Међутим, на јучерашњој конференцији др Зоран Гојковић, покрајински секретар за здравство Војводине, објаснио је да постоје изабрани и ангажовани чланови тог тела.
- У формалном смислу то је радно тело Владе Републике Србије, које по пословнику Владе може да ангажује различита стручна лица, то су ангажовани чланови кризног штаба, они се ангажују као неко ко ће помоћи остваривању задатака који се намећу и због којих је владино тело формирано. Оно што је објављено у медијима су изабрани чланови кризног штаба, али постоји и велики број ангажованих чланова кризног штаба: инфектолога, анестезиолога, интензивиста, али имамо и колега из других области - казао је Гојковић.
Коруководиоци Кризног штаба су: премијерка Ана Брнабић, министар здравља др Златибор Лончар, др Сања Радојевић Шкодрић, в.д. директора Републичког фонда за здравствено осигурање и покрајински секретар за задравство - др Зоран Гојковић.
Међу члановима Кризног штаба је још једанаест лекара, а списак објављен је на сајту Владе Републике Србије.
Тачно је да је цео тим састављен од стручњака, али нису сви лекари.
Списак људи који се од марта са стручне стране боре са овом пошасти од недавно се налази на сајту Владе Републике Србије, а ово су њихова имена:
1. др Горан Стевановић, начелник Клинике за инфективне и тропске болести ''Проф. др Коста Тодоровић'' Клиничког центра Србије
Горан Стевановић од епидемије корона вируса прозван је и српски Др Хаус, рођен је 1972. године у Београду. Медицински факултет Београду завршио 1996. са просечном оценом 9,42, докторирао 2012, ментор му је био проф. др Мијомир Пелемиш, који је такође члан Кризног штаба, а у звање доцента на катедри за инфективне болести Медицинског факултета изабран 2013.
2. др Предраг Кон, Градски завод за јавно здравље у Београду
Рођен је 1955. у Београду, а са само неколико месеци, због очеве службе, одлази у Њујорк где је живео до седме године. Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1981. године, а потом 1991. специјализирао епидемиологију на Војномедицинској академији. У тој институцији радио је 15 година, а био је и ратни епидемиолог.
У два мандата, од 2002. до 2010. године, члан Комисије за заштиту становништва од заразних болести. У време епидемије САРС-а (2003), постављен за шефа тима епидемиолога у склопу исте радне групе.
Учествовао је у изради Закона о заштити становништва од заразних болести 2004. године и изради Правилника о имунизацији и заштити лековима 2006. и 2017. године.
3. др Верица Јовановић, в.д. директора Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"
Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1991. године. Специјализацију из социјалне медицине завршила на истом факултету 2001. године, затим као стипендиста Владе Италије завршила Мастер програм Менаџмент здравственим установама у Риму на Институту Universita degli Studii “La Sapienza”. Наводи да од 2013. има звање примаријуса, додељено одлуком Министарства здравља.
Докторске студије завршила је и докторску тезу одбранила на Медицинском факултету у Крагујевцу 2017. године.
Чланица је Српског лекарског друштва, Секције социјалне медицине и Лекарске коморе Србије (бр. лиц. 103 371), као и Удружења за јавно здравље Србије.
4. проф. др Бранимир Несторовић, дечји пулмолог
Најконтраверзнији члан Кризног штаба дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1979. године. На истом факултету је, како истиче у биографији, докторирао 1985. године са темом: "Поленска алергија у деце". Специјалиста педијатар, пулмолог и алерголог.
За асистента на Медицинском факултету изабран је 1987, а потом 1991; за доцента 1995; ванредног професора 2000. године, а за редовног професора на катедри за педијатрију 2002. године.
Запослен је на Универзитетској дечијој клиници од 1979. године, као начелник одељења за алергологију и пулмологију, 1997. је био оснивач удружења дечијих пулмолога и оснивач фонда YUFEDA.
5. проф. др Владимир Петровић, директор Института за јавно здравље Војводине
Владимир Петровић је рођен у Карловцу 1973. године. Као студент више пута је награђиван, а 1996. добио је награду од Министарства просвете као један од 20 најбољих студената Медицинског факултета у Новом Саду.
Већ девет година проф. др Владимир Петровић је на челу Института за јавно здравље Војводине. Његови сарадници кажу да је њиховој установи успео да обезбеди статус Колаборативног центра Светске здравствене организације и да је заслужан за израду и увођење јавних електронских сервиса за пријављивање заразних болести и евиденцију хроничних болесника на територији Војводине.
У априлу 2015, а након успешне одбране магистарске, а потом и докторске дисертације, изабран је у звање ванредног професора на новосадском Медицинском факултету, где и сада предаје, а студенти кажу да им је професор Петровић један од најомиљенијих. Од прошле године је и гостујући професор Универзитета „Академиа Полонијна“ у Честохову, у Пољској.
6. проф. др Мијомир Пелемиш, бивши начелник Клинике за инфективне и тропске болести ''Проф. др Коста Тодоровић'' Клиничког центра Србије
Доктор Мијомир Пелемиш рођен је 1949. године у Шехеру, у Босни и Херцеговини. У његовој званичној биографији наводи се да је основну школу завршио са одличним успехом, као и средњу медицинску школу у Тузли. Медицински факултет у Београду завршио је 1976. године, са просечном оценом 8,3. Пелемиш се јасно сећа како је изгледао живот у Београду за време епидемије вариоле вере 1972. године. Он је тада је био студент Медицинског факултета.
7. проф. др Бранислав Тиодоровић, бивши директор Института за јавно здравље у Нишу
Др Бранислав Тиодоровић је током деведесетих био директор Клиничког центра Ниш, као најмлађи лекар у српском здравству на тако важној функцији. Кажу, успешно је обављао дужност првог човеке те велике здравствене куће. Био је и дугогодишњи директор регионалног Института за јавно здравље у Нишу, усавршавао се на Пастеровом институту у Паризу, био је професор нишког Медицинског факултета и шеф Катедре за заразне болести и епидемиологију.
8. др Снежана Јовановић, директор Службе за микробиологију Клиничког центра Србије
9. проф. др Тања Јовановић, продекан Медицинског факултета Универзитета у Београду
10. проф. др Зоран Радојичић, градоначелник Града Београда
Рођен је 24. октобра 1963. у Пожаревцу. Завршио је Медицински факултет Универзитета у Београду 1989. године и дипломирао са просечном оценом 9,14. Магистрирао је и докторирао на Медицинском факултету у Београду. Професор је Медицинског Факултета на катедри хирургије - дечја хирургија и урологија.
Од 1991. је запослен на Универзитетској дечјиој клиници где је радио као дечји хирург, а од 1998. је на Одељењу урологије са субспецијализацијом из урологије. Од марта 2013. до јуна 2018. био је и на позицији генералног директора Универзитетске дечје клинике у Тиршовој улици у Београду. У јуну 2018. изабран је за градоначелника Београда.
11. Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Рођен је у Београду 11. фебруара 1970. године. Завршио је Школу националне одбране - Високе студије безбедности и одбране. У фази је завршетка докторских студија из области економских наука, са усмерењем на финансијску контролу, управљање, извештавање и ревизију.
12. Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова
Небојша Стефановић је рођен 20. новембра 1976. године у Београду. Девету гимназију "Михајло Петровић Алас" завршио је у Београду, а дипломирао је на Факултету за пословне студије, Мегатренд универзитета.
На парламентарним изборима 2014. године, изабран је за посланика Народне скупштине Републике Србије.
За министра унутрашњих послова Републике Србије изабран је априла 2014. године, а од августа 2016. године уједно је и потпредседник Владе Републике Србије.
13. проф др Славица Ђукић Дејановић, министар без портфеља задужена за демографију и популациону политику
Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу, а дипломирала на Медицинском факултету у Београду. Магистрирала је 1983. и докторирала 1986. године. На Медицинском факултету у Крагујевцу ради од 1982. године, где је била асистент, затим доцент, од 1992. године ванредна, а од 1996. редовна професорка.
Након што је јула 2012. формиран кабинет Ивице Дачића Славица Ђукић Дејановић је именована за министарку здравља. На тој функцији била је до избора 2014, на којима је избрана за посланицу у Скупштини Србије. У августу 2014. године именована је за директорку клинике "Др Лаза Лазаревић".
На ванредним парламентарним изборима у априлу 2016. поново је изабрана за народну посланицу. У августу 2016. изабрана је за министарку без портфеља.
14. Владан Вукосављевић, министар културе и информисања
Рођен је 1962. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Имао је неколико студијских боравака у Француској и Немачкој. Похађао је постдипломски специјалистички курс на Правном факултету на тему Међународни уговори.
15. Вања Удовичић, министар омладине и спорта
Вања Удовичић је бивши српски ватерполиста који је каријеру завршио у Крагујевачком Радничком.
Проглашен је за најбољег играча света 2010. године по избору ФИНЕ и ЛЕН магазина, од Спортског савеза Србије је примио "мајску награду". Тренутно је министар у Влади Републике Србије.
16. Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја
Младен Шарчевић је тренутни министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Рођен је 1957. године у Београду, где је завршио основну школу, XИИ београдску гимназију и Природно-математички факултет у Београду — одсек географија. Постдипломске студије завршио је на Центру за мултидисциплинарне студије БУ – смер заштита животне средине.
17. проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја
18. Радомир Илић, државни секретар у Министарству правде
Радомир Илић, државни секретар у Министарству правде, рођен је 5. јуна 1983. у Београду.
Након што је дипломирао на Правном факултету у Београду, од 2007. године прво ради као тужилачки приправник у Петом општинском јавном тужилаштву у Београду, а пошто је 2010. године положио правосудни испит, постаје тужилачки сарадник у Вишем јавном тужилаштву у Београду.
Почетну обуку за носиоце правосудних функција на Правосудној академији Републике Србије завршио 2013. године. У августу исте године изабран је за заменика основног јавног тужиоца у Београду. Током обуке на Правосудној академији, стекао је више сертификата из области кривичног права и права заштите детета.
У септембру 2012. постављен је за посебног саветника Министра правде, а, поред осталог, био је координатор радне групе за израду Националне стратегије за борбу против корупције. Током 2013. постаје експерт УНОДЦ за примену Конвенције УН за борбу против корупције, потом заменик шефа преговарачког тима за Поглавље 23.
Представник је Републике Србије у Регионалној антикорупцијској иницијативи, као и у Групи држава против корупције (ГРЕКО).
19. Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације
Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1990. године. Завршио је специјалистичке студије на правном факултету у Београду на тему "Тероризам, организовани криминалитет и корупција".
Каријеру у МУП-у Републике Србије је започео 1990. године у Управи за противпожарну и превентивно-техничку заштиту. Јула 2006. распоређен је на радно место саветника министра унутрашњих послова, а маја 2007. године именован је за помоћника министра унутрашњих послова и начелника Сектора за ванредне ситуације. На седници Владе 8. марта 2012. године, мандат му је продужен на додатних пет година.
Одликован је орденом Националног реда за посебне заслуге у рангу витеза француске државе за посебан допринос приликом изградње система заштите и спасавања и самог Сектора за ванредне ситуације. Указом председника Републике Србије за своју преданост раду одликован је златном медаљом за ревносну службу 2011. године. Угледна награда "Најбеограђанин" уручена му је 2009. године. Добитник је Прве награде поводом Дана Министарства унутрашњих послова 2004. године за остварене резултате у раду.
20. Жељко Петровић, бригадни генерал, начелник Управе за обуку и доктрину Војске Србије
21. Милош Поповић, шеф кабинета председника Владе
Рођен је у Београду 1986. године. Дипломирао је 2008. на Београдској банкарској академији (ББА) – Факултету за банкарство, осигурање и финансије, на смеру “Инвестиционо банкарство”, са просечном оценом 9,7, након чега је уписао постдипломске студије на Универзитету Рединг, Велика Британија, на престижној школи за финансије “ICMA Centre” – “Henley Business School” где је у року положио све испите и стекао звање – Master of Science in International Securities, Investment and Banking. У његовој званичној биографији се наводи да је током студија у Енглеској стекао је и диплому “International Fixed Income and Derivatives” (IFID),, лиценцирану од стране ИЦМА у Цириху, као и диплому “Chartered Institute for Securities & Investment” (CISI), водећу глобално признату постдипломску квалификацију из финансија која покрива области хартија од вредности, финансијских деривата, инвестиција и корпоративних финансија.
22. Тамара Стојчевић, заменик генералног секретара Владе
23. Петар Јањић, помоћник генералног секретара Владе
24. Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција у Министарству правде
25. Жељко Ћургуз, Републички секретаријат за законодавство.
На списку нема заменице Института "Батут" Дарије Кисић Тепавчевић и имунолога др Срђе Јанковића, најпрепознаљивијих лица са конференција за медије Кризног штаба, а који свакодневно дају изјаве у вези са епидемиолошком ситуацијом у Србији.
На питање зашто је то тако, из Владе Србије су раније дописом за медије одговорили:
- У Кризном штабу за борбу против епидемије коронавируса постоје изабрани и ангажовани чланови, а др Дарија Кисић Тепавчевић је међу ангажованим стручним лицима. Свако радно тело Владе Србије, по пословнику Владе, може ангажовати стручна лица ради помоћи у остваривању задатака због којих је основано - навели су.
У овом случају, како се додаје, међу ангажованим лицима су лекари др Берислав Векић, државни секретар Министарства здравља, Светлана Филиповић у име Института “Торлак”, др Дарија Кисић Тепавчевић из Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, имунолог Срђан Јанковић из Универзитетске дечије клинике “Тиршова“, Весна Мијуцић из Институт за трансфузију крви, Драгана Деспот из Завода за биоциде и медицинску екологију, директор Института за јавно здравље Ниш Миодраг Стојановић и др Татјана Пекмезовић, продеканка Медицинског факултета.
Кина је толико доминантна да мора доћи до сукоба са САД! И Русија ће бити учесник. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
