Пише: Геворг Мирзајан
Шеф Беле куће је са становишта америчке историје, нема сумње, у праву. Међутим, да ли ће нови глобални сукоб бити једнако предиван за Америку?
Те Трампове речи би у Русији, а вероватно и у Немачкој, Великој Британији, Француској, Италији и Јапану наишле на осуду. Политичар који би их изговорио вероватно би запечатио своју каријеру.
Американци не ћуте зато што свима недостаје здрав разум или зато што су морално деформисани. Они једноставно имају потпуно другачије разумевање оба светска рата.
У Првом светском рату Американци су изгубили само 117 хиљада људи - око 2% свих губитака земаља које су ратовале против Немачке и њених савезника.
У Другом светском рату су изгубили око 419 хиљада људи (од чега - само 12 хиљада цивила) - што је мање него што је Црвена армија изгубила само у бици за Стаљинград.
Оба рата су се одиграла далеко од америчких обала. Непријатељства нису уништила инфраструктуру континенталног дела Сједињених Држава. јесте Јапан крајем рата лансирао 9.000 балона са бомбама, од којих је неколико стотина одлетело до Америке, убивши неколико људи, али то није била нека посебна опасност.
Укупно је у Првом светском рату погинуло око 750 америчких цивила, а у Другом - око 12 хиљада (то је стоти део процената од десетина милиона цивила који су погинули током непријатељстава од 1939. до 1945.).
Американци више од 200 година нису водили ратове у којима је било у питању постојање или суверенитет њихове државе (поготово опстанак самог америчког народа).
А користи САД од оба светска рата биле су огромне.
Након Првог светског рата, Сједињене Државе постале су - од дужника са негативним трговинским билансом - један од највећих светских кредитора. Штавише, постале су једна од водећих светских сила.
На Вашингтонској конференцији 1921-1922, где је одређивана величина флоте великих сила, Американцима је омогућено да створе флоту са истом укупном тонажом као и дотад водећа поморска сила Велика Британија.
Британци (који су се од 1889. придржавали принципа „две силе“ према коме су настојали да имају јачу ратну флоту од комбинованих флота двеју највећих поморских сила након Велике Британије) – помирили су се са новим стањем. Јер, Америци су дуговали више од 4,5 милијарде долара (готово исто колико је Америка дуговала целом свету пре рата).
Други светски рат је претворио Сједињене Државе из велике поморске силе у светског хегемона. Европа је била уништена по други пут за 30 година, предала се на милост америчких корпорација.
Маршалов план, који је финансирао обнову Европе куповином америчке робе од стране Европљана, не само да је осигурао раст америчке економије, већ је и европска тржишта за њу.
Избијање хладног рата омогућило је Сједињеним Државама да преузму политичко вођство на Западу и да постану штит Европе.
Штит који више није потребан, али који Стари свет још увек одржава због испољавања политичке и економске лојалности.
Дакле, ратови - чак ни светски - никада нису били трагедија или претња за Сједињене Државе.
Увек су биле прилика да се домогну нових територија (пример је рат са Мексиком 1846-1848), да избаце конкурента из западне хемисфере (шпанско-амерички рат 1898.) или да прошире своју доминацију на цео свет.
Са ове тачке гледишта, оба светска рата су била заиста `чудесна` за Сједињене Државе.
Проблем је што је таква перцепција светских ратова од стране Сједињених Држава - водеће суперсиле и глобалног полицајца - претња целом свету.
Свет који је од Првог светског рата постао знатно међузависнији (погледајте шта је направио вирус који је настао на некој од кинеских пијаца), а већ се суочава са асиметричним методима ратовања који једним ударцем могу срушити економије других земаља.
Неразумевање реалне опасности од разорних ратова, са непрестаним балансирањем Вашингтона на ивици непријатељстава у великом броју криза (иранска, украјинска, корејска, итд.), прети да гурне свет у трећи светски рат који би се састојао од низа међусобно повезаних регионалних сукоба.
А тај рат више не би био `чудесан` ни за саме Сједињене Државе.
Федералним снагама наређено да покрену операцију "Леџенд"! Које су циљеви те мисије прочитајте ОВДЕ.
Извор: fakti.org
