Вучић је за РТС рекао да је БДП Хрватске 53,6, а Србије 46 милијарди евра и додао да је разлика до пре две године била 10 милијарди евра.
„Сада је 7,6 милијарди евра у корист Хрватске, били су 100 година испред нас. Они ће на крају године имати БДП 48,3 милијарде евра, а ми 46,1. То је разлика од само две милијарде“, казао је Вучић. Он је навео да Србија у 2021. години очекује стопу раста од седам одсто, а Хрватска четири одсто. „До краја 2021. престићи ћемо Хрватску по укупном бруто домаћем производу, као што ће Кина за две и по или три године престићи САД“, додао је Вучић.
Као основна примедба теорији коју је изнео председник Србије намеће се чињеница да ако се и оствари, она неће бити плод наглог и јаког привредног раста наше земље већ пада хрватске привреде услед лоше туристичке сезоне.
Хрватска наиме као туристичка земља с морем инкасира значајна средства у том привредном сектору сваке летње сезоне. Овог пута због пандемије корона вируса на тај велики новчани прилив неће моћи да рачуна.
Економиста Милан Р. Ковачевић каже да претпоставка председника Србије није релевантна јер се заснива на томе шта ће се десити у будућности.
– Дакле реч је о спекулацији која може да се покаже нетачном из два основна разлога. Први је што Хрватска може да забележи бољи резултат него што се очекује а истовремено Србија лошији него што се предвиђа. У таквој ситуацији је веома незахвално прогнозирати шта ће се десити у наредном периоду, то јест одређене процене узети здраво за готово – наводи наш саговорник. Он додаје да Вучићевој прогнози не иде у прилог ни то што ће Србија забележити мањи привредни раст од чак седам одсто него што је планирано тако да ни са те стране није реално веровати да Хрватска без обзира на своје постигнуте, евентуално неповољне резултате, тако лако може бити престигнута. Такође, Србија је земља са мањим привредним растом па јој је у том смислу лакше да напредује од Хрватске чији је привредни раст на вишем нивоу – сматра Ковачевић.
– На крају чак и да се то деси то никако не значи да ће грађани Србије имати веће плате од комшија у Хрватској. Потпуно је јасно да ће и даље плате у тој земљи бити веће него код нас тако да је помало и саркастично и потцењивачки према грађанима наводити статистику која неће да се одрази на квалитет њиховог живота – каже Ковачевић.
Приватизациони саветник Бранко Павловић изриче примедбу да је реч о статистичком податку који се не заснива на БДП по глави становника.
– Понуђена статистика није најбољи показатељ теме о којој говоримо. Праве резултате ту даје БДП по глави становника а Хрватска је као земља са мање становника од Србије на том плану дупло успешнија. Такође, када је реч о земљама које имају нижу стопу привредног раста попут Србије па онда у односу на те резултате брже напредују, статистички подаци на годишњем нивоу нису најбољи показатељ и могу да заварају. Да би се стекао одређени утисак потребно је да земља попут Србије константно бележи привредни раст у висини од пет до 10 одсто па да се у седмој години процени у којој је заиста мери напредовала. Овако појединачна поређења на годишњем нивоу немају већег значаја и служе само за дневно политичке потребе – закључује саговорник.
Донета одлука која само Милу одговара! Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Данас
