Црна Гора је након Албаније друга држава западног Балкана где ЕУ покреће мисију за побољшање контроле граница и борбе против илегалних миграција, а затим би могле да следе Србија, Северна Македонија и Босна и Херцеговина.
Према наводима Фронтекса, у Црној Гори ће бити размештено неколико полицијских службеника као вид помоћи црногорским граничним органима, на граници са Хрватском.
Наредних седмица присуство ће бити проширено и на контролу поморске границе, укључујући подршку задацима трагања и спасавања.
"Црна Гора и друге земље Западног Балкана кључни су партнери ЕУ у заштити наших граница и у борби против прекограничног криминала. Због тога данас покрећемо другу операцију у региону", рекао је извршни директор Фронтекса Фабрис Лежери.
Главни циљ операције је борба против прекограничног криминала, шверцовање миграната, трафикинга људима, фалсификовања личних исправа, украдених возила и пловила као и спречавање шверца дроге, оружја и борба против тероризма.
Полицијски службеници ЕУ ће све активности спроводити у сарадњи и уз присуство црногорских колега.
Мисија Фронтекса у Црној Гори покренута је након што је савет ЕУ 26. маја усвојио споразум о управљању границама између Европске агенције за граничну и обалску стражу са Подгорицом и са Београдом. Претходно су Скупштина Црне Горе и Европски парламент усвојили споразум о статусу између те земље и ЕУ о активностима Фронтекса који је ступио на снагу првог јула.
Слични споразуми налазе се у различитим фазама реализације и са другим државама региона, а најдаље је одмакла Србија. Према наводима Савета ЕУ споразум са Београдом ће ступити на снагу чим Србија заврши потребне процедуре. Европски парламент је у мају ове године већ усвојио је споразум о статусу са Србијом.
Споразум са Северном Македонијом парафиран је у јулу 2018. а са Босном и Херцеговином у јануару 2019. године и оба чекају на финализацију.
Албанија је прва земља западног Балкана у којој је Фронтекс покренуо операцију ван територије ЕУ. Од 22. маја прошле године тамо је размештено је 50 полицијских службеника са шеснаест патролних аутомобила и једним возилом са термовизијском камером.
Први контигент чинило је људство из Аустрије, Хрватске, Чешке, Естоније, Финске, Француске, Немачке, Летоније, Холандије, Румуније, Пољске и Словеније.
Повећање броја Фронтексових службеника на спољним границама ЕУ уследило је због континуираног повећања илегалних прелазака границе на такозваној Балканској мигрантској рути, која није изгубила на значају ни током пандемије корона вируса.
Мађарски званичници раније су упозоравали да је број илегалних прелазака границе у прошлој години удвостручен у односу на 2018. годину и да је за тих 12 месеци регистрован прелазак око 13.000 миграната на територију ЕУ.
Будимпешта је тада проценила да се само на простору Западног Балкана налази нешто мање од 100.000 миграната, што представља ризик за централну Европу.
Такође је наведено да је, осим на граници између Србије и Мађарске, појачан прилив миграната регистрован и на граничној линији са Румунијом и са Хрватском.
На пролеће ове године Фронтекс је појачао своје присуство и у Грчкој, како би контролисао не само копнене него и поморске границе те земље. Уз постојећих 500 полицајаца ЕУ на захтев Атине упућено је појачање од два тима за брзе интервенције са специјалним снагама.
Мултинационални састав од 100 полицајаца из 22 земље ЕУ укључујући Немачку, Холандију (жандармерија), Португалија (жандармерија), Пољску, Италију, Кипар, Словенију, Хрватску и Естонију упућен је као помоћ за заштиту грчке границе у региону Еврос, док је интервентни тим за заштиту поморских граница упућен на Егејско море.
За време трајања ванредног стања због корона вируса у Србији, границе су биле контролисане ригорозније па је притисак на територију ЕУ био смањен, али је зато број миграната у прихватним камповима у Србији готово утростручен.
Према званичним подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, у току протекле године у просеку се на територији Србије у прихватним центрима налазило између 3.000 и 3.500 људи, док је на улици или приватном аранжману боравило још око пар стотина људи.
Крајем прошле године је тај број увећан на око 5.000 (25. децембра регистровано 4.861 особа), да би у априлу, у јеку првог таласа пандемије, само у прихватним центрима било готово 9.000 људи.
Након релаксације мера за сузбијање пандемије и делимичног отварања граница појединих суседних земаља тај број је значајно смањен, што је индикатор да је Србија практично пустила један број тих људи да настави свој пут јер је њихов број далеко надилазио капацитете 17 центра (12 прихватних и пет центара за азил) које држава има на располагању.
То се види и из најновијих података комесаријата изнетих прошле недеље, према којима се у свим центрима широм Србије налази укупно 4.882 људи, највише из Авганистана, Сирије, Бангладеша и Пакистана.
Који хеликоптер су Руси унапредили, сазнајте ОВДЕ!
Извор: balkansec.net
