Транскрипти њихових разговора показују журбу америчке администрације да оконча рат на Косову, без обзира на то да ли је бомбардовање Југославије било легитимно или не.

Зато је Клинтон најпре убедио Блера да га подржи.

Иако је ознака тајности скинута, бројни делови разговора, пре свега Блерови, цензурисани су, али се из осталог види да су се њих двојица у великој мери слагали око тога шта треба да се ради.

У првом разговору од 31. јула 1998. године кратко причају о Косову.

- ОВК нас је ставила у тешку позицију – рекао је Клинтон, а Блер се сложио.

Клинтон је рекао да ће поново разговарати о Косову.

- Биле, имаш моју подршку од 101 одсто – рекао је Блер.

Спилберг, па Косово

Већ у следећем разговору 6. августа, након што су причали о Тоскани и Клинтон се похвалио како су му Стивен Спилберг и Том Хенкс били у гостима и пустили њихов нови филм „Спасавање редова Рајана“, Клинтон је рекао Блеру да га ја звао да разговарају о Косову.

- Погоршава се. Новински наслови то показују, а Милошевић иде ка војном решењу. Српске безбедносне снаге не само да сузбијају албанске милитанте, већ се такође укључују у систематске кампање против цивилног становништва. Мислим да се приближавамо великој хуманитарној катастрофи. Милошевић мисли да то може да ради док му прети НАТО-ов војни одговор, јер верује да ће НАТО одговорити само уз резолуцију УН-а, али Русија гарантује да ће је блокирати. Моје гледиште је да, у најмању руку, треба да га натерамо да размисли поново. Ми треба да финализирамо планирање које смо започели, идентификујемо снаге и размислимо о неком ултиматуму да га натерамо да заустави офанзиву и обнавимо аутономију за Косово. Верујем да би требало јасно да ставимо до знања да, док желимо добијемо одобрење од УН-а, ми то можемо и без њега. Знам да се око тога нисмо сложили и Олбрајт (Медлин) је разговарала са Куком (Робин, тадашњи британски шеф дипломатије, прим.прев) о питању Савета безбедности УН за потребна овлашћења. Да ти кажем, крећемо се ка судару на Косову и са оним шта даље се дешава у Русији – рекао је Клинтон и додао да се брине за здравље руског председника Бориса Јељцина и економију његове земље.

Затим је рекао да се плаши да ће многи цивили умрети на Косову и да ће бити доста избеглица, а да је због компликоване ситуације у Русији, најбоље да се сада не спроводи гласање у УН.

- Милошевић мисли да има одрешене руке. Разговарао сам с тобом и Џоном Мејџором (претходним британским премијером, прим.прев) и ја разумем да имате другачији систем за одлучивање о легалном ауторитету тамо – рекао је Клинтон.

Изградити правни случај

Он је затим описао како може да се изгради правни случај како би се оправдало бомбардовање.

- Било је више прекограничних упада и претњи међународним посматрачима, што би могло бити повод за самоодбрану. Такође, ту је и Милошевићева евиденција претње међународном миру и безбедности, а затим хуманитарних зверстава. Мислим да бисмо могли да конструишемо правни случај, али ако не могу тебе да уверим у то, нећемо имати шансе са Шираком и Колом - рекао је Клинтон, мислећи на француског председника и немачког канцелара који се у то време борио за нови мандат.

Блеров одговор није објављен, а Клинтон је наставио.

- Зар не би требало да покушамо да придобијемо Ширака и Кола да са нама потпишу ултиматум који ћемо дати Милошевићу? Причање о планирању тако нечега би било корисно да убедимо Ширака и Кола да УН резолуција није законски неопходна. Знам да Ширак жели то, али ће шкодити Јељцину ако га ставимо у позицију да потпише или блокира (резолуцију) – рекао је он.

Клинтон је рекао Блеру да се плаши да ће се ситуација на Косову погоршати.

- Чуо сам гласине о масовној гробници од 500 људи. То можда није тачно, али и друга страна покушава да нас натера да се умешамо. Ту су проблеми о којима смо ти и ја разговарали раније. Људи желе да будемо њихове ваздухопловне снаге за добијање независности. Али мислим да је проблем то што смо све то прошли са грађанским ратом у Босни и не желим да га понављам са другим муслиманским становништвом – рекао је он.

Клинтон је рекао да ће звати Хелмута Кола и "притиснути га".

Наредни разговори који су се тицали Косова били су у октобру, када је успостављена Посматрачка мисија ОЕБС на Косову, а из њих се види да су се и Французи сложили да треба претити ваздушним нападима. Међутим, наредних месеци нису говорили о томе, све до 21. јануара када је Блер позвао Клинтона.

- Здраво, Биле. Косово – почео је он, а шта је говорио не знамо, јер је читав пасус цензурисан.

"И Албанци кршили примирје"

Међутим, Клинтон је рекао да се слаже са тим да је неопходно да се предузме војна акција, али да не жели да пошаље копнене трупе. Даље, он је рекао да мора да има неки политички план да би спровео војну акцију.

- Ми смо у много другачијој ситуацији били правно и политички у Босни, јер свет је рекао да ови људи заслужују аутономију, али не и независност. Ја не желим да уваљујем у проблеме, али сада је 45 људи поклано, а Милошевић покушава да избаци Посматрачку мисију, немамо другог избора осим да нешто учинимо – рекао је Клинтон.

Он је указао међутим, да су и Албанци кршили примирје.

- Они вероватно имају онолико кршења примирја као и Милошевић, мада су његова драстичнија – рекао је и додао да и Албанци морају да седну за сто и да преузму своју одговорност.

Затим су у фебруару поново разговарали недуго пре него што се Клинтон састао са Шираком.

- Ту је и састаћу се са њим за неколико минута... Треба да будемо сигурни да се сви слажемо – рекао је он.

Иначе, недуго пре тога се Клинтон састао са новим немачким канцеларом Герхардом Шредером.

Наредних неколико разговора су се тицала могућег договора и чињенице да је Милошевић пристао да разговара са Ричардом Холбруком, али је Клинтон рекао да не верује да ће се Милошевић сложити око услова примирја, што се и није десило.

"Срби су јачи од Ирачана"

Дана 23. марта Клинтон је рекао Блеру да Милошевић није пристао и да је изгледао спремно да „спроведе велико насиље на Косову“.

Већи део даљег разговора је цензурисан, али су рекли да ће разговарати са Шираком и другим званичницима. Било је јасно да је бомбардовање извесно.

- Јачи су од Ирачана – упитао је Блер Клинтона.

- Да. Имају бољу ваздушну одбрану и ми људе у близини који су рањиви. Улози су велики али потенцијалне користи су огромне – рекао је Клинтон.

Уследило је 24. март, први дан бомбардовања. Клинтон и Блер су разговарали 30. марта када је говорио о томе да треба да се нађе решење за избеглице, али и да га брине растућа умешаност Русије и да „околне земље треба подробније да испитају руске пошиљке на Косово, да обезбеде да се не крши ембарго на оружје“.

Део текста је поново цензурисан, а Клинтон је рекао Блеру да пазе шта причају јер је то отворена линија.

У даљим разговорима у априлу Клинтон говори о томе како се нада да ће међународне снаге бити на Косову и да ће „морати да се посвете да заштите Србе на Косову макар колико и косовске Албанце“.

Клинтон тражио да се прошири распон мета, хтео да гађа и Црну Гору: "Знам да ће бити колатералне штете..."

У једном од њих је, међутим, Клинтон инсистирао на разорнијем бомбардовању, рекавши да зна да ће бити „колатералне штете“.

- Надао сам се да бисте ти и Азнар (Хозе Марија, бивши шпански премијер) док сте заједно могли да убедите (цензурисано) да да Кларку и Солани овлашћење да гађају шири распон циљева. То би захтевало удар на седишта на националном нивоу, војно-индустријске циљеве, ТВ торњеве (чему се он опирао), неке председничке мете, електране, седиште Социјалистичке партије, које такође има емитер радио ТВ програма. Заиста верујем да смо погрешили што нисмо појачали врелину против ових момака. Моји људи ме позивају и да размислим о превентивним акцијама против неких циљева у Црној Гори. Знам да (цензурисано) не жели да се удари тамо, али чак сам и он рекао да тамо има циљева које треба гађати.

Дозволи ми да дам пример или два: постоји неколико објеката за које мислим да тамо спемају своје пројектиле; у и око лука унутра Црне Горе; постоји један критични мост који морамо да погодимо, пре него што почну да се крећу њихове војне јединице... Још је важније да дођемо до циљева фазе III унутар Србије. Знам да ће бити колатералне штете и неких полемика, али ако желимо ускоро шансу за решење, ми морамо да појачамо ватру – рекао је Клинтон, а Блер се, погађате, сложио са њим око свега.

"Хорор прича" о погођеном аутобусу и кинеској амбасади

Занимљиви су разговори из маја, где је Блер рекао да кампања напредује и да је гађање електрана и нестанак струје у Београду “направио велику разлику”.

Међутим, Клинтон је указао на то да интересовање у свету за дешавања на Косову опада и да у медијима нема довољно оправдања за бомбардовање, док се јављају “хорор приче о колатералној штети попут оне о аутобусу погођеном на мосту”.

А убрзо је уследило и случајно гађање кинеске амбасаде у Београду у којој је било жртава.

- Управо сам изашао и дао изјаву рекавши да смо погодили неколико важних команди и континенталне циљеве, а да су штета начињена кинеској амбасади и смрти биле потпуно случајне. Изразио сам дубоко кајање људима и лидерима Кине, али и рекао је да је важно запамтити зашто су удари били неопходни - рекао је Клинтон, додавши како су амерички пилоти буквално ризиковали животе да би избегли да погоде недужен цивиле у Србији.

"Тражили би од нас да сравнимо ово место са земљом"

Клинтон је правдао бомбардовање рекавши да мора да се запамти шта је изазвало ваздушне нападе и шта је то што може да их оконча. Онда је Блер рекао да је Клинтон потпуно у праву.

- ТВ камере нису на Косову, али да јесу, виђали би људе које су сваки дан убијали Срби, Милошевић – рекао је Блер.

- Да имамо један ТВ приказ 15 људи везаних заједно и живих спаљених, од нас би захтевали да их избомбардујемо до краја, људи би се питали зашто нисмо ово место сравнили са земљом, али наши људи то морају стално да говоре медијима – рекао је Клинтон.

Закључили су да би требало да имају више снимљених злочина на Косову и да су фрустрирани тиме што Кинези и Руси кажу да је бомбардовање варварско.

Када је коначно Милошевић решио да пристане на компромис, бомбардовање је окончано, а Клинтон и Блер су кренули са разговорима о томе какви су им даљи планови за регион, а поготово за Косово, за које је Клинтон рекао да ће се њим бавити највећи амерички стручњаци, какав год формалан статус буде имало.

- Потребан нам је просперитетни Балкан, са мање искушења за сукоб. Желимо да буде више интегрисан са Европом. Са ЕУ, са НАТО-ом. Прво што морамо да урадимо је да дефинишемо тај простор: Словенија, Румунија, Бугарска, Македонија, Албанија, Црна Гора, Косово. И Србија ако будемо могли да се отарасимо Милошевића – закључио је Клинтон.

Ирански сателит из свемира надгледа највећу америчку војну базу на Блиском истоку! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц