиђачку опрему и за прикупљање и пренос обавештајних података.
ИБЛ -2004 опремљена је била сензорима који омогућују аутономни лет (жиро платформа са три брзинска жиро-компаса, акцелометра и магнетометра, ГПС пријемник, радио модем, антена примарног комуникационог система, оптички систем за управљање камером. Летелица је имала опцију ручног мода управљања, лет по задатој путањи, аутопилот курса, ваљања, пропињања и аналогни видео -комуникациони систем домета до 10 километара.
ТТ карктеристике летелице:
Размах крила 4,3 м, максимална маса 145 кг, маса корисног терета 30 кг, оперативна висина лета 3.000 м, максимално трајање лета већа од три часа, брзина крстарења 120 километара на час, снага мотора 18,0кW.
У међувремену уследио је распад Државне заједнице Србије и Црне Горе. Формирана је у лету 2006. Војска Србије и почела је реорганизација. У оквиру тежњи за модернизацијом и приступањем програму партнерства за мир Србија од Израела набавља 2008. 10 комада, а у Израел Војска Србије упутила је оператере за обуку.
Орбитери су по доласку у Србију били распоређени у некадашњу Специјалну бригаду у Панчеву ( која је умеђувремену расформирана и од ње су настале две бригаде), 3. бригаду стационирану у Нишу и 4. бригади у Врању. По тадашњој организацију бригаде у Панчеву и Нишу формирали су по једну извиђачку јединицу са по три орбитера, док је у Врању успостављена једна са по два орбитера, док преостала два су у резерви.
Осим саме летелице купљена је и пратећа опрема земаљска станица коју чине лаптоп и систем везе, затим специјални лансер у виду праћке, као и опрема за транспорт ранчеви, пуњачи батерија
Подаци о Орбитеру:
Тактичка беспилотна летелица Орбитер продукт је израелске компаније Аеронаутицс Дефенце Систем. Ова беспилотна летелица дужине је један метар има распон крила од 2,2 метра. Највећа маса у полетању је 6,5 килограма од чега на корисни терет отпада 1,5 килограм. Међутим неки тврде да је максимална тежина чак 9 килограма. Батерија омогућује аутономсност лета Орбитеру 90 минута, а оперативна висина лета је 600 м, док је максимална висина лета 5.486 метара.
Летелица се лансира са лансирне рампе по систему „праћка“, а по завршетку лета приземљује се уз помоћ падобрана или ваздушне вреће. Време припреме орбитера за лет траје 10 минута. Један од проблема ове летелице је тај што радијус дејства зависи од телекомуникационог пакета, а који за нашу Војску износи 15 километара у свим правцима. Орбитери у наоружању Војске Србије поседују Д-СТАМП жироскопско стабилисане сензоре, који омогућавају лако и елегантно управљање оваквом летелицом. Оператор летелицом управља преког одговарајућег лап топа који служи за контролу лета и пријем слике са сензора на бесиплотној летелици.
Због одличних сензора ова летелица се може ефикасно користити за извиђања по дању и ноћу, а због малих димензија оптималан је за кориштење у урбаном окружењу и специјалним војним и извиђачким јединицама. Војска Србије Орбитере користи искључиво за тактичка извиђања на терену, а могу се користити и за корекцију артиљеријске ватре.
Мини беспилотна летелица Врабац
Убрзо после куповине Орбитера међу стручњацима ВТИ родила се идеја да се направи тактичка беспилотна летелица (ТБЛ) кратког домета намењена за прикупљање података на тактичком нивоу извиђањем на даљинама до 10 километара и на оперативној висини до 500 метара, која ће имати способност да остане у ваздуху од једног до једног и по часа и способно ст да носи до 1,5 килограма корисног терета односно дневна и ноћна камера на стабилисаној платформи.ТБЛ се за разлику од Орбитера који се лансира помоћу праћке лансира избачајем из руке.
Беспилотна летелица типа „Пегаз 011“
Нова тактичка беспилотна летелица „Пегаз 011“ као идејни пројекат развијена је у марту 2010. године, а своју прву премијеру имала је на Сајму војне опреме и наоружања „Партнер 2011“, када је био приказан прототип ове беспилотне летелице.
Пегаз је замишљен као модеран и потпуно аутономни систем, са летелицом максималне полетне масе од 230 килограма.Ова беспилотна летелица има двоцилиндирчни бензински мотор. Летелица је у потпуности израђена од карбонских влакана и представља потпуни домаћи производ осим неколико компненти које се набављају из увоза. Према наводима који су објављивани Пегаз има долет до 100 километара и останак у ваздуху до 12 сати. Ова тактичка беспилотна летелица носи до 40 килограма корисног терета као што су дневна камера, термовизијска камера, ласерски даљиномер и ласерски обележивач, радаре за синтетизовање слике на земљи и сензоре за електронско извиђање.
Пегаз је дужине 5,535 м, размах крила 6,34 м, маса празне летелице је 120 килограма, а маса опреме 40 килограма. Максимална маса у полетању је 230 килограма. Максимална брзина је преко 200 километара на час, а максимална брзина кристарења 150 километара на час. Оперативна висина је 3.000 м. Полетање и слетање летелице аутоматско и ручно са полу уређене слетне стазе. Принудно слетање падобраном. Вођење командовани лет (аутопилот) и аутономни лет (програмирана путања), корисни терет 40 килограма, опције подвесног терета дневна камера, термовизијска камера, ласерски даљиномер, ласерски обележивач, мини радар са могућношћу снимања и мапирања терена домета до 20 километара.
Током суботњег представљања нових кинеских беспилотних летелица поново је било речи и о „Пегазу“. Тако смо могли да сазнамо да ће Србија да купи 12 беспилотних летелица типа „Пегаз“, да ће до краја ове године кинески и наши стручњаци осепти да спрема два редизајнирана прототипа „БПЛ Пегаз“, за исипитивана која би требала до лета 2021. да буду завршена, када би уследило њихово увођење у оперативну употребу. Такође спомињало се и да ће „Пегаз“бити наоружан и то са истим кинеским ракета ФТ-8Д које имају и БПЛ ЦХ92А, али неки спомињу и верзију ФТ-8Ц. Било како било као ће то изгледати видећемо следеће године.
Закључак
Испорука шест кинеских беспилотних летелица ЦХ-92А представља значајни искорак Србије у односу на остале земље региона. Испорука је додуше прошла некако незапажено у комшилуку, због пандемије короне која и даље траје. Прича о беспилотним летелицама није нова, али је свакако значајн корак у унапређењу извиђачких способности Војске Србије које су до сад веома ограничене, а техника са којом су располагале одељењац у оквиру ваздухопловства безнадежно застарела. У сваком случај набавку ваља поздравити јер набавка дронова свакако је јефтинијја у односу на употребу авиона за извиђачке задатке. Да ли ће бити припадник овакве есакдриле ствар престижа, као и што је случај са пилотима млазних ловаца остаје да се види.
Амерички ратни авион се упутио ка руској војној бази, више о томе ОВДЕ!
Извор: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com
