Међутим, овој изјави је вероватно требало додати „сада“, с обзиром да ће према процени Фискалног савета до краја године бити потребно задужити се још 2,5 до три милијарде евра за финансирање овогодишњег дефицита буџета и отплату ранијих дугова који доспевају ове године. Укупно задуживање ове године би требало да износи око седам милијарди евра.
У својој анализи Фискални савет наводи да је држава већи део (око 60 одсто) већ позајмила, то се пре свега односи на еврообвезнице од две милијарде евра, а вероватно је то и разлог зашто држава има пара на рачуну да исплати и ових око 530 милиона евра у наредних пар месеци.
Савет напомиње и да би задуживање могло бити ублажено и уколико би се трошкови плаћали из депозита државе и то процењују на око 400 до 500 милиона евра. Највећи извор тих пара је концесиона накнада Аеродрома Никола Тесла.
Осим тога, држава и те како планира да се задужује и то званично, с обзиром да се према календару аукција обвезница у трећем тромесечју планира емисија око 435 милиона евра, што у динарима што у еврима.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, оцењује да ће до краја године бити потребно задужити се за још најмање милијарду евра, а све зависи од тога колико ће трајати мере помоћи привреди и да ли ће бити још неких секторских мера, затим како ће ићи наплата пореза и многих других фактора.
„Држава има простора да се прилагођава. Рецимо да успори инфраструктурне радове и тако смањи потрошњу, као што је у ребалансу буџета већ смањила те издатке за 20 одсто. Затим изгледа да још има неких пара у депозитима државе, али то се мора чувати за ванредне ситуације као резерва и не може се све потрошити. Такође, питање је шта је од тих пара буџетско, а шта од осталих државних институција, установа, општина… чији се новац налази на рачуну трезора. Постоји опција да републички буџет позајми паре од других нивоа државе па после да га врати“, објашњава Арсић.
Он додаје и да тај новац не мора да се позајми само емисијом обвезница већ држава може узети и кредит код банака, од ЕУ, ММФ-а…
Фискални савет упозорава на опасност од поновног раста јавног дуга и самим тим трошкова отплата камата који су непродуктивни трошкови.
Уколико би уследио нешто бржи опоравак привреде јавни дуг би могао да се задржи на 60 одсто БДП-а, али уколико би дошло до поновног прекида економске активности дуг би могао скочити и на 65 одсто БДП-а.
А у ово глобално кризно време трошак задуживања је све већи, што је показала и априлска емисија еврообвезница са приносом од 3,375 одсто скоро троструко више него што је тражено шест месеци раније.
Поред овога држава је до краја јуна на домаћем тржишту емитовала 2,1 милијарде евра обвезница, а у јулу је то увећано за још 100 милиона евра.
Дакле, с обзиром да се све мере помоћи привреди финансирају из дефицита буџета, за њих ћемо морати да се задужимо пре или касније.
Срећом држава није потрошила пет милијарди евра у првом пакету помоћи, као што министар финансија увек изнова тврди, већ око 2,5 милијарди евра.
Осим тога, добар део тога, попут одлагања плаћања пореза и доприноса је више позајмица која ће бити наплаћена следеће године.
Такође, питање је да ли би се све то могло назвати помоћу, јер би без тих ослобођења многи остали без посла, а држава без тих истих пореза и доприноса, али трајно.
Ипак, дошло се и до другог пакета мера, иако се у последњих две, три недеље од тога да пара више нема и да је ћуп празан, преко прозивања за комунизам оних који помоћ траже, дошло до новог пакета вредног око 530 милиона евра.
Иако су неки привредни сектори, а најгласнији су били хотелијери, превозници и угоститељи тражили секторске мере, усмерене на најпогођеније, па чак и уз најаву министра финансија да ће бити „снајперски прецизне“, ипак смо опет завршили са парама за све.
„Од тога да неће бити стимуланса, преко снајперски прецизних мера дошли смо до овога, а занимљиво је да је свака од ових опција у том тренутку проглашавана за најбољом могућом. Могуће је да се чека то истраживање привреде и да је овај пакет мера само премошћавање до тада, а да ће бити и трећег пакета“, оцењује Арсић додајући да су министар финансија Мали и председник ПКС Чадеж говорили о великом истраживању привреде и фокусираним мерама све до дан, два пре иступа председника Србије Александра Вучића са овим широким програмом.
„Можда је проблем што би то истраживање и анализе потрајали још два месеца, а са мерама се морало изаћи сада“, каже Арсић.
Други разлог зашто ни први пут, а ни сада, помоћ није опредељена само оним којима је заиста потребна, могао би бити недовољно квалитетан државни апарат који би требало да спроведе селекцију.
„Многе државе су помогле фирмама које се доказале пад прихода и ефекат короне, међу њима и Хрватска, која није много развијенија од нас. То би онда значило да је проблем у лошој администрацији“, каже Арсић.
Хасан Ханић, професор на Београдској банкарској академији, слаже се да би селективни приступ мерама био праведнији и ефикаснији, али то није било могуће у тако кратком року.
„Морала су се тражити примењива решења у кратком року иако је тачно да линеарне мере нису најбоље решење. Али ту се поставља питање ко ће да израчуна која предузећа, из којих сектора и грана су погођена. Па онда колико је ко погођен. Па онда како утврдити да је пад прихода последица корона вируса, а не нечег другог, рецимо лоших одлука руководства. Ово је било реално решење“; напомиње Ханић додајући да нема адекватне базе података са социјалним картама које прате примања и социоекономску моћ становништва.
Економска криза је блага реч - следи економски слом и глад! Више о томе сазнајте ОВДЕ!
Извор: Данас
