Од почетка до краја живот једне од највећих југословенских глумица био је проткан тугом, патњом и страхом.
Рођена у сиромашној јеврејској породици својевремено је причала да се као мала играла мравима, јер није имала играчке.
- Често сам размишљала о себи и питала се: Где је то почело? Ја сам рођена у сиромаштву. Ти Јеверји кад су сиромашни, чини ми се да нема веће беде од јеврејског сриомаштва. Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчка, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам. Мраве. Ту се развијала моја машта: знам добро, сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, те сад се шетају, трче, набављају храну, журе кућама, и ја сам се играла с њима- правила им разне препреке. Ставим траку па им препречим пут, или направим мост, или их скренем на другу страну: било је то моје мало позориште дизнијвског типа - присетила се Рахела својевремено детинства.
Прави пакао за њу почео је за време нацистичке окупације.
Да би избегла смрт, Рахела је често мењала локације на којима је живела, као и идентитете.
Међутим, једном приликом десило се да су јој наоружани Немци закуцали право на врата, након чега се одиграо догађај због ког је Рахела буквално у секунди оседела.
- Док сам се крила у једном собичку у Жаркову на врата је почео да лупа Гестапо. У том тренутку продарала се комшиница Смиљка која је једина знала све о мени. “Ружо, кажи драгичка, добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те” почела је да виче и бацила ми се у загрљај. У том тренутку схватила сам да покушава да их превари и наставила да се радујемо. Од среће са грлила полицајце, почлела да плачем од лажне среће и нудила им ракију. Они су ми честитали и отишли, нису ме легитимисали. Након тога највећи шок сам доживела када сам погледала себе и видела да више нам моје боје косе и да сам у свега неколико минута постала седа од страха - рекла је глумица у једном интервју.
Најврелију слику Лидије Вукућевић погледајте ОВДЕ.
Извор: Медији
